Jelašić: Imamo i plan B

MMF je bio nešto popustljiviji prilikom dogovora o novom stend-baj aranžmanu sa Srbijom, ali to ne treba nikoga da zavarava i sigurno je da će biti mnogo oštriji prilikom prve revizije programa, u avgustu, kada će biti vidljivi efekti mera koje je Vlada u međuvremenu sprovela, naglašava guverner NBS Radovan Jelašić u intervjuu za Ekonomist magazin.

Pre odlaska za Vašington Jelašić ističe i da će se već u petak, 24. aprila, na konferenciji Svetske banke, EIB i EBRD razgovarati i o konkretnim merama koje međunarodne finansijske institucije pripremaju za ovaj region.

„Da bi ublažila efekte globalne krize na zemlje Evropske unije, EU je povećala pomoć svojim članicama sa 25 na 50 milijardi evra, što je prilično malo. Dosadašnji korisnici tih sredstava su Mađarska, Letonija, Rumunija.. Za Srbiju para nema dovoljno i mi sada plaćamo ceh za ono što u političkom smislu nismo uradili do sada. Pričaće se i o tome šta zemlje u regionu rade da bi smanjile pritisak na kurs, ali i o novim kreditnim linijama EIB, EBRD, IFC za mala i srednja preduzeća u Srbiji. Biće reči i o dokapitalizacijama nekih banaka u regionu od strane EBRD“, kaže Jelašić.

S nestrpljenjem se očekuje 11. maj. Da li je ono što je Vlada uradila dovoljno da se sastanak Borda direktora MMF-a lagodno čeka ili postoji mogućnost i za neka neprijatna iznenađenja?

Za sada ne postoji takva opasnost. Imam osećaj da je MMF odlučio da nam sada izađe u susret, ali da će biti mnogo više restriktivan prilikom prve revizije programa. Ranije je MMF tražio mnogo više pre nego što odobri program, a manje su se tokom revizije tražile dodatne restriktivnosti. Sada će izgleda biti obrnuto.

Kako će se pokriti budžetski deficit javne potrošnje od 90 milijardi dinara. Može li država da se za taj iznos zaduži kod banaka i hoće li se tako smanjiti sredstva za plasmane privredi?

Realno država može toliko da se zaduži na domaćem tržištu, jer je trenutno u hartije NBS plasirano oko 96 milijardi dinara. Čim je NBS smanjila referentnu kamatnu stopu, a država povećala kamatu na svoje zapise, odjednom su „planule“ sve hartije Trezora. To je dokaz da tržište funkcioniše.

Državi je to jako važan izvor finansiranja koji nije izložen deviznom riziku. Znamo da je krakoročan, ali jeftiniji je nego da se država zaduži u inostranstvu i bude izložena deviznom riziku. Trezor na ovaj način može da se finansira i poveća likvidnost celokupnog sistema, jer je značajan izvor nelikvidnosti to što država svoje obaveze ne plaća pravovremeno.

Da li NBS planira dalje smanjenje referentne kamatne stope?

Postoji značajan rizik da smanjenje bruto društvenog proizvoda bude više od predviđenih dva odsto. Zbog zamrzavanja će do kraja 2010. penzije i plate u javnom sektoru realno pasti, a to će se preneti i na privatni sektor, pa će dva miliona ljudi zarađivati od 10 do 15 odsto manje nego do sada.

Ako i država smanji svoje troškove, a banke ne povećaju obim kredita, i zaduživanje u inostranstvu se minimalno poveća, postoji veliki rizik da će pad privredne aktivnosti biti veći dva odsto.

Zato bi, sa stanovišta zadržavanja pada BDP-a na minus dva odsto, bilo ključno da se ne smanje infrastrukturne investicije, da se pređe sa reči na dela i konačno povuku već odobreni krediti od blizu jedne milijarde evra. Novca za infrastrukturne investicije, dakle, ima. Samo ga treba povući. To se, na žalost, ne čini i u velikoj meri je to posledica naše nesposobnosti.

Čije konkretno?

Govorim o eksproprijaciji, o tome da treba raspisati tendere za izgradnju. Kada će krenuti buldožeri? Ako država sprovede sve mere štednje, a ne krenu infrastrukturne investicije, postoji opasnost da privreda krene nizbrdo.

Ukoliko u roku od nekoliko dana ne krene da se radi na projektima koje je i parlament odobrio, sezona će brzo proći, konstatovaće se da smo ponovo „uštedeli“ na kapitalnim investicijama, a te pare će završiti u potrošnji. I u 2008. smo za kapitalne investicije iskoristili samo 72 odsto planiranog novca, a ostatak od 28 odsto nije ušteđen, već potrošen na nešto drugo.

Pa će BDP pasti 5-6 umesto planiranih dva odsto?

Upravo tako.

Da li je Vlada svesna toga i da li postoje rezervne mere koje bi se brzo primenile ako se vidi da stvari idu u tom pravcu?

Skeptičan sam da samo mere u bankarskom sektoru mogu da donesu konkretne efekte. NBS je pripremila nove mere da se već od sredine maja bankama odobri dodatna dinarska likvidnost na bazi hartija od vrednosti, kolaterala, obveznica stare devizne štednje.

Razmotrićemo mogućnost da bankama koje su odobravale hipotekarne kredite, na bazi zaloge, odobravamo dinarske kredite da bismo povećali likvidnost. No, ponovo će se postaviti pitanje gde su projekti, gde je kredibilan plan i zato su jako važni infrastrukturni projekti. Bilo bi dobro da je problem samo i isključivo u nivou kamatne stope na kredite.

Reklo bi se da ministar Milutin Mrkonjić ima pravo da se ljuti?

On ima pravo da se ljuti, ali ne zbog novca. Krediti za te namene su već odobreni, ali su ugovori vezani za određene preduslove. Da bi se pustio novac za rekonstrukciju Gazele mora da se iseli romsko naselje i to se zna od trenutka kada smo ispregovarali te kredite.

Sada se čeka, a da apsurd bude veći mi još i plaćamo kamatu zato što se ta sredstva ne povlače. A, ako u zemlju ne dođe tih milijardu evra, pada tražnja, država manje troši, pada uvoz i tako u krug. Ako se ne ubrizga novac sve može da krene nizbrdo.

Da li je u svetu uobičajeno da potpredsednik vlade otvoreno proziva pojedine banke zbog toga što ne odobravaju kredite sa subvencionisanim kamatama i poziva njihove klijente da pređu u drugu banku?

Ne bih baš rekao da je to opšta svetska praksa i to je tipičan primer kako sami sebi kopamo rupu. Svi bi trebalo da radimo na obnovi poverenja u bankarski sektor, jer ako bismo uspeli da se u banke vrati bar deo od milijardu evra povučene štednje, znatno bi se povećala likvidnost bankarskog sektora, a to bi bio i ogroman potencijalni izvor novih kredita.

Može li se zaključiti da je Srbiji ove godine ključni problem recesija, a ne inflacija?

Inflacija je u skladu sa našim projekcijama i bez obzira što je MMF u programu povećao očekivanu inflaciju sa osam na 10 plus-minus dva odsto, ubeđen sam da možemo ostvariti naš prvobitni cilj. Svi su potcenili efekat kursa na cene u novom okruženju.

Uz to, 90 odsto vladinog paketa mera vezan je za smanjenje javne potrošnje, dok u drugim zemljama, nezavisno od toga što centralne banke upumpavaju novac u sistem, nema inflacije, jer se novac vrti. U Srbiji je, pak, sećanje na prošlost takvo da kriza uvek u svesti ljudi podrazumeva inflaciju.

Pa, u prva tri meseca inflacija je dostigla 3,8 odsto.

Smanjenje transfera iz budžeta lokalnim samoupravama kompenzovano je povećanjem cena grejanja, vrtića i drugih usluga pod kontrolom lokalnih organa vlasti i u prva dva meseca regulisane cene porasle su blizu devet odsto.

Rebalansom budžeta su dodatno smanjeni transferi lokalnim samoupravama. Može li se ponovo dogoditi takav udar na cene?

Naravno da može. No, cilj smanjenja transfera je i da se lokalne samouprave prinude na fiskalno prilagođavanje i smanjenje rashoda. Rešenje nije da one podižu cene svojih usluga pa da ono što nisu dobili na ćupriji naplate na mostu. Isto važi i za one koji bi sada trebalo da državi transferišu 40 odsto svojih prihoda. Oni ne bi trebalo da povećaju cene za isti procenat, jer bi to poguralo inflaciju i to bi značilo da ništa nismo uradili.

Da li su u Vladi svesni toga?

Naravno da su svesni, jer MMF ne daje novac „blanko“, već kroz periodične revizije prati kako se dogovoreni program sprovodi.

Postoji li mogućnost da u junu budu uvedeni dodatni porezi od 10 i 15 odsto na sve plate u javnom sektoru iznad 40.000 odnosno 100.000 dinara i da se poveća PDV na 19 odsto?

I jedna i druga mogućnost su uključene u program kao krajnja mera i to je već dogovoreno sa MMF-om.

Da li postoje još neke rezervne mere?

Ne. To je sve za sada.

MMF je nedavno suspendovao pomoć Letoniji...

To je važno naravoučenije i za nas. Kada dođe vreme za reviziju programa, svi pokušavaju da je nekako izbegnu. Premijerka Ukrajine Julija Timošenko je pre dva meseca od Brazila, Rusije, SAD i Kine tražila kredite po sistemu daj šta daš, slično je uradio i Island, ali kad vide da od toga nema vajde, svi pokucaju na vrata MMF-a, kojem je budžet značajno povećan. Nijedna druga institucija ne može dati više novca, uz to jeftinog i tako brzo kao MMF.

Da li NBS razmišlja o zahtevu banaka da se ukine obavezna rezerva za sve kredite koje odobravaju uz državnu subvenciju?

Ne, ali treba znati da veliki deo novca za kredite odobrene u martu dolazi iz NBS, jer se na sve potrošačke kredite iz vladinog programa ne izdvaja obavezna rezerva. Ako je neki kredit dospeo u martu i banka ga je „prešaltala“ na vladin program, vraćeno joj je 40 odsto rezervi, koje je ranije položila kod NBS.

Bilo bi jako loše da glavni izvor za celokupno dodatno povećanje kredita bude smanjenje obavezne rezerve kod NBS, a ne nova štednja ili novo zaduživanje u inostranstvu, što nam je bio cilj – da se banke dodatno zaduže u inostranstvu, povuku devize i time povoljno utiču i na kretanje kursa.

O ukidanju obavezne rezerve na sve plasmane moglo bi da se razmišlja da je najveći problem banaka kamatna stopa. Ali, njihov najveći problem je nalaženje kredibilnih, dobrih dužnika, sposobnih da uredno vraćaju pozajmice, pa je obim plasmana u martu bio manji nego u februaru.

Pri tome je gro novih plasmana „prešaltan“ na kredite sa subvencionisanim kamatama, koji se delimično finansiraju iz smanjenja obavezne rezerve NBS. No, da nema državnih subvencija, obim plasmana bio bi još manji.

Koliko je opravdana bojazan stranih banaka, koje su se obavezale da neće smanjivati plasmane u Srbiji da će zbog kreditne nesposobnosti klijenata imati probleme sa viškom likvidnosti, pa su od Vlade i NBS tražile alternativne modele za plasiranje tog novca?

Ubeđen sam da će biti alternativnih plasmana u državne hartije od vrednosti. Jedan od načina da se ne smanji nivo izloženosti tih banaka prema Srbiji i da se uloži višak likvidnosti jeste i dodatno finansiranje deficita državnog budžeta. Na taj način se delimično može isisati novac iz realnog sektora, ali se postavlja pitanje šta je alternativa.

Nova rata stare devizne štednje dospeva 31. maja. Koliko to može da uzdrma budžet?

Pravi odgovor na to može dati samo ministar finansija, jer je NBS samo bankar države. Kao što je do sada država najčešće evre menjala u dinare, mi ćemo joj za dinare prodati evre. To ne može da pogura kurs, jer država ne prodaje, niti kupuje devize na tržištu. Jedino država ima pravo da kupuje i prodaje devize van tržišta, po važećem kursu NBS.

Bankari smatraju da su kriterijumi NBS za „stres testove“ previše strogi, da im to stvara probleme, pa im može nametnuti i obavezu dokapitalizacije i kada to objektivno nije potrebno. O čemu se radi?

Naši propisi su mnogo restriktivniji od međunarodnih računovodstvenih standarda. Da se oni sprovode u Srbiji, banke bi mogle da iznesu deo kapitala, a ne da se dokapitalizuju. Međutim, rejting Srbije je, ipak, BB minus, niko se mnogo ne gura da nam pomogne i zato nam je potreban dodatni amortizer i sa stanovišta kapitala da bismo se odbranili.

I MMF će imati svoj udeo u sprovođenju „stres testova“, kako bi zajednički pripremili eventualne scenarije makroekonomskih stresova- veća depresijacija, nelikvidnost, pogoršanje kreditnog portfelja itd. No, najveći broj banaka u Srbiji je, prema našim standardima, već danas prekapitalizovan.

Kada bi kriterijumi mogli biti definitivno poznati?

Sa 10 najvećih banaka „stres test“ bi trebalo da bude sproveden do kraja septembra.

Šta će biti najveći izazov za monetarnu politiku ove godine?

Najveći izazov, pored stabilnosti cena, neće biti toliko likvidnost, već kreditna aktivnost. Uticaj svega što radi država i kursa na cene će biti sve manji, a najveći izazov će biti pronaći kopču između banaka koje imaju pare i preduzeća koje traže pare.

Banke kažu da imaju para, ali da nema dobrih projekata, dok preduzeća tvrde da imaju projekte, ali im banke ne odobravaju kredite. I kako je NBS smanjivala nivo restriktivnosti, banke su je povećavale. Od oktobra, kada su građani povlačili štednju, banke drže mnogo više gotovine nego što bi trebalo, jer je nivo predostrožnosti mnogo veći.

Mnogi banke optužuju da izvlače novac iz Srbije. Šta se zaista dešava?

Novac i odlazi i dolazi, a u martu smo imali novo neto zaduživanje. Stvari su se normalizovale, ali bi bilo dobro da devizna štednja krene da raste onim tempom koji je postojao do oktobra 2008. i da se u banke vrati onih milijardu evra, koliko je iz njih povučeno. NBS ne razmišlja o stimulativnim merama, kao tokom „Nedelje štednje“, jer ovde nije problem u kamatnoj stopi već se isključivo radi o poverenju. Zato su kod nekih banaka visoke kamate kontraproduktivne, jer podsećaju na neka stara vremena.

Foliranje i populizam

Zašto vas je zamrzavanje i smanjivanje plate u NBS prilično iznerviralo?

Nikada nisam mogao da se naviknem na foliranje i populizam. Sigurno bih i ja bio popularan kada bih predložio da se u sklopu borbe protiv globalne krize građanima podeli milijardu evra iz deviznih rezervi. Ali nije dobro ako lideri prate, a ne rukovode. Oni su plaćeni da rukovode, a postoji mnogo dokaza da se poslednjih meseci dešava suprotno.

Pa, čemu Ustav i zakoni ako političari mogu jednog dana da se probude i urade nešto samo zato što je to popularno. Ovako nešto Evropa još nije videla. Ovo je bitka koju ja i NBS ne možemo da dobijemo, jer su nam prilepili etiketu da zarađujemo premnogo. Žalosno je da se sada čuje hor kako smo svi navodno isti i da su oni, koji su se do sada razbacivali novcima postali svetski šampioni u štednji, a oni koji su štedeli sada se provlače kroz blato.

NBS je značajno smanjila broj zaposlenih, za 3.000 ljudi u poslednje četiri godine, 100.000 kvadrata poslovnog prostora vratili smo državi i sve to ne važi. Da apsurd bude potpun, oni me još teše što ne moram da smanjim broj zaposlenih, jer smo to odavno uradili.

Ljudi nisu stolice, koje se mogu tek tako izbaciti pa vratiti. Nije problem što će plate biti smanjene osam meseci. Najgore je što se šalje poruka da svi u NBS treba da znaju da se ma ko u ovoj zemlji može setiti i reći da je radnik NBS plaćen premnogo i da treba da deli sudbinu drugih državnih činovnika zbog onog što državna administracija nije na vreme odradila. Da je neko u NBS, uključujući i mene, hteo da bude činovnik, otišao bi u neko ministarstvo.

Pojedinci kažu da su i vas, kao i direktore raznih agencija i javnih preduzeća, postavili političari.

Mene je predložila određena politička opcija, ali me je izabrala Skupština. Od sada svako u NBS treba da zna da se nezavisnost te institucije završava tamo gde počinje populizam i gde počinje zavist.

Javnost, ipak, poredi platu guvernera od 400.000 dinara sa platom predsednika i premijera Srbije od nešto iznad 110.000 dinara?

Problem je što i premijer i predsednik rade za platu koja je preniska, a što je takođe dokaz populizma. U kojoj još državi predsednik i premijer imaju mesečnu platu od oko 1.000 evra? Na kraju će se ispostaviti da direktor nekog odeljenja u banci sa većinskim državnim vlasništvom ima i treba da ima dva-tri puta veću platu od guvernera.

Da sam političar, znajući da se ova bitka ne može dobiti, mogao sam da izađem sa populističkom pričom kako svi treba da radimo za jedan dinar ili za prosečnu zaradu, ali se država ne gradi populizmom. Za mene pravo merilo za lidera nije visina plate, nego kakve efekte postiže u upravljanju. A što se populizma tiče, on se, kao i nacionalizam, lako može pokrenuti, ali se pre ili kasnije izgubi kontrola nad njim.

Hoćete li se žaliti Ustavnom sudu i šta očekujete?

Naravno i nadam se da će Ustavni sud brzo doneti odluku.

EBRD jača kapital srpskih banaka

Hoće li EBRD, kao postojeći akcionar, učestvovati i u dokapitalizaciji dve ovdašnje banke, Komercijalne i Čačanske?

Komercijalne svakako, a očekujemo potvrdu od EBRD da će i Čačanska banka biti obuhvaćena programom za finansijsku stabilnost. Ako se na „stres testu“ ispostavi da će Čačanskoj banci biti potrebna dokapitalizacija očekujemo da će EBRD učestvovati u njoj.

Ima li nagoveštaja da bi EBRD mogla da „uđe“ u još neke banke iz Srbije?

Da bi se to desilo najpre se mora dobiti odobrenje NBS, a mi još nismo dobili nijedan takav zahtev. No, nadam se da će se tako nešto desiti, možda već na godišnjoj skupštini EBRD u Londonu.

„Ne“ nije mito

Počelo je i suđenje za aferu „Kofer“.

U uređenoj državi je čast biti guverner. To, međutim, nije tako u zemlji, u kojoj niko ne reaguje na krivičnu prijava, u kojoj se ciframa dokazuje efekat pisanja pojedinih medija na štednju i banke. Pre nego što sam postao guverner trebalo je da ponovo pročitam „Sve će to narod pozlatiti“ Laze Lazarevića. Svuda u svetu su guverneri cenjeni, a kod nas ispada da me narod nosi na grbači, kao da ne bih ništa drugo u životu mogao da radim. A, mislim da sam uradio najbolje što sam mogao za državu i NBS.

Šta očekujete od ovog suđenja?

Očekujem da se što pre završi i loše je što se čekalo više od tri godine. Suština cele priče je što ovde pojedinci prilično fleksibilno tumače srpski jezik. Kada nekom kažem „ne“ pojedini to shvataju kao da tražim mito. Kada kažem dva puta „ne“, onda misle da sam strašno bezobrazan i da tražim mnogo. Pojedini ljudi ne shvataju da kada kažem „ne“ da je to stvarno ne! Tako je bilo i sa vlasnicima KEB banke, kojima je NBS oduzela dozvolu za rad.