Kupus - idealna zimska namirnica

Dolazi i vreme slava, kao i posta, te neće biti kuće bez podvarka ili sarmi. Brassica oleracea, tj. kupus, dugogodišnja je, kultivisana, zeljasta biljka koja predstavlja važno povrće u ishrani. Nastala je selekcijom divljeg kupusa u dugom vremenskom razdoblju. Smatra se da je u Grčku dospeo u 4. veku pre nove ere.

Osim što ga svi rado jedu, dokazana je i njegova lekovitost. Kupus je dragocena namirnica zbog sadržaja tartronske kiseline koja usporava pretvaranje šećera i ostalih ugljenohidrata u mast. To ga čini poželjnom namirnicom za smanjenje telesne težine.

Dobar kupus nema velika rebra, a tanko lišće mu je savijeno u tvrdu glavicu. Kod nas se koristi uglavnom beli, a nešto manje crveni kupus. Svim vrstama zajednička je niska kalorijska vrednost, bogatstvo vitaminom C i zaštitnim materijama iz grupe indola, koje snižavaju aktivne koncentracije estrogena koje utiču na pojavu tumora dojke. Bogat je celulozom koja poboljšava probavu, deluje povoljno na zacelivanje rana, preventivno pomaže kod prehlade i kašlja. Sokom od svežeg kupusa može se uspešno lečiti čir na želucu i upala debelog creva.

Vrlo je bogat vitaminom C, te je dovoljna samo jedna šolja iseckanog kupusa da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma. Sadrži i minerale: kalijum, gvožđe, magnezijum, sumpor i bakar. Kupus sa crvenim listovima sadrži više vitamina nego onaj sa zelenkastim.

U našem narodu kupus se često koristi u borbi protiv mnogih bolesti. Sprečava avitaminozu, leči sluzokožu organa za varenje, dok rasol može pomoći i kod hroničnog zatvora. Preporučuju se dve do tri kašike rasola pre svakog obroka radi uspostavljanja dobrog rada creva. Rasol je, takođe, narodni lek protiv mamurluka. Sirov kupus sadrži obilje neophodnih mineralnih materija, vitamina i hlorofil, tako da se preporučuje malokrvnima. Kupus je najbolje jesti svež ili pripremljen na pari. Ako se kuva, to treba da traje što kraće, jer će tako zadržati boju i svojstva, a neće se osloboditi neprijatan miris.

Lekovita svojstva kupusa su vrlo poznata i kada je reč o ranama. Zeleni listovi operu se u vodi i obrišu, nožem se izrežu kočanji, a listovi izravnaju valjkom ili bocom, te se izrežu u potrebnoj veličini. Pre nego što se stave na ranu ili bolno mesto, lagano se ugreju na peći ili peglom. Rana se obloži listovima kupusa tako da oni prelaze njen rub. U početku se listovi menjaju svaka dva, a zatim svaka četiri sata.

Kiseli kupus

U našem narodu tradicija je da se svake godine sprema zimnica, kada jedan od glavnih poslova predstavlja i kiseljenje kupusa. Glavice kupusa treba očistiti od svih spoljnih listova, koren izdubiti ili zarezati nožićem i svaku rupicu napuniti solju, pa glavice pažljivo poslagati u bure tako da je koren okrenut prema gore. Po pravilu, to treba preliti hladnom vodom, najbolje izvorskom ili bunarskom. Ustaljeno je pravilo da se u 100 kilograma kupusa stavlja tri kilograma soli, tako što se prvo so rastvori u vodi, a zatim preliva kupus. Kad se sve to uradi, napunjeno bure pritisne se kamenom, da glavice ne bi isplivavale, već da stoje čvrsto na mestu i ostavi se pet do šest nedelja, uz pretakanja dva puta nedeljno.

Inače, kod hroničnog kašlja rasol odlično pročišćava bronhije ako se uzima jedna supena kašika na svakih pola sata, četiri do šest nedelja. Kod plućnih bolesti delotvoran je sok od crvenog kupusa, dok sirovi kupus otklanja anemiju, nesanicu, depresiju i neuroze. Uzimanje kiselog kupusa čisti krv, što ima za dalju posledicu znatno smanjenje prevremene starosti i naklonosti prema mnogim bolestima.

Sok od kupusa

Sok od svežeg kupusa delotvoran je za čir na želucu. Priprema se tako što se isecka pola kilograma kupusa, samelje, malo posoli i ostavi da odstoji, a zbog prijatnijeg ukusa može se pomešati sa sokom od jabuke. Nakon toga se procedi kroz gazu i drži u frižideru. Sok se pije između obroka, a ako izaziva smetnje prilikom varenja, treba da se pije sat vremena posle jela.

Izvor: Danas.rs