Evropa i Rusija kreću u potragu za životom na Marsu

Zbog odustajanja Amerikanaca usled nedostatka budžeta, Evropska svemirska agencija ESA udružila se s ruskom agencijom Roscosmos.

Nakon neuspelih pokušaja u poslednjih nekoliko godina, misija ExoMars 2016 kreće u ponedeljak s kosmodroma u kazahstanskom Bajkonuru zbog analiziranja atmosfere Crvene planete i testiranja 'landera' Schiaparelli, demonstratora koji će stručnjacima omogućiti proveru tehnologije za ulazak u atmosferu Marsa, različitih etapa kočenja i spuštanja u atmosferi, kao i spuštanje na samu površinu planete, saopštila je Evropska svemirska agencija (ESA).

Misiju ExoMars, koju čine oko tri tone teška sonda "Trace Gas Orbiter" (TGO) i modul za "ulazak, spuštanje i ateriranje" (EDM) koji je dobio ime po Đovaniju Šapareliju, italijanskom astronomu iz 19. veka, u svemir će poneti ruska raketa-nosač tipa "Proton".

Ako sve prođe dobro, nakon putovanja od sedam meseci i pređenih 496 miliona kilometara, EDM će se odvojiti od sonde 16. oktobra kako bi se tri dana kasnije spustio na Crvenu planetu.

Složena misija Schiaparelli

Sonda TGO će napraviti detaljni popis atmosferskih gasova Marsa, s posebnim interesom za retke gasove poput metana, što upućuje na to da postoji njegov aktivan izvor, geološki ili biološki.

Na Zemlji je 90 odsto tog gasa iz biološkog izvora i uglavnom nastaje raspadanjem organskih materija. Njegovo potencijalno otkriće na Marsu moguć je pokazatelj postojanja trenutnog mikro-organskog života na Marsu. Metan, naime, ima ograničeni vek trajanja. Godine 2004., evropska sonda Mars Express otkrila je malene količine tog gasa na Crvenoj planeti.

U međuvremenu će Schiaparelli demonstrirati čitav niz tehnologija kako bi se omogućilo kontrolisano sletanje na Mars u budućim misijama. Nakon sedmomesečnog "krstarenja", i odvajanja od TGO-a te spuštanja na Mars 19. oktobra, planirano je da se 'lander' na planeti zadrži nekoliko dana. Veličine manjeg automobila, Schiaparelli bi trebalo da sleti na Meridiani Planum, sletno mesto američkog robota Opportunity iz 2004. godine.

TGO će tada kružiti u orbiti Marsa, a potom započeti višekratnu naučnu misiju. Sonda će poslužiti i kao prenosnik podataka za drugu misiju ExoMars 2018. u kojoj će na Mars sleteti 'rover' zajedno s površinskom platformom za koju su zaduženi Roscosmos i Institut za istraživanje svemira Ruske akademije znanosti (IKI). Ona će ostati na jednom mestu i istraživati površinu na mestu sletanja. Biće opremljena raznim senzorima i instrumentima.

ExoMars 2016, nova evropska era u istraživanju Marsa

'Rover' će se odvojiti od platforme i putovati površinom Marsa u potrazi za dobro očuvanim organskim materijama, posebno iz ranog razdoblja planete.

"Pre četiri milijarde godine njegova površina uglavnom je nalikovala površini Zemlje u trenutku kada se na našoj planeti pojavio život", kazao je Horhe Vago iz tima naučnika misije ExoMars 2016.

Za TGO objašnjava da će tokom ovogodišnje misije poslužiti i kao prenosnik podataka za NASA 'rovere'. TGO i Schiaparelli u fazi su poslednjih priprema u Bajkonuru pre lansiranja u najpovoljnijem razdoblju. Takva bi se prilika mogla ukazati sutra u 10.31 sati po srednjoevropskom vremenu.

Lansiranje ExoMarsa 2016, ocenjuje ESA, najavljuje novu evropsku eru u istraživanju Marsa.

Budžet za dve misije ExoMars trenutno iznosi 1,2 milijarde evra za period od 20 godina (2002-2022) za Evropu.