Nagoveštaj „vremena pre Velikog praska“

Njihov model će možda pružiti objašnjenje zašto doživljavamo vreme pravolinijski od prošlosti ka budućnosti.

Detalji ove studije izloženi su u časopisu Physical Review Letters.

CMB („zračenje sjaja toplog ranog kosmosa“) je ostatak zračenja koje ispunjava celokupan kosmos i smatra se najubedljivijim dokazom teorije o Velikom prasku.

Iako mikrotalasno pozadinsko zračenje uglavnom teče glatko, COBE, satelit NASA, otkrio je 1992. godine male fluktacije za koje se veruje da su zameci iz kojih su izrasla jata galaksija u svemiru.

"Svaki put kad razbijete jaje ili prospete čašu vode, učite o Velikom prasku" Profesor Šon Kerol, Kalifornijski institut za tehnologiju

Dr Edrijan Eriksek i kolege sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju (Caltech) sada veruju da te fluktacije sadrže nagoveštaje da je naš univerzum proistekao iz nekog

Njihovi podaci potiču od NASA-ine Vilkinsonove mikrotalasne anizotropske satelitske sonde (WMAP), koja je proučavala kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje od datuma lansiranja 2001. godine.

Njihov model ukazuje da novi univerzumi mogu nastati spontano iz naizgled praznog prostora. Događaj bi, posmatran iz unutrašnjosti roditeljskog univerzuma, bio iznenađujuće nespektakularan.

Strela vremena

Opisujući rad tima na sastanku Američkog astronomskog društva (AAS) u Sent Luisu, država Misuri, koautor profesor Šon Kerol je istakao ,,da bi se univerzum mogao stvoriti i u ovoj sobi, a da mi to ne bismo ni znali“.

Inspiracija za ovu teoriju nije samo još jedno objašnjenje Velikog praska, koji je naš univerzum doživeo pre 13,7 milijardi godina, već se krije u pokušaju da se objasni jedna od najvećih misterija fizike – zašto se čini da se vreme kreće u jednom smeru.

NASA-in WMAP je istraživao CMB od 2001. godine

Zakoni fizike na mikro planu su potpuno reverzibilni, a ipak, kako profesor Kerol komentariše, „niko se ne zbuni oko toga šta je juče, a šta je danas“.

Fizičari su odavno pripisivali ovo kretanje u jednom smeru, poznato kao „strela vremena“, fizičkom zakonu poznatom kao drugi princip termodinamike, koji insistira da se sistemi tokom vremena kreću iz stanja uređenosti ka stanju neuređenosti.

Ovaj zakon je od takvog suštinskog značaja za fiziku da je jedan od pionira astronomije, Artur Edington, insistirao na tome da „ako se utvrdi kako je vaša teorija u suprotnosti sa drugim zakonom termodinamike, ja vam ne mogu pružiti nikakvu nadu; nema joj druge nego da se sunovrati u najvećem poniženju“.

Drugi zakon se ne može izbeći, ali profesor Kerol ističe da on zavisi od jedne važne pretpostavke – da je univerzum započeo svoj život u stanju uređenosti.

Razumevanje korena ovih fundamentalnih zakona predstavlja pravi posao za kosmologe.

„Svaki put kad razbijete jaje ili prospete čašu vode, vi učite o Velikom prasku“, objasnio je profesor Kerol.

Pre praska

U svojoj prezentaciji, astronom sa Caltech-a je objasnio da stvaranjem Velikog praska iz hladnog prostora prethodnog univerzuma, novi univerzum započinje život upravo u takvom stanju uređenosti.

Očiti smer vremena – i činjenica da je teško ponovo sastaviti slomljeno jaje – samo je posledica.

Preostaje još mnogo posla na samoj teoriji: prvi prioritet istraživača biće da proračunaju verovatnoću da novi univerzum nastane iz prethodnog.

U međuvremenu, tim se okrenuo rezultatima WMAP-a.

Detaljna satelitska merenja su pokazala da su fluktuacije mikrotalasnog pozadinskog zračenja intenzivnija za oko 10% na jednom delu neba nego ta ista merenja na drugom delu.

Šon Kerol priznaje da ovo može da bude puka slučajnost, ali je istakao i da bi najlogičnije objašnjenje ove razlike bilo da to predstavlja strukturu nasleđenu od roditelja našeg univerzuma.

U međuvremenu, profesor Kerol je pozvao kosmologe da prošire svoje vidike: „Učeni smo da kažemo kako nije bilo vremena pre Velikog praska, a treba, zapravo, da kažemo kako ne znamo da li je bilo ičega – ili ako je bilo, šta je to bilo“.

Ako je rad Caltech-ovog tima valjan, možda već imamo prvi podatak o tome šta je bilo pre našeg univerzuma.