Preduzetnici bar-kodove plaćaju stotine evra umesto da ih za siću kupe onlajn

Naime, kupuju bar-kodove po cenama od 500 do 600 maraka za paket od pedesetak komada na period od godinu dana.

Sagovornici portala Kapital (Capital) tvrde da bar-kod uopšte nije obavezan niti je njegovo dodeljivanje regulisano bilo kakvim zakonom. To je prihvaćeni poslovni standard za označavanje proizvoda koji se dostavlja i prodavcu radi lakšeg zaduživanja i praćenja prodaje.

Ova oznaka se, kaže mentor za biznis habove i ekonomski ekspert u prodaji u industriji robe široke potrošnje Vladimir Marić, u BiH neopravdano skupo naplaćuje od 500 do 600 maraka godišnje i to za pakete od oko 50 bar-kodova, posebno kada se ima u vidu da su ove oznake dostupne na internetu po vrlo niskim cenama.

“Bar-kod se može kupiti na internetu, postoji zaista veliki broj sajtova koji ih prodaju. Za male biznise sa kojim radim ovo je ogroman izdatak, posebno kada su na početku. Njima je to preskupo, a ja ne vidim osnov za tako visoke cene bar-kodova, niti za bilo kakve pretplate. Šta su osim bar-kodova dobili za taj novac? Ništa. Zapravo, za taj novac bi mogli da dobiju ogroman broj bar-kodova”, objasnio je Marić.

On priča da je svakome ko proizvodi neku robu i njene varijacije jasno kolikom se trošku izlažu kada kupuju bar-kodove od zvaničnih kompanija u BiH.

Svaka varijanta proizvoda ima svoj bar-kod

“Svaka varijacija nekog proizvoda mora imati zaseban bar-kod. Na primer, ako prodajete tri vrste soka: od jabuke, cvekle i mrkve, u tri različita pakovanja od dva decilitra, pola litre i dva litra, trebalo bi da imate ukupno devet bar-kodova. Ako proizvod šaljete lancima supermarketa, morate ga upakovati u transportno pakovanje po vrstama i svakoj kutiji takođe dodeliti bar-kod. Kada saberemo, za devet različitih pakovanja sokova morate imati 18 bar-kodova – po jedan za svaki proizvod, i po jedan za svaku kartonsku kutiju koja sadrži 20 proizvoda”, objašnjava on.

On objašnjava da se forsira bar-kod sa oznakom 387, jer ona označava “zemlju porekla proizvoda”, ali ni za to nema nikakvog osnova, jer to pokazuje samo da se radi o robi zapakovanoj u BiH.

“Možete da uvezete keks odakle god želite i da ga upakujete u BiH, da kupite ovaj preskupi bar-kod i označite pakovanja. Po informacijama koje smo mi dobili putem telefona, za jedan naš mali biznis bilo je potrebno uplatiti 200 KM za učlanjenje u udruženje, zatim 300 KM godšnje članarine, te otprilike 50 KM za 50 bar-kodova”, objasnio je Marić.

Vlasnica malog biznisa “Kesa” d.o.o. Sarajevo, koji se bavi izradom odevnih predmeta i modnih dodataka od recikliranih kesa, Naida Pandžić, kaže da se baš iznenadila kada je čula koliko bi novca morala da izdvoji za bar-kodove, kada je prvi put pravila etikete za proizvode.

“Kada sam prvi put pravila etikete za naše proizvode, dobila sam ponudu za 387 bar-kodove koja se kretala oko 550 KM za 50 bar-kodova uz obavezu da plaćamo neku godišnju pretplatu od oko 300 KM. Onda sam u razgovoru sa mentorom saznala da 387 kodovi uopšte ne garantuju poreklo robe, te da se isto tako validni bar-kodovi mogu kupiti onlajn za svega 50 KM za 50 bar-kodova i to bez obaveze bilo kakve pretplate ubuduće. Dakle kodovi ostaju u trajnom vlasništvu moje firme. Te kodove koristim i danas na svojim artiklima bez bilo kakvih problema”, objasnila je ona.

Na internetu jeftino, ponegde čak i besplatno

Ona govori da preduzetnici moraju posebno da paze gde troše svoj novac, kako bi opstali i zakotrljali svoj biznis.

“Evidentno je da drugi žele da zarade na nama čak i tamo gde nam njihove usluge uopšte nisu potrebne. Za svako rešenje postoji alternativa, pa tako i za skupe bar-kodove”, kaže ona.

Bar-kodovi sa interneta nemaju oznaku 387, radi se o neiskorišćenim kodovima sa drugih tržišta. U ovom slučaju bar-kodovi su mnogo jeftiniji, pogotovo ako se kupuje veći broj.

Tako 50 kodova košta 1,36 KM po kodu, a na količinu od 200 komada svega 0,86 KM po komadu. Kodovi se plaćaju onlajn i dolaze na imejl u roku od nekoliko minuta. Kada stignu, uvedu se u evidenciju, a vizuelni deo štampa se na ambalaži i pakovanju, te navodi na cenovniku asortimana.

Kompanija koja u BiH prodaje bar-kodove GS1 iz Sarajeva navodi na svom sajtu da se radi o međunarodnoj organizaciji sa sedištem u Briselu koja tri decenije unazad radi na projektovanju i uvođenju sistema globalnih standarda koji se koriste u lancu snabdevanja.

Kažu i da obezbeđuju osnovu koja omogućava da se proizvodi, usluge i informacije o njima, efikasno i sigurno razmenjuju, za dobrobit firmi i bolji život ljudi, svakog dana i svuda. GS1 standardi imaju podednako važnu ulogu i za proizvođače i za potrošače.

Na pitanja portala o cenama i uslugama, te dilemama privrednika u GS1 nisu uspeli da odgovore do završetka pisanja teksta. Ljubazna gospođa koja se javila na telefon rekla je da će odgovori verovatno biti do kraja sedmice, ali da su počeli godišnji odmori i da moraju da sačekaju.

Šta je bar-kod?

Bar-kod je jedinstveni identifikacioni broj svakog proizvoda.

Za prodaju nekog proizvoda na tržištu bilo putem veleprodaja, odnosno firmi koje će proizvode prodati drugim firmama, najčešće na veliko, ili maloprodaje, u supermarketima i specijalizovanim radnjama u kojima kupuju potrošači, potrebno je da proizvod ima i bar-kod.

To je niz paralelnih linija različitih debljina koje se koriste za identifikaciju proizvoda.

Bar-kod je potreban kako bi se mogla voditi evidencija o artiklima i zalihama na stanju, a radnja koja prodaje proizvod mogla da primi proizvod u svoje skladište, dodeli mu cenu i zatim ga proda na kasi.