Šta je trgovinska bazuka: Evropa uputila Trampu najjače pretnje ikada, posledice nesagledive

Instrument protiv ekonomske prinude omogućio bi zatvaranje pristupa jedinstvenom evropskom tržištu i kažnjavanje američkih kompanija. Na papiru je izuzetno moćan, ali u praksi još uvek neproveren.

Pritisak na evropske lidere raste da upotrebe trgovinsku "bazuku" protiv Sjedinjenih Američkih Država, nakon što je predsednik Donald Tramp zapretio novim carinama ukoliko Danska ne pristane da proda teritoriju Grenlanda. U slučaju prinude, EU raspolaže snažnim alatom – instrumentom protiv ekonomske prinude – a pozivi da Brisel aktivira ovaj mehanizam postaju sve učestaliji.

Ali kako on zapravo funkcioniše? Euronews objašnjava.

• "Aktivirajte 'bazuku'"
• Nemačka zbog Trampovih carina povećava zakupninu vojnih baza SAD?
• Vreme ističe: Novi trgovinski rat na pomolu?
• EU sprema odmazdu prema Americi

Šta je instrument protiv prinude?

Usvojen 2023. godine, ovaj instrument osmišljen je imajući u vidu SAD i Kinu, dve najveće svetske ekonomije koje sve agresivnije nameću svoje nacionalne interese putem carina i ekonomskim pritiscima prirodnim resursima.

Prema važećem zakonodavstvu, ekonomska prinuda postoji kada treća zemlja "primenjuje ili preti primenom mera koje utiču na trgovinu ili investicije, kako bi sprečila ili iznudila prestanak, izmenu ili usvajanje određenog akta od strane Evropske unije ili države članice".

Predsednik Tramp preti uvođenjem carina od 10 do 25 odsto počev od 1. februara, ukoliko Danska do juna ne pristane na prodaju Grenlanda. Na papiru, to izgleda kao primer prinude.

Zašto se instrument protiv prinude smatra "bazukom"?

Prošle godine EU je razmatrala različite opcije mogućih odmazdi nakon što su SAD zapretile da će uvesti oštre carine povodom Dana oslobođenja.

Brisel je sastavio listu američkih proizvoda koji bi bili pogođeni, ciljajući uglavnom savezne države pod upravom republikanskih guvernera, po principu "milo za drago". Na vrhuncu transatlantskih tenzija, EU je najavila da bi mogla da uvede mere na robu u vrednosti od 93 milijarde evra, uključujući burbon, delove za avione koji bi pogodili Boing, soju i živinsko meso, među ostalim proizvodima.

Na kraju, EU je odlučila da ne uzvrati i postigla je dogovor kojim su carine na evropsku robu utrostručene na 15 odsto, dok su carine na američke industrijske proizvode smanjene na nulu. Iako je sporazum ocenjen kao neuravnotežen i nepravedno naklonjen Vašingtonu, Evropska komisija je saopštila da je doneo jasnoću i stabilnost poslovanju u složenom geopolitičkom trenutku.

U to vreme, ideja o upotrebi trgovinske "bazuke" samo je pomenuta, ali nikada ozbiljno razmatrana, jer je instrument protiv prinude smatran nuklearnom opcijom.

ACI omogućava EU da zatvori pristup jedinstvenom evropskom tržištu od 500 miliona potrošača. Ograničava trgovinske dozvole i pristup tenderima za javne nabavke. Za američke usluge, to bi značilo da je evropsko tržište zatvoreno.

Kako se utvrđuje prinuda i koliko to traje?

Instrument se ne primenjuje automatski i za njegovu aktivaciju potrebno je vreme. Za mnoge, njegova prava snaga leži u odvraćanju. Kada se trgovinska "bazuka" izvuče, jasno je da EU misli ozbiljno i da je spremna da koristi jedinstveno tržište kao sredstvo pritiska.

Nakon što se pokrene pitanje prinude, Evropska komisija ima četiri meseca da proceni slučaj i postupke treće zemlje, nakon čega države članice kvalifikovanom većinom odlučuju da li će aktivirati instrument.

Ako do toga dođe, započinje faza pregovora sa zemljom na koju se mere odnose.

Ukoliko pregovori ne uspeju, EU može primeniti širok spektar protivmera koje prevazilaze carine.

Instrument obuhvata usluge, investicije i pristup javnim nabavkama. Takođe omogućava mere poput isključivanja stranih kompanija sa tendera u EU ili delimične suspenzije zaštite prava intelektualne svojine.

Posledice su takve da svaka reakcija u okviru ACI-ja mora biti "proporcionalna i ne sme prevazići nivo štete nanete Evropskoj uniji".

Shutterstock/Pakorn Khantiyaporn

Kakve su posledice po EU?

Postoje brojni indirektni efekti. Prvi proizlazi iz činjenice da ACI nikada do sada nije primenjen. Države članice često su govorile o njemu, ali zapravo ne znaju kakve bi političke i geoekonomske posledice mogao da izazove.

Zbog toga su zemlje poput Nemačke i Italije više puta upozoravale da se instrument ne koristi prebrzo ili bez čvrstog pravnog osnova. Berlin i Rim su prošle godine bili među državama koje su najviše zagovarale postizanje dogovora sa SAD.

Prošle godine, čak i dok su SAD pretile kaznenim carinama, EU je strahovala da bi primena tako snažnih mera protiv Amerike mogla da se obije o glavu i naruši transatlantske odnose. EU se i dalje nada da će zadržati Vašington angažovanim u evropskoj bezbednosti kroz NATO i pregovore o mirovnom rešenju za Ukrajinu.

Pored SAD, EU je razmatrala aktiviranje ACI-ja i nakon što je Kina krajem prošle godine počela da "naoružava" izvozna odobrenja za retke zemlje i kritične minerale, ključne za evropsku tehnološku i odbrambenu industriju. Na kraju je EU izabrala dijalog.

Šta sledi?

EU bi ovoga puta mogla da proceni da je predsednik Tramp prešao crvenu liniju i da okupi kvalifikovanu većinu za aktiviranje instrumenta protiv prinude. Evropski lideri poručili su da neće biti „ucenjivani“ i izrazili punu solidarnost sa Danskom i Grenlandom.

Ako se odluče na taj korak, to će verovatno značiti novi trgovinski rat i dalju eskalaciju, ali bi to mogla biti cena koju Evropska unija mora da plati kako bi odbranila suverenitet države članice.

Za razliku od sporazuma EU i SAD potpisanog prošle godine, gde je kompromis bio moguć, Kopenhagen je više puta poručio da nema prostora za pregovore kada je reč o prenosu suvereniteta nad Grenlandom i odbacio svaku mogućnost prodaje.

EU bi mogla da se vrati na odmazdne carine koje je pripremila prošle godine i da ih ovoga puta sprovede u delo, nadajući se da će uticaj na američke kompanije i potrošače, uoči izbora za Kongres na kojima republikanci rizikuju gubitak kontrole nad Predstavničkim domom i Senatom, naterati Trampa da promeni kurs.

Jedno je sigurno: ako carine protiv Danske i njenih saveznika stupe na snagu 1. februara, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države ući će u novi trgovinski rat.