Depresija uzrok 800.000 samoubistava godišnje u svetu

Kako navode u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", povodom Svetskog dana zdravlja posvećenog depresiji, ova bolest je jedan od vodećih uzroka opterećenja stanovnika bolestima u Srbiji i cilj ovogodišnje kampanje je da se motiviše što veći broj osoba sa znacima depresije da što pre potraže adekvatnu i stručnu pomoć.

Batut navodi da je u ukupnom rangiranju, baziranom na danima izgubljenim zbog nesposobnosti usled depresije, među 18 odabranih poremećaja zdravlja, depresija bila na četvrtom mestu i primećeno je da više opterećuje žene, kod kojih zauzima treće mesto, dok je kod muškaraca opterećenje depresijom na petom mestu.

U studiji Globalno opterećenje bolestima, koju su sprovele Svetska zdravstvena organizacija i Svetska banka, 2000. godine, depresija je zauzimala četvrto mesto od 96 najčešćih bolesti sa učešćem od 4,4 odsto u ukupnom opterećenju bolestima u svetu.

Prema tom izvoru, do 2020. godine sa učešćem od 5,7 odsto depresija će zauzeti drugo mesto, a 2030. godine sa učešćem od 6,3 odsto postaće vodeća dijagnostička kategorija u ukupnom opterećenju bolestima u svetu.

U saopštenju Instituta za javno zdravlje se navodi i da se u Evropi beleže kako društvene, tako i ekonomske posledice depresije i da su samo direktni i indirektni troškovi lečenja depresije u Evropi procenjeni na 118 milijardi evra ili 253 evra po stanovniku i čine jedan odsto evropskog BNP-a.

Depresija je uzrok 800.000 samoubistava godišnje na svetskom nivou. Samoubistvo, kao uzrok smrti, zastupljeno je sa samo 0,9 odsto u opštoj populaciji, a kod bolesnika sa depresijom zastupljeno je sa 15 do 20 odsto. Zabrinjava podatak da samoubistvo predstavlja drugi vodeći uzrok smrti među mlađom populacijom uzrasta od 15 do 29 godina.

Depresija se može javiti u svakom životnom dobu, ali njena učestalost je najizraženija u adolescenciji, dostiže vrhunac u srednjem dobu, posebno kod žena u reproduktivnom periodu. Depresija u detinjstvu više se ne smatra retkom pojavom, jer se prevalencija depresije u ovom uzrastu kreće u rasponu od 0,5 do 2,5 odsto, s tim da je češća kod adolescenata i iznosi tri do četiri odsto.

Batut navodi i da najnovije studije pokazuju tendenciju pomeranja prvih simptoma depresije prema sve mlađem uzrastu. Smatra se da oko 12 odsto adolescenata i tri odsto dece doživljava simptome depresije, pri čemu do puberteta nema značajnijih razlika u učestalosti depresije među polovima.

Rizik od depresije povećava se dva do četiri puta posle puberteta, posebno kod osoba ženskog pola. Podaci pokazuju da 40-70 odsto mladih uzrasta 15-24 godine sa depresijom najčešće ima još neki mentalni poremećaj, a uglavnom su to poremećaji u vezi sa zloupotrebom sredstava koja stvaraju zavisnost.

Svetska istraživanja su pokazala da je depresija dvostruko češća kod žena, što je posebno izraženo u uzrastu između 18. i 64. godine.

Depresija posle porođaja je čest oblik depresije kod žena u generativnom periodu i ona iznosi 10-20 odsto i javlja se kod jedne od šest žena posle porođaja, a čak kod 60 odsto žena depresija posle porođaja predstavlja i prvu epizodu depresije u toku života. Simptomi depresije posle porođaja mogu da se jave rano, 24 časa nakon porođaja, ali se tipično javljaju između druge i 26. nedelje posle porođaja.

Depresija je uobičajena kod starijih osoba, ali se često zanemaruje i ne leči i samo u SAD približno 15 odsto starijih od 65 godina ili skoro šest miliona ljudi, boluje od nekog oblika depresivnog poremećaja.

Ovaj broj je verovatno i veći, jer starije osobe ne pridaju značaj simptomima depresije, smatrajući ih normalnom pojavom starosti i žale se na različite fizičke tegobe.