Ovako je CERN proslavio Nobelovu nagradu

Oni su još 1964. godine individualno predložili svoje teorije, koje su 2012. godine potvrđene u Ženevi. Njima je Nobelova nagrada za fiziku dodeljena za teorijsko otkriće mehanizama koji doprinose razumevanju porekla mase subatomskih čestica, što je tek nedavno i empirijski dokazano u CERN-u.

Eksperimentima u CERN-u potvrđeno je postojanje dugo traženog Higsovog bozona, što je jedno od najvažnijih otkrića u 21. veku.

Beta/AP Photo/Keystone, Salvatore Di Nolfi

Četvrtog jula prošle godine iz CERN—ovog odeljenja za fiziku saopšteno je da je potvrđena teorija o poreklu Higsovog bozona. Veliki hadronski kolajder (Large Hadron Collider) je, pretpostavlja se, najduža i najkompleksnija mašina koju je ljudska ruka ikada konstruisala. Na izdvajanju "Božje čestice” tada je radilo više od 3.000 naučnika iz celog sveta.

PROČITAJTE: Sve što niste znali o Božjoj čestici

Beta/AP Photo/Keystone, Salvatore Di Nolfi

Oba izvršena eksperimenta - ATLAS i CMS - uočila su novu česticu u delu masenog spektra oko 125-126 GeV, na kojem je očekivan upravo Higsov bozon. "Uočili smo novu česticu, koja odgovara Higsovom bozonu", izjavio je tada generalni direktor CERN-a Rolf Hojer i dodao da ovo otkriće predstavlja istorijski kamen temeljac za dalja globalna istraživanja.

Beta/AP Photo/Keystone, Salvatore Di Nolfi

“Ovo nas je zaista obradovalo”, izjavio je Alen Voker, jedan od saradnika Pitera Higsa, nakon što je ime fizičara pročitano među dobitnicima sa više od jednog sata zakašnjenja. “Čekanje je bilo veoma mučno. Brojne prognoze su se ispostavile kao tačne, ali mi nismo u njih verovali. Čak su mi i oči zasuzile.”

Iako je otkriće Higsovog bozona veoma važno i predstavlja ključni deo slagalice u fizici poznate kao standardni model, u saopštenju komiteta za dodelu Nobelove nagrade navodi se da pomenuti model ne predstavlja poslednji deo koji nedostaje u slagalici zvanoj kosmos.

Ova otkrića su promenila sve, ali nisu dobila Nobela