U Srbiji nađen kalendar star 8.000 godina?

- Na spoljnom delu kljove, koja je mesečastog oblika, nalaze se četiri isto tako mesečasta proširenja, a na unutrašnjoj strani je urezano 28 minijaturnih trouglastih udubljenja. Ova predstava odgovara ciklusu meseca od 28 dana, sa četiri karakteristične mene, i ukazuje na to da je na kljovi najverovatnije predstavljen - lunarni kalendar - kaže prof. dr Milorad Stojić iz Arheološkog instituta SANU.

On podseća da je računanje i podela vremena zasnovana na ciklusu mesečevih mena, po mišljenju većine stručnjaka, najstariji kalendar.

- Lunarni kalendar je veoma dugo u upotrebi, još od paleolita. On se koristi i danas, na primer u praćenju začeća i razvoja deteta i slično, ali nikada i nigde nije nađena tako eksplicitna predstava kao što je slučaj sa predmetom iz Smederevske Palanke - kaže prof. dr Stojić.

On smatra da pronalazak ovog koštanog kalendara otvara mnogo novih pitanja, o neolitskoj civilizaciji u Pomoravlju, o tome da li su ljudi 6.000 godina pre nove ere pomoću lunarnog kalendara pratili prirodne cikluse setve i žetve, ili su planirali porodicu i pratili trudnoću. - Otkriće iz Medvednjaka je nesumnjivo jedno od najvećih iz neolitskog perioda, ne samo zbog kljove - kalendara. Na ovom lokalitetu je nađeno više kultno-umetničkih predmeta od kamena i kosti nego na bilo kom drugom neolitskom nalazištu na svetu. Ukupan broj umetnički oblikovanih predmeta (figurina) od kosti iz mlađeg kamenog doba u Evropi, Maloj Aziji, Bliskom i Srednjem istoku je manji nego što je do sada, i to uglavnom slučajno, nađeno na lokalitetu u Smederevskoj Palanci - ističe dr Stojić.

Do sada je analizirano oko 200 predmeta od kamena serpentinita i više od 300 napravljenih od kosti, kljova vepra i mlečnih zuba jelena pronađenih na Medvednjaku.

- Veliki deo njih su figurine na kojima su realistično predstavljeni likovi zmija, glodara i ptica, što je jedinstven slučaj u neolitu Evrope. Zanimljivo je da su i najrealističnije figurine načinjene uz najmanje intervencije na kosti, u stilu minimalističe umetnosti. Naime, neolitski umetnici sa Medvednjaka su veoma vešto koristili prirodnu konfiguraciju kostiju da bi prikazali lice i, eventualno, neke druge anatomske delove životinje - kaže dr Stojić.

On navodi da su, osim tih realističkih koštanih figura, veoma zanimljive i figurine načinjene od pršljenova preživara i psa, kao i one od kraćih kostiju ovce, koze i srne.

Izvor: Novosti.rs