Kako se određuje osnovica za plaćanje poreza na imovinu

Ovaj rok odnosi se na fizička i pravna lica, a gradske vlasti naglašavaju da se obaveza utvrđuje prema jasno definisanim pravilima koja se odnose na vrstu nepokretnosti, a ne na njen pravni ili administrativni status.

Kod razvrstavanja nepokretnosti radi utvrđivanja poreske osnovice, određeni elementi se uopšte ne uzimaju u obzir. Oblik svojine – bilo da je reč o privatnoj, državnoj ili zadružnoj imovini – nema uticaja na poreski tretman.

Prema rečima pravnika advokatske kancelarije Stojković Advokati, činjenica da je objekat legalizovan ili se vodi kao nelegalan ne menja način obračuna poreza. Nije presudan ni način klasifikacije objekta prema pravilima o bezbednosti i riziku gradnje, niti status obveznika kao fizičkog ili pravnog lica. Suštinski, porez se vezuje za vrstu nepokretnosti, a ne za formalne ili vlasničke okolnosti.

Kako se poreska osnovica izračunava u praksi, pokazuje primer privrednog društva koje vodi poslovne knjige i raspolaže poslovnom zgradom, građevinskim zemljištem i skladištem. Sve nepokretnosti nalaze se u istoj poreskoj zoni, za koju je lokalna samouprava objavila prosečne cene po kvadratnom metru.

"Na osnovu tih vrednosti sabiraju se cena zemljišta i objekta, pri čemu se kod poslovne zgrade iz oporezivanja izuzima zemljište neposredno ispod objekta, u skladu sa zakonom. Nasuprot tome, kod skladišnih objekata to izuzeće se ne primenjuje, pa se vrednost zemljišta u potpunosti uključuje u poresku osnovicu. Neizgrađeno građevinsko zemljište obračunava se jednostavno – množenjem površine i prosečne cene po kvadratu", objašnjavaju advokati.

Posebna pravila važe u situacijama kada lokalna samouprava ne objavi prosečne cene za određenu zonu u propisanom roku. Tada se kao polazna vrednost uzimaju cene iz najopremljenije zone, koje se prilagođavaju korektivnim koeficijentima u zavisnosti od lokacije – od centralnih urbanih područja do seoskih i vangradskih zona. Ukoliko lokalni organ ne propiše koeficijente ili ih postavi iznad zakonskog maksimuma, primenjuju se zakonom određene vrednosti.

Za obveznike koji ne iskazuju imovinu po fer vrednosti prema međunarodnim računovodstvenim standardima, poreska osnovica se formira kao zbir knjigovodstvene vrednosti objekta i procenjene vrednosti zemljišta.

Knjigovodstvena vrednost uzima se sa poslednjim danom poslovne godine, dok se vrednost zemljišta određuje prema površini i prosečnoj ceni u zoni.

"Ako lokalna samouprava ne objavi ni zone ni cene, tada se kompletna osnovica svodi isključivo na knjigovodstvenu vrednost imovine. Zakonom je propisano da poreska stopa za obveznike koji vode poslovne knjige može iznositi najviše 0,40 odsto. Lokalna samouprava ima pravo da utvrdi nižu stopu, ali ne i višu od zakonskog limita. U slučaju da odluka izostane ili pređe dozvoljeni maksimum, primenjuje se stopa od 0,40 odsto. Zbog toga se obveznicima savetuje da prate lokalne odluke koje mogu uticati na konačan iznos obaveze", navode advokati.

Porez na imovinu se, po pravilu, utvrđuje za celu kalendarsku godinu. Međutim, zakon predviđa proporcionalni obračun kada obaveza nastane ili prestane tokom godine. Ako neko stekne nepokretnost usred godine, porez plaća od dana sticanja do kraja godine. U slučaju da se nepokretnost kupi i proda u istoj godini, obaveza se računa samo za period vlasništva.

Obveznici koji vode poslovne knjige imaju dodatnu obavezu da sami obračunaju porez i podnesu poresku prijavu najkasnije do 31. marta 2026. godine. Prijava se podnosi elektronski nadležnom organu lokalne samouprave prema mestu gde se nepokretnost nalazi.

Jedna prijava može obuhvatiti sve nepokretnosti na teritoriji iste opštine ili grada, dok se za imovinu u različitim lokalnim jedinicama podnose odvojene prijave. Nadležni organi nakon podnošenja imaju pravo da izvrše kontrolu i eventualno koriguju utvrđene podatke.