Sve vrste joge

Joga koju većina ljudi danas poznaje zove se Ha-Tha joga i sastoji se od položaja (asana) i vežbi u pokretu koje su usklađene sa disanjem, kao i vežbi disanja (pranajama) koje se uglavnom izvode u sedećem položaju.

Joga razlikuje pet osnovnih energija koje upravljaju različitim aktivnostima tela. Praktikovanjem Hatha joge postiže se njihovo usklađivanje, a to se pozitivno odražava i na psihičko stanje aspiranta. Kada neusklađenost energija u telu duže opstaje, čovek nema snage da usredsređeno i staloženo obavlja životne zadatke, oseća se “razbijeno”, a energije u njegovom suptilnom telu takođe su neusklađene. Pre ili kasnije, ova neravnoteža se odražava i na fizičko telo. Svakako da razloge za nastanak energetskog disbalansa treba tražiti mnogo dublje, u samoj psihi pojedinca, njegovom karakteru, ali to je u domenu drugih vrsta joge.

Postoje primeri koji dokazuju suptilnu povezanost između stanja svesti i energija koje vladaju u nama i svakodnevnih životnih situacija. Vežbajući jogu mnogi su uspeli da reše neke životne probleme iako se nisu njima bavili na drugačiji način od do tada poznatih pokušaja da nešto promene. Jednostavnim vežbanjem doveli su energije u skladan odnos, oslobađajući se unutrašnjih frustracija i potisnutih impresija, uskraćujući “hranu” koja je održavala u životu negativne unutrašnje programe. Odjednom su se “otvorile” šanse na materijalnom i finansijskom planu, uskladili se emotivni odnosi, ostvarila se poznanstva sa pravim ljudima (onakvim kakvim ih opisuje Radjard Kipling u poemi  Ako). Praktikovanjem joge prikupljaju se razbijene energije u telu i vraća se sposobnost usredsređivanja, pažnja više nije raspršena, postiže se unutrašnji mir, jača sposobnost uvida, razlučivanja istine od neistine i prepoznavanja suštine pojavnosti stvari u životu.

Redovnim vežbanjem joge na neobjašnjiv način nestaje “glad” prema nekim stvarima koje konzumiramo da bismo popunili “praznine” koje se poput dubokih jama nalaze u nama. Postiže se stanje svesti u jogi poznato kao santoša - ispunjenost, samodovoljnost. To se odnosi ne samo na fizički osećaj gladi, već i na emotivni i psihički. Joga nam nudi šansu da nenasilnim putem menjamo navike, tj. one gube svoju magnetičnu i gravitacionu moć, jer se mi menjamo. Dolazi do postepene razgradnje ustaljenih navika i modela ponašanja, razmišljanja i osećanja, koje nas onemogućavaju da sagledamo celovitost života. Približavamo se sebi, svom pravom Sopstvu. Telo je kočija, čula su konji, razum su uzde, inteligencija je kočijaš i Sopstvo je putnik – stara je izreka Upanišada. (Katha-Upanišad veoma lepo opisuje svrhu joge). Put Hatha joge, fizičke joge, u bogatom filozofsko-praktičnom sistemu drevne Indije služi kao solidna osnova za duhovni razvoj.

Druga vrsta joge je tzv. Gjana ili Đnana Joga - joga razlučivanja i uvida. Spoznavanjem sopstvene prirode putem razmišljanja i kontemplacije i razlučivanjem istine od neistine nastoji se da se dosegne sama suština i svrha postojanja. Poznati predstavnici ove vrste joge su veliki mislioci savremene Indije: Šri Ramana Maharši, Šri Nisargadatta Maharađ i Đidu Krišnamurti.  

Ovaj vid prakse zahteva duboko iskustvo života i iznad svega - čisto srce. Upuštati se u ovu vrstu kontemplacije bez prethodne pripreme može biti opasno po duhovni razvoj aspiranta. Sagledavanje, recimo, prolaznosti svega u životu, može odvesti pojedinca u osećanje besmisla, apatičnost i depresiju. On nema sposobnost sagledavanja svoje sebičnosti. Takva praksa, umesto da ga otvara prema svetu i ljudima, čini ga u stvari, sve više introvertnim. Spoznaja je fragmentarna i nije “legla” na plodno tlo. Krajnji cilj Gjana joge jeste sagledavanje jedinstva sa svim ljudima i stvarima u životu, iz kojeg nastaje beskrajna ljubav – karuna.

Budisti Mahajana ističu neophodnost razvijanja ljubavi i saosećanja – karune uporedo sa razvijanjem mudrosti – prađne. Veliki budistički mislilac Nagarđuna, koji je živeo u  drugom ili trećem veku u Indiji, svojim Prađnaparamitra sutrama koje su mu, prema legendi, razotkrile Nage – mistični red jogija, izvršio je snažan uticaj na filozofiju Budizma.

Karma joga se prvi put pominje i opisuje u Bhagavad Giti. To je joga u akciji. Karma je svaka uslovljena akcija, dobra ili loša, koja ima motiv i traži neki rezultat. Karma joga podrazumeva nesebičan rad i aktivnost koji nisu motivisani nikakvom nagradom. Svako od nas traži određeno priznanje i naknadu za uloženi rad, ali to nije u duhu Karma joge. To ne znači da treba dozvoliti da drugi nezasluženo koriste našu energiju, jer to nije dobro za njihov a ni za naš duhovni razvoj, ali ako "adekvatna" nagrada izostane, to treba mirno prihvatiti, u suprotnom, sve više ćemo se uplitati u slične situacije i doživljavati "nepravdu", ne shvatajući da je karma sa kojom se suočavamo sastavni deo našeg karaktera i da je možemo poništiti jedino prihvatanjem i razumevanjem razloga zbog kojih nam se neke stvari dešavaju u životu. Kako ne bismo bili zatečeni jer, kada smo povređeni, teško je zaustaviti inerciju osećanja i ozlojeđenosti, a još gore je potiskivati, najbolje je na vreme razvijati pomirljiv stav i budnost, dobrodušnost i spontanost u svakoj akciji, koliko je to moguće, sve dok nam to ne pređe u naviku. Tako ćemo se postepeno oslobađati negativnih programa koji privlače neprijatne situacije, namenjene da isprave naše pogrešno izgrađene stavove. Podsećanje na istinu da je sve ono što nam se dešava u životu najbolje za nas i našu dušu (ali često ne i za naš ego) i primenjivanje tog uvida u svakodnevnim životnim situacijama jeste stav Karma joge.

Ideal Karma joge iskazuje se kroz živote taoističkih, čanističkih i zen-budističkih učitelja. Kada u sebi razvijemo unutrašnji stav da svakodnevne poslove obavljamo bez namernog napora ili svrsishodnosti to taoisti nazivaju Wu-Wei (ne-delanje). Veliki umetnici, slikari, arhitekte i vajari drevne Indije često nisu potpisivali svoja dela i ostajali su anonimni. Nisu se vezivali za svoja velika dela i talente, niti tražili priznanja, nisu bili gordi, već su uživali u kreativnom radu ne doživljavajući sebe kao nekoga ko radi, već nekoga kroz koga se dela.

Bhakti joga je joga predanosti Bogu. Išvara pranidhana - prepuštanje božjoj volji - Neka bude božja volja. Ovo je najzahtevniji oblik joge, u kome nema mesta za rezervisanost bilo kakve prirode. Realizovani Bhakta (posvećenik Bhakti joge), vidi božansko u svemu, prepoznaje lepotu Boga svuda oko sebe. U njemu gori ljubav prema svima i svemu, obuzet je blaženstvom. To stanje svesti zove se Madhura – božanska slatkoća.

Bhakte nastoje da delaju, osećaju i razmišljaju održavajući sve vreme svesnost o Bogu. Znaju i osećaju da su samo zahvaljujući Bogu u stanju da osećaju, misle i rade. Ovo konstantno podsećanje umanjuje stisak ega i ograničenja koja iz toga nastaju. Bhakta prihvata sve što mu se dešava u životu kao božju milost i mogućnost da pročisti dušu i tako se približi Bogu. Ljudi jakih emocija jesu potencijalne bhakte. Emocije hrane i podstiču svaku misao i akciju. Kada su razbijene - one su slabe, ali kada su usmerene - postaju izuzetno moćne. Kada se usmeravaju ka božanskom principu - emocije prerastaju u devociju.

Psihološki gledano, Bhakti joga je izvanredan metod pomoću kojeg se uravnotežava preterana rigidnost i vezanost za intelekt. Od velike je pomoći u otklanjanju intelektualne "konstipacije" i moćno sredstvo za oslobađanje i kanalisanje emocija. Danas su ljudi veoma zatvoreni, retko se smeju i slobodno izražavaju osećanja. Emocije se često ispoljavaju eksplozivno, nekontrolisano, nekultivisano i destruktivno. Stari tekstovi govore o tome da je u vremenu u kojem živimo – Kali jugi, stalno ponavljanje božjeg imena jedina delotvorna tehnika (sadhana). Kali juga je vreme velikog stresa, konfuzije i uznemirenosti. Svakako da je radi održavanja dobrog zdravlja preporučljivo vežbati Hatha jogu i tehnike disanja, ali svi drugi oblici, kao što su rituali, duge meditacije i slično za populaciju Kali juge suviše su zahtevni. Podsećanje na Boga, razmišljanje o Bogu, pevanje božjeg imena, prepoznavanje božje volje u svemu, postulati su Bhakti joge.

Pogrešno razumevanje Bhakti joge vodi u dogmu, koja vrlo brzo prerasta u fanatizam i netoleranciju. Ne treba zaboraviti da reč bhakti potiče od sanskritskog korena bhađa, što znači – "obožavati, voleti, služiti".

Radža joga, u prevodu kraljevska joga, jeste duhovni put koji vodi do realizacije, kroz disciplinu, samouzdržavanje i beskompromisnu kontrolu uma. Priroda uma (misli se na svesni, podsvesni i nesvesni deo) smatra se preprekom u vidu kružnih formacija (vrittija) poput koncentričnih talasa koji se formiraju kada bacimo kamen u vodu, koja sprečava Svest (Puruša) da se u svoj svojoj blistavosti i čistoći nesmetano manifestuje kroz instrument um-telo (Prakriti). Svakodnevnim vežbanjem (koncentracija,  meditacija i samoposmatranje) i razvijanjem unutrašnjeg stava nevezivanja (vairagya) može se postići oslobođenje od patnje (moksha).

Put Radža joge opisao je pre oko 2500 hiljade godina svetac i mudrac Patanđali u svojim Joga sutrama, uputstvima do sada neprevaziđenim po mudrosti, jasnoći i konciznosti. Sam naziv ove joge govori o tome koliko je ona zahtevna. Teško se danas u doba Kali juge može naći čovek koji bi bio u stanju da ispoštuje principe Radža joge, a još teže da postigne prosvetljenje.

Pomenuli smo najznačajnije vrste joge. Hatha joga, koja se bavi telom i usklađivanjem energija, neophodna je osnova za dalji duhovni razvoj, ako čovek želi da se svesno kreće tim putem. Gjana joga odgovara intelektualnom tipu ličnosti, Bhakti joga emotivnom, Karma joga je najprikladnija za dinamične i preduzimljive osobe koje ne drži mesto i nemaju strpljenja da meditiraju, Radža joga odgovara mističnom i jasno determinisanom tipu ličnosti koji se odlikuje snažnom voljom. Svi u sebi nosimo od svega po malo. Ipak, neka od pomenutih karakteristika dominira, pa u skladu sa tim možemo sebi odrediti najprikladniji put.

Postoje i druge vrste joge, kojima se na određen način koriste opisane joge. To su: Nada joga – joga koja se bavi usredsređivanjem na unutrašnji zvuk – Nadu; Krija joga - podrazumeva provlačenje svesti kroz psihičke kanale i energetske centre, sinhronizovano sa dahom  i bliska je taoističkim meditacijama; Mantra joga – koristi zvuk kao metod pročišćenja uma i oslobađanja od potisnutih impresija (samskare). Mantra je za Bhakte ime Boga; Jantra joga – usredsređivanjem na mistične dijagrame (geometrijski iskazane kosmičke sile), budimo energije u sebi, proširujemo svest i stapamo se sa kosmičkom svešću, čije je ustrojstvo iskazano putem Jantre; Kundalini joga nastavak je Hatha joge, jer nastoji da svojim tehnikama otvori energetske centre – Čakre, izbalansirane energije preusmeri u središnji energetski kanal – Sušumnu, i individualnu svest rastvori u  apsolutnoj svesti. Hatha, Krija, Mantra, Jantra i Kundalini joga ulaze u sastav veoma sveobuhvatnog i bogatog sistema - Tantra joge.