Test: Dacia Sandero TCe 90 Easy-R Laureate (automatik)

Tekst - Auto magazin TestTeam

Dacia je napravila prilično veliku pometnju u motorizaciji i spisku (što standardne, što dodatne) opreme kada je restilizovala svoju gamu automobila.

Da se podsetimo, karoserija je dobila nove prednje i zadnje svetlosne grupe koje sada imaju karakterističan "potpis", pre svega noću.

Takođe, očigledno je da su promenjene prese, pa i profili na bočnim paneilma više nisu isti kao ranije.

Dacia Sandero TCe 90 Easy-R: zapremina 898 ccm; snaga 66 kW (90 KS) pri 5000 o/min; maks. o. mom. 140 Nm pri 2250 o/min

Velike promene su prisutne i na spisku ponuđenih motora. Naime, umesto starog četvorocilindričnog benzinca od 1.2 litra sa 75 KS, sada je u ponudi i jednolitarski trocilindrični atmosferski benzinac iste snage, koji je Dacia (Renault) dobila kroz saradnju sa Mercedesom.

Ponudu benzinaca u klasičnom Sanderu zaokružuje trocilindrični turbo benzinac zapremine 900 kubika, snage 90 "konja".

Ovaj motor trenutno je dostupan jedino sa automatizovanim sekvencijalnim menjačem sa jednim kvačilom, i to samo u skupljem od dva ponuđena nivoa opreme, "laureat".

Dimenzije (dužina/širina/visina): 4058/1733/1518 mm. Meðuosovinsko rastojanje: 2589 mm

Kao što smo rekli, sigurni smo da čak i u Srbiji ima dovoljno potencijalne klijentele, počevši od osoba sa invaliditetom, preko početnika koji ne žele da savladaju korišćenje klasičnog kvačila, pa do onih koji smatraju da auto treba da služi samo za prevoz od tačke A do tačke B, bez "uživanja" u šaltanju manuelnog menjača u sve gorim gradskim gužvama.

Renault, pardon, Dacia, robotizovani menjač sa jednim kvačilom nabavila je od renomiranog konstruktora i proizvođača prenosnih sistema, nemačkog ZF-a. U pitanju je uređaj star dve generacije.

To je menjač koji je ponudio automatizaciju uz relativno pristojne performanse u odnosu na klasičan automatik od pre petnaestak godina.

Ovakav menjač poznajemo pre svega iz Smarta prve i druge generacije, kao i brojnih drugih automobila, recimo Renault Twinga i Clia. Alfa Romeo je ugrađivao ovu vrstu menjača u svoje automobile pod imenom "selespid", a primenu su našli čak i u BMW-u M3 (E46), kao i u brojnim Ferrarijima.

Robotizovana menjačka kutija je poboljšana i unapređena, pa sada umesto hidraulike koristi isključimo električne aktuatore.

Teoretski, time je uklonjen najveći problem dugovečnosti prethodne verzije - hidraulika. Naravno, za nežni gradski auto, menjač je podešen tako da brzine menja opušteno i pažljivo.

To znači da će prilikom promene sačekati da obrtaji motora padnu taman toliko da prilikom uključivanja kvačila ne dođe do proklizavanja, ili trzaja.

Ako uzmemo u obzir da je menjač uparen sa trocilindričnim motorom koji ima relativno veliki zamajac, pa zato ne dobija i ne gubi obrtaje hitro, to znači da je promena brzina vrlo spora, čak ponekad i frustrirajuća.

Stisnete pedalu gasa do kraja i auto će prilično brzo povući sa mesta (do stotke stiže za prilično ubedljivih 11,1s). Kada dođe vreme za promenu naviše, auto ostaje bez pogona i gotovo da počne da usporova sve dok se ne uključi naredna brzina.

Verzirani vozač sa manuelnim menjačem ovo može da izvede mnogo brže i elegantnije, doduše sa pitanjem koliko to šteti trajnosti kvačila i celog pogonskog sklopa.

Celo to njihanje prilikom ubrzavanja punim gasom nije nimalo prijatno iskustvno. Ako je za utehu, kada ubrzavate polovinom pritiska na pedalu gasa, ceo ciklus je značajno prijatniji i uglađeniji.

Promena naniže je nešto prijatnija uz međugas.

Ono što je poboljšano u odnosu na prethodnu verziju ovakvog menjača je što auto sam kreće nakon što pustite kočnicu i ubrzava sve do oko 10 km/h. Ovo uveliko olakšava manevrisanje na uskom prostoru, kada se dešavalo da neiskusni vozači preteraju sa dodavanjem gasa.

Takođe, tu je i "hil hold" opcija koja ne dozvoljava autu da krene unazad na uzbrdici, što takođe olakšava posao i menjaču i vozaču.

Možda vam se čini da smo do sada previše kritikovali Easy-R menjač. To je pre svega zato što ga poredimo sa novijim i mnogo boljim menjačima sa duplim kvačilom. Oni su, naravno, neuporedivo skuplji i kao takvi neprimereni za jedan ekonomičan auto kakav je Sandero.

Ovakav kakav je, vrlo se dobro snalazi i ako niste previše zahtevni (sa budžetom koji to može da potkrepi), odlično će vas poslužiti.

Upotreba menjača ne može biti jednostavnija. Postoje samo tri položaja ručice menjača: napred, nazad i neutral (N).

Predlažemo vam da na semaforima i drugim zadržavanjima menjač prebacite u "N" položaj, jer inače robot drži pritisnuto kvačilo, a to, kao što znate, nije poželjno po "zdravlje" vašeg auta.

Ovde dodajemo i činjenicu da je auto opremljen start-stop sistemom koji je odlično uklopljen sa automatikom menjača.

Za razliku od klasičnih automatskih menjača i novih uređaja sa dva kvačila, Easy-R nema "P" položaj koji bi ostavio zabravljen.

Zbog toga je obavezno povući ručnu ako motor gasite kada je menjač u položaju "N". Međutim, ono što smo eksperimentima otkrili je da auto ostaje u brzini i ima kočenje ako motor isključite dok je menjač u položaju "D", ili "R".

Elektronika automatskog rada menjača nije ni izbliza toliko "pametna" kao kod najboljih i najskupljih uređaja na tržištu. Ona neće da "uči" stil vožnje i da se njemu prilagođava.

Umesto toga, postoje nekoliko režima rada vezanih za položaj papučice gasa kojeg će se sistem držati.

Do oko polovine hoda pedale gasa promene naviše će se vršiti na oko 3000 o/min. Pri nešto većem optrećenju, ta granica raste do oko 4500 o/min.

Pri punom gasu, računar će pustiti motor da se zavrti gotovo do limitera obrtaja.

Prebacivanju brzina naniže pomaže i "kik daun" prekidač ispod pedale gasa koji možete da iskoristitie u svakoj vozačkoj situaciji.

Ako vozite otvorenim, srednje brzim krivudavim putem, a naročito ako želite da izvučete maksimum iz automobila, predlažemo vam da ručicu menjača pomerite u položaj za menuelnu kontrolu.

U trkačkom maniru, brzina "+" je kada pomerite ručicu unazad i suprotno na nižu.

Ono što smo primetili je da u svakodnevnoj umerenoj vožnji po gradu, ali i magistralnim putevima, menjač dovoljno precizno i "pametno" menja brzine, pa je prosečna potrošnja verovatno i niža nego kada bi neki nervozni, ili manje verzirani vozač preuzeo "šaltanje" u svoje ruke.

Takođe, automatika u velikoj meri umanjuje efekat turbo rupe koju mali benzinac itekako ima. Prosek na testu iznosio je 7,5 litara. U gradu potrošnja se kreće oko 8,5 litara, dok na magistrali Sandero troši tek oko pet litara.

Na autoputu pri 120 km/h trenutna potrošnja iznosi 6,5 litara.

Na žalost, robotizovani menjač se u Sanderu nudi samo u jednoj verziji, pa ne možemo da uporedimo cene sa klasičnim verzijama.

Aktuelna cena od 10.000 evra je tek 900 evra veća u odnosu na verziju sa istom "laureat" opremom, ali atmosferskim i slabijim motorom od 75 KS.

Ako nas pitate, ovo je više nego opravdana razlika u ceni i auto je u ovoj konfiguraciji za svaku preporuku. Sve ostalo je podložno diskusiji, no o tome nekom drugom prilikom.

"Auto magazin" je nova edicija najstarijeg automobilskog časopisa u Srbiji. Dacia Sandero TCe 90 Easy-R Laureate

motor	tri cilindra, redni, benzinac
zapremina	898 ccm
snaga	66 kW (90 KS) pri 5000 o/min
maks. obrtni moment	140 Nm pri 2250 o/min
menjač	5 stepeni, robotizovani automatik
dimenzije	4058/1733/1518 mm
međuos. rastojanje	2589 mm
prtljažnik	320/1200 l
rezervoar	50 l
masa	1033 kg
pneumatici	185/65 R 15
maks. brzina	166 km/h
ubrzanje 0-100 km	11,1 s
potrošnja (fabrička)	4,7/5,1/5,8 l/100 km
emisija CO2	115 g/km (Euro 6)