Zašto je seksualnost glumaca tabu?

Da li je Holivud homofobičan? U pitanju je staro pitanje, koje se ponovo postavlja nakon nedavnog govora Džodi Foster, piše Džefri Meknab za Independent.

Njen govor usledio je sveka nekoliko dana nakon izjave režisera Stivena Sodeberga da su njegov novi biografski film „Behind the Candelabra“ o Liberačiju odbili gotovo svi filmski studiji zbog toga što je „previše gej“.

Budžet za film bio je krajnje skroman, 5 miliona dolara, a glumačka postava bila je izuzetno impresivna: Met Dejmom i Majkl Daglas. Međutim, Holivud jednostavno nije želeo da zna za to.

Po svojoj reputaciji Holivud je liberalno i tolerantno mesto.

Kada je film „Kraljev Govor“ dobio Oskara za najbolje ostvarenje, njegov britanski producent Ian Kening prišao je pozornici i u svom govoru zahvalio se, između ostalog, i svom dečku Benu koji mu je „svakodnevno pomagao da uradi ono što je želeo“.

Govor je bio propraćen aplauzom i niko u publici nije mislio da je pominjanje njegovog dečka u pobedničkom govoru neprimereno. Ali, svega nekoliko godina ranije desilo se da u govoru producenta filma „Nema zemlje za starce“ Skota Rudina pominjanje njegovog dečka Džona Barloua bude izbačeno iz pojedinih kasnije repriziranih verzija govora.

Prava tema ovde zapravo jeste ekonomija. Gej režiseri i producenti, šefovi studija i glumci mogu otvoreno da pričaju o svojoj seksualnost sve dok to ne postane smetnja njihovoj profesiji i rezultatima. Ovaj kodeks ponašanja najprimetniji je kod velikih igrača.

Britanski gej glumac Rupert Everet nedavno je uputio upozorenje svim mladim glumcima koji žele da ostvare slavu da ne bi trebalo da se javno deklarišu o svojoj seksualnosti.

Kada je Rok Hadson preminuo od bolesti povezane sa sidom, brojni komentatori i filmski stručnjaci oplakivali su netoleranciju starog sistema unutar studija koji je od njega tražio da se ne izjašnjava kao gej.

Poslu pravljenja filmova Holivud pristupa sa 4 osnovne tačke – u pitanju su komercijalni filmovi namenjeni muškarcima i ženama, deci i starima. Kada studio potroši 100 miliona dolara na snimanje filma, i još toliko na njegovo reklamiranje, sve što može da ugrozi njegov uspeh ne odobrava se, a agenti vrše pritisak na svoje klijente da se ne izjašnjavaju javno o svojoj seksualnosti.

Svi koji su živeli u Holivudu pričaju o nametnutoj kulturi obmane koja i dalje postoji. U slavnim danima studija, publicisti i agenti organizovali su nameštene brakove za gej glumce kako bi uverili fanove da su strejt.

Jedan gej pisac, koji prati filmsku industriju u Holivudu, poželeo je da načini listu tamnošnjih najuticajnijih gej i lezbejskih osoba. Kada je započeo svoje istraživanje vrlo brzo je otkrio da ne sme da navede mnoga imena onih za koje se znalo da su gej ali nisu otvoreno priznali. Ono što je javna tajna u Holivudu ni po koju cenu nije se smelo saopštiti javnosti.

Glavni glumci i režiseri akcionih filmova nisu smeli da obznane da su gej pošto bi to potkopalo mačo imidž koji je proisticao iz njihovih filmova, a samim time i privlačio publiku u bioskope.

Velike zvezde snimaju svoje filmove za srednju Ameriku i to je na prvom mestu. Svako priznanje da je neko gej potpuno bi uništilo njegovu komercijalnu vrednost kod prosečnog heteroseksualnog mačo gledaoca.

Gej zajednica u Americi osetila se izdanom zbog činjenice da brojne zvezde odbijaju da javno priznaju da su gej. Sa druge strane, zvezde smatraju da je njihov seksualan život njihova privatna stvar.

Džodi Foster bila je velika zvezda koja je zarađivala milione na filmovima kao što je „Kad jaganjci utihnu“. Da je priznala da je gej, njena karijera bi verovatno bila uništena. Skoro sve njene uloge predstavljale su je kao jaku i nezavisnu ženu.

Jedna od najvećih ironija šoubiznisa je činjenica da su neki od najvećih muških idola bili gej poput Roka Hadsona.

Sa druge strane, čini se da svaki glumac koji igra neurotične, osećajne ili egzotične uloge bude proglašen homoseksualcem. To je dovelo do brojnih nagađanja o seksualnosti glumaca poput Kerija Granta i Džejmsa Dina. Takođe, postojale su i glasine o biseksualnosti glumica kao što su Greta Garbo, Barbara Stenvik i Marlen Ditrih.

U novom filmu o Džejmsu Bondu (Skyfall) postoji homoerotična scena između Danijela Krejga i zlikovca koga tumači Havijer Bardem. Ovo je moguće samo zbog činjenice da je Bondova heteroseksualnost potvrđivana decenijama i zato novi režiseri ipak imaju malo prostora za eksperimentisanje sa njegovim likom, ali na kraju – on uvek dobije svoju devojku.

Osobe koje odluče da se javno deklarišu kao gej čine to kada prestanu da igraju glavne uloge. Ipak, postoje i izuzeci. Glumice kao što su Anđelina Žoli i Rejčel Vud otvoreno su priznale svoju biseksualnost. Te objave nisu uticale na njihovu karijeru niti na status seks simbola.

Iako postoji veliki prostor za zaradu „roze dolara“ targetiranjem LGBT populacije, ti iznosi su u dalje u senci novca koji prave akcioni filmovi i romantične komedije.

Činjenica je da je bioskopska scena u Americi vrlo „strejt“. I to je sigurno bila jedna od bojazni Džodi Foster kada im je svima rekla da je gej. U gradu gde se sve vrti oko novca ipak je potrebno učiniti sve da bi se došlo do njegovog malog dela, ili velikog u njenom slučaju.