Švedskoj preti kriza: Tržište nekretnina pred kolapsom

U zemlji gde su krediti za kupovinu nekretnina gotovo u potpunosti vezani uz promenjivu kamatnu stopu, visoka zaduženost i skok cena finansiranja u kombinaciji sa slabom ekonomijom pokazali su se otrovnim koktelom za nekretninske kompanije, piše Rojters.

Evropska centralna banka nedavno je upozorila da bi cene stambenih nekretnina zbog skupljeg finansiranja mogle haotično da padnu. Za neke zemlje, poput Švedske, takvo upozorenje pokazuje se gotovo proročanskim, prenosi Poslovni dnevnik.

Država ima alate

Stambene nekretnine izgubile su gotovo petinu vrednosti od vrhunca u martu 2022. što odražava rast troškova hipoteka, brojke su Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Švedski ministar finansijskih tržišta Niklas Vikman rekao je Rojtersu da država ima dovoljno finansijske snage da spreči da pad tržišta nekretnina proguta zemlju, jednu od najbogatijih u Evropi, ali i njene banke.

"Sledi sunovrat tržišta nekretnina"

"Postoji spremnost za delovanje. Ako se dogodi više nesreća ili otkriju novi rizici ili se pojave pretnje finansijskom sistemu, tada je iz perspektive stabilnosti najvažnija stvar imati široku kutiju alata koju država može da koristi”, rekao je Vikman.

Strah od širenja krize iz nekretninskog sektora već pritiska švedsku krunu, a ulagači se pitaju hoće li Švedska biti samo prva domino kockica koja će pasti u Europi.

Podaci Eurostata otkrivaju šaroliku sliku o nekretninama u bloku 27. Pad cena u zadnjem kvartalu 2022. najizraženiji je u Danskoj, Švedskoj, Njemačkoj i Finskoj, na godišnjem i kvartalnom nivou. Istovremeno, Hrvatska beleži najsnažniji rast cena – 17,3 posto na godišnjem nivou te 4,7 posto u odnosu na kraj septembra. Slede Estonija, Mađarska i Litvanija.

OECD je već upozorio na "rizike za finansijsku stabilnost" u Švedskoj ističući obilno kreditiranje nekretninskih kompanija i građana, od kojih većina ima hipoteke s promenjivom stopom, u uzlaznom trendu zbog rastućih kamata. Vikman Rojtersu nije precizirao šta bi vlada mogla da preduzme, ali je naglasio da su banke "profitabilne i stabilne".

Nije prvi put

Početkom 1990-ih kolaps švedskog nekretninskog balona rezultirao je nacionalizacijom dveju banaka, spasavanjem treće kao devalvacijom švedske krune gurnuvši zemlju u duboku recesiju.

"Švedska ima nizak državni dug i sposobnost da reaguje ako dođe do krize", rekao je Vikman.

Prema Rojtersu, nekretnine su okosnica švedske ekonomije, ali i 80% duga domaćinstava. Šveđani su dvostruko više zaduženi od Nemaca ili Italijana. Komercijalne nekretnine čine 18% bankovnih kredita, tri puta više od nivoa u Španiji ili Irskoj, prema OECD-u.

Zvaničnici su zabrinuti da bi banke redukcijom kreditiranja dodatno mogle da otežaju situaciju nekretninskim kompanijama izazivajući rasprodaje koje bi dodatno povukle tržište. U centru spirale je jedan od najvećih švedskih kreditora SBB kojem je nedavno rejting snižen na "smeće".

Ostale banke rekle su da su oprezne, a portfelji diverzifikovani. Analitičari JP Morgana rekli su da su velike banke, koje su imale jedan bilion kruna izloženosti nekretninama, "loše pripremljene za gubitke".