Putin na kolenima; Kremlj će priznati poraz?

Kritika više nije ograničena na antiratne liberale, prognanike ili zapadne analitičare. Ona se pojavljuje među vojnim blogerima, spoljnopolitičkim misliocima bliskim režimu, bivšim zvaničnicima, tehnokratima, poslovnim ljudima i običnim Rusima koji su sve frustriraniji troškovima rata. 

Najznačajniji su glasovi onih koje nije lako optužiti da su protivnici Kremlja. 

Vasilij Kašin, jedan od najuglednijih ruskih analitičara spoljne politike, nedavno je u uticajnom časopisu "Rusija u globalnim poslovima" tvrdio da je izvorni cilj Rusije, eliminacija 'antiruskog režima” u Kijevu', "fundamentalno nedostižan". 

Prema njegovom mišljenju, postizanje takvog cilja zahtevalo bi vojnu okupaciju gotovo cele Ukrajine, što je za Rusiju "tehnički nemoguće".

Slične zabrinutosti pojavile su se i u materijalima povezanim sa Sergejem Kirijenkom, zamenikom šefa Putinove predsedničke administracije. 

U izveštaju pripremljenom za Kirijenkov tim navodi se da vlasti moraju znati "kada da se stane", kao i da bi nastavak "specijalne vojne operacije predstavljao Pirovu pobedu".

• Moskvu čeka "vrlo dramatičan scenario"; Rat će stati iznenada?
• Bačena bomba F-300; Broje se mrtvi; Horor: Pogođen autobus pun dece FOTO/VIDEO
• Panika u Moskvi? Rusi okreću leđa ratu; Putinov rejting u slobodnom padu

Aleksej Čadajev, nacionalistički politički strateg koji je dosledno podržavao sukob sa Zapadom, upozorio je da nastavak sadašnje putanje ne vodi prema pobedi, već prema "potpunom porazu". 

Njegova kritika nije usmerena protiv legitimnosti ciljeva, već protiv iscrpljivanja države u težnji za ciljevima koji postaju sve teže ostvarivi. 

Proratni vojni dopisnik Jurij Kotenok požalio se: "Vojna situacija se samo pogoršava, posebno u poređenju sa 2022. i 2023. godinom. Na delovima fronta Rusija nema samo manjak ljudstva – kategorički, fizički nema ljudi."

Većina ovih glasova i dalje ostaje predana ruskim geopolitičkim ciljevima. Međutim, sve su svesniji da je rat u odnosu na izvorne političke ciljeve postao strateški neuspeh. 

Rusija je 2022. krenula u rat sa ambicijama koje su daleko nadilazile Donbas i Krim: brzo zauzimanje Kijeva, uklanjanje ukrajinskog vođstva, okupacija većeg dela zemlje i uništenje Ukrajine kao nezavisne države, prenosi Večernji list.

Očekivala se brza pobeda koja bi pokazala nemoć NATO-a i vratila Rusiji dominaciju nad postsovjetskim prostorom. 

Umesto toga, četiri godine kasnije, Ukrajina je opstala kao država, njen nacionalni identitet je jači nego ikad, NATO se proširio, a Kijev je sve bliže EU.

Krim kao noćna mora

Posebno je indikativna situacija na Krimu, koji je od 2014. bio središnji simbol Putinovog trijumfa. Danas ga Ukrajina pretvara u logističku noćnu moru za Rusiju – napadima dronova i raketama uništava rute za snabdevanje , skladišta i infrastrukturu. 

Istovremeno, ukrajinski udari dosežu duboko u rusku teritoriju, uključujući Moskvu i Sankt Peterburg, što ruši osećaj sigurnosti u srcu Rusije. 

U samoj Rusiji rat se oseća i kroz gašenje mobilnog interneta, rast cena, ograničenja usluga i sve učestaliju cenzuru. 

Mnogi Rusi to doživljavaju kao stalnu neugodnost bez jasnog kraja.

Tri struje 

Takođe, unutar političkog establišmenta pojavile su se tri glavne struje. 

Tvrdolinijaši traže eskalaciju, veću mobilizaciju, veće izdatke i strožu kontrolu, pragmatičari zagovaraju neki oblik pregovora kako bi se učvrstili teritorijalni dobici i sačuvali resursi, a treća grupa, najbliža Putinovim javnim izjavama, zagovara nastavak borbe bez priznanja grešaka iz 2022.

Rusija i dalje može nanositi veliku štetu Ukrajini i pretiti eskalacijom.

Ali, sve glasnija rasprava unutar zemlje pokazuje da čak i mnogi zagovornici rata priznaju realnost koju je pre nekoliko godina bilo politički nezamislivo prihvatiti: pobeda u obliku u kojem je prvobitno zamišljena više ne postoji, piše Stjuart Dauel politički novinar i komentator koji prati Poljsku te srednju i istočnu Evropu za TVP World.