Kreativna groznica ili Bitka za "Lava"

Svaki put kada dođete na Kanski festival nekada advertajzinga, a danas kreativnosti (od prošle godine promenjeno ime), glavna dilema svakog normalnog čoveka – iako postoje tvrdnje da takvih nema među skoro 14.000 učesnika – plaže ili seminari?

Pošto sam 11 godina redovno nosila kupaći, papučice i sve turističke rekvizite uzaludno, misleći kako sam sve već videla i da je vreme da se mlađi edukuju... ove godine ih neću poneti. Jer, svi se moramo edukovati i shvatiti jedan od najrevolucionarnijih perioda u istoriji komunikacije i medija. Taman kad sam pomislila da ću se domoći plaže , kreće nova era. Može se reći da sam baksuz...

...Ili srećnica. Zamislite dosadu na licima onih koji se tik ispod Kroazete sunčaju celog dana gledajući u ono što je poznato kao najlepše azurno more na svetu. Nasuprot njihovom pospanom pogledu,naš pogled je uperen u Palle od ranog jutra, kako ne bismo propustili neki seminar ili radionicu. Ili kako bismo vama i svima sa kojima radimo u medijima i komunikacijama, preneli taj duh drskosti i ponovne mladosti, vremešne profesije reklame.

Pa naravno da je vremešna! Sa 58.Cannes Lions-om poklopila se i stogodišnjica rođenja Dejvida Ogilvija... I kada slušam o modernim tendencijama i revoluciji, pomislim na Ogilvija. Čovek – raklama. Došao je i promenio pravila...neka još uvek važe.

Reklame zvuče dosadno, ali , integrisane sa novim medijima, ušuškane u sadržaj, bez uobičajene agresivnosti idu direktno u krvotok našeg života. Današnja reklamna industrija ne stvara komunikaciju između proizvoda i potrošača, već publiku sa kojom proizvod komunicira, auditorijum, koji je partner u uspehu svakog brenda. A auditorijum je željan dobrih ideja i sadržaja i ne kupuje poruke bez bonusa.

Zašto preskačemo plažu?

Da bismo shvatili kako izgleda najkreativnija komunikacija koja od novca pravi mnogo novca, a od neuspeha uspeh. Hrabra izjava, u skladu sa hrabrošću koja je bila potrebna Rumunima, da na omiljeni nacionalni brend (čokoladica Rom) stave američku zastavu – uz slogan – patriotizam vas neće nahraniti.

Što zbog zastave, što zbog pomeranja granica u komunikaciji – dobiše rumuni Grand Prix.



Seminari na 58. festivalu kreativnosti su pokušaj kompromisa sa etabliranim agencijama, kao što su Ogilvy, Saatchi&Saatchi, R/GA, Grey, Leo Burnett, megabrendova (Coca Cola, Ford, Time Worner) i tehničkim superherojima (Google, Facebook, Microsoft). Pod firmom tih seminara pojavili su se pisci, muzičari (Pati Smit), filmske zvezde (Robert Redford), profesori (dr Edvard de Bon) i kreativci...

Predsednik Googlea, Erik Šmit održao je najintrigantniji i budućnosti okrenut seminar predstavljajući kuda će u budućnosti ići marketing pretraživaćaali i izazov koji se zove mobilni telefon. Naime, on je podsetio da je prodato više od 100 miliona androidnih telefona i da će se njihova performanca udvostručavati svake dve godine. Tako da će za 10 godina pametni telefoni biti trideset puta pametniji nego današnji.

Predsednik Googlea predvideo je da će u budućnosti sve biti u našem džepu, na našem mobilnom telefonu, ključevi od stana, auta, kreditne kartice, lična karta…Pritiskom ikone na mobilnom kupovaćemo I sve će biti mnogo pristupačnije.

Kada smo kod kupovine (iii prodaje) navike se menjaju. Interaktivni ekrani postaju deo naše svakodnevnice... i smanjuju gužvu u supermarketima. Tako je Grand Prix za upotrebu medija dobila korejska virtuelna prodavnica Tesco Retail. Dakle, u podzemnoj železnici, dok čekate voz naručujete namirnice , plaćate i – čekaju vas kod kuće...



Pored rumunske kampanje za čokoladicu koju su obavili američkom zastavom, najprestižniju nagradu za pomeranje granica u advertazingu i kreativnoj industriji dobila je kampanja DECODE .Radi se o biografiji čuvenog repera Džej Zija koja je objavljena na velikim površinama zgrada – kao outdoor. U raznim gradovima Amerike.

Mogli ste je pročitati samo ako vaš deo integrišete online sa ostalim uslikanim i online objavljenim delovima. Jedan deo je bio i postava kožne jakne - slikaš, okačiš i sklopiš sa onime što su drugi postavili. Jeste sjajno.

Pre dve godine se nagađala sudbina spota zbog sve većeg uticaja interneta. I, šta se desilo – udružili su se. Najuticajniji konvencionalni medij i medij sa najvećim rastom. Zajedno, učinili su da živimo u eri ekrana ili u društvu ekrana – screen society.

Upravo to je bila tema seminara odnosno debate holivudskih i medijskih mogula zajedno sa dva najpoznatija dramska i TV pisca... i Džejmsom Merdokom.

Razmišljanje van kutije. Jer i film i televizija su davno pobegli iz kutije i uselili se u telefon, tablete... Džefri Kacenberg, osnivač holivudskog Dreamwork-a smatra da je tablet najznačajniji izum za njegovog života i da je, svakako, najuticajniji na medije, zabavu i učenje...

"Tablet je naša lična karta. Njegov sadržaj govori ko smo". Umesto imena iPad – trebao bi da se zove MePad. I Merdok i Kacenberg su se složili da je strah izazvan ekonomskom krizom poguban za kreativnost, te da je u Holivudu pobedio strah jer se poslednjih 10 godina snimaju najgori filmovi.

Poslednji dan i poslednja nada

A, kada dođe poslednji dan Festivala i nade za plažu potpuno iščeznu, očekuje vas ono što i u životu – kada prestanete da želite – dobijete. Okej, ne baš onako kako ste želeli, ali dobijete.

Završna ceremonija sa svim glamurom kreativnog plemena se stušti na crveni tepih i onda žurka, ona glavna, i to na Karlton plaži. Tamo gde su se preko dana sunčali oni koje kreativnost ne zanima, ali sigurno plaćaju nekoga da je smišlja za njihove firme ili karijere, jer kako je rekao direktor Koka-kole "Kreativnost gradi biznis".

Dakle, plaža da - ali noću, kada je jedina kompenzacija za odsustvo sunca raskošan vatromet čije iskrice obasjavaju nebo i ostavljaju bez daha, baš kao i iskrice kreativnosti na Kan lajonsu.

Vatromet umesto sunca. Za kožu zdravije, a za biznis najzdravije – da kreativnost pobedi.

Šta sam zaboravila zbog plaže

U budućnosti će se ekrani nalaziti na svemu što možete i ne možete da zamislte... Radi se o nekom sloju emulzije koji će omogućiti emitovanje. Zgrade, fasade, možda čak i odeća na nama – postaće ekrani.

Ali, ta budućnost nije nimalo uznemirila dvoje ljudi koji su predstavnici večnih težnji čoveka... ka kreativnosti i slobodi. Pati Smit je objasnila zašto ne voli reklame, zašto voli živ kontakt sa ljudima i setila se generacije koja je tragajući za slobodom otišla zauvek.

A prof. De Bono je objasnio da je ljudska kreativnost važnija od tehnike. Jer, "internet vam omogućuje da idete bilo gde, ali vam ne govori kuda da idete. Ta odluka je vaša... Vi odlučujete".

Ideje stvaraju novac, ideje stvaraju tehniku, ideje stvaraju zvezde... Bilo koji primer da uzmete sa Cannes Lions-a 2011 – u to se možete uveriti.

Zato , očekujemo novu borbu između novca(krize) i ideja. Ishod ćemo znati već krajem juna. Kada se vratimo sa Cannes Lions-a 2012.