Ishrana pećinskog čoveka efikasnija od modernih dijeta

Paleo dijeta, ili ishrana pećinskog čoveka bazirana je na namirnicama od kojih su verovatno živeli naši preci pre razvoja poljoprivrede pre oko 12.000 godina.

Osmišljena je pod pretpostavkom da se čovekova genetika nije značajno izmenila tokom tog perioda i da su naša tela predviđena za unos bobičastog voća, povrća i mesa, a ne prozvoda do kojih smo došli razvojem poljoprivrede, poput žitarica i mlečnih prerađevina.

U praksi, to znači da najveći broj savremenih namirnica poput testenina, pirinča, muslija i sira, zagovorinici ove dijete ne jedu, ali ostale mogu da unose kada i koliko hoće.

Nova studija sprovedena na Umea univerzitetu nad ispitanicima koji su dobili plan ishrane osmišljen tako da svaki obrok ima 30 odsto proteina, 40 odsto masnoće i 30 odsto ugljenih hidrata, pokazala je da je takva ishrana dvostruko efikasnija u mršavljenju, od onih koje preporučuju savremeni lekari.

Tipičan doručak ispitanika sastojao se od jaja, ili nemasnog mesa poput piletine ili ćuretine i voća poput grejpfruta ili dinje.

Za ručak i večeru većina ljudi jela je normalne obroke poput pilećeg filea, ali je zabranjene dodatke poput hleba i pirinča, menjala povrćem.

Ipak, većina nije uspevala da dostigne količinu od 30 odsto proteina dnevno, pa ih je menjala povrćem i u proseku unosila sedam porcija voća i povrća dnevno.

"Gubili su kilažu verovatno zbog niskog energetskog unosa. Teško je jesti dovoljno voća i povrća kako biste ispunili vaše energetske potrebe. Ipak, niko se nije žalio na glad, pa pretpostavljam da su jeli mnogo", kaže dr Kerolin Melberg koja je predvodila studiju.

Posle šest meseci na paleo dijeti, ispitanici su u proseku izgubili 6,2 kg masnoće i po 11 cm u obimu struka, u poređenju sa 2,6 kg i 5,8 cm koliko su izgubili članovi kontrolne grupe. Takođe, imali su i niži nivo triglicerida.