"Šumska kupatila” za bolje zdravlje

Šta ponuditi strancima i našim turistima iz oblasti zdravstvenog turizma što će ih privući da obiđu lepote Srbije, a da ujedno „poprave” zdravstveno stanje? Odgovor na ovo pitanje dala je profesor dr Gorana Isailović, dermatolog Visoke zdravstvene škole strukovnih sudija iz Zemuna, koja je sa svojim timom osmislila projekat pod nazivom „Šumadijski i šumski hamam”.

Ona smatra da bi ljudi bili oduševljeni kada bi shvatili koliko dobrobiti za zdravlje donosi šetnja među drvećem, pa njen projekat podrazumeva boravak turista u šumskim „kupatilima”, to jest na svežem vazduhu. Prema novim otkrićima, udisanje šumskog vazduha u toku dva sata može da podigne nivo imunološkog sistema u odnosu na ćelije raka i do 50 odsto, pa je „kupanje” u šumskom vazduhu priznato u nekim zemljama kao zvanična terapijska procedura.

– To je dobro, jer su šume bogate fitoncidima, takozvanim baktericidnim materijama koje se izdvajaju iz drveća i biljaka i vazduhu pružaju lekovita svojstva. Te pozitivne materije drveće samo „ispušta” kako bi sebe zaštitilo od bolesti. Kada ih ljudi udišu, to ima veliki uticaj na njihovo zdravlje. Istraživanja pokazuju da je ovo odlična prevencija za maligne bolesti kod onih koji zbog naslednih faktora imaju predispozicije za obolevanje. Šumska„kupatila”omogućavaju opuštanje, meditiranjeiudisanješumskogvazduha.Za dva sata udisanja vazduha u šumama organizam se toliko „osnaži” da se osoba odlično oseća naredne dve nedelje. Zato je preporučljivo šetati u njima dva puta mesečno – kaže dr Gorana Isailović.

Blagodeti šumskih kupatila prvi su zapazili japanski stručnjaci koji su uradili i merenja kako bi dokazali svoje teorije. Zaključeno je da svako drveće ima svoje posebne prednosti. U Japanu je do sada, objašnjava dr Isailović, mapirano 24 šumska područja, a zatim su njihovi medicinari merili nivo fitoncida i prikazali zdravstvene efekte.

– Postoje mnogobrojne studije u vodećim medicinskim časopisima koje to dokazuju. A mi imamo i šume, i izvorsku vodu, i sunčana područja, a sve to nije iskorišćeno. Uz to, ljudi u selima mogu da ponude zdravu hranu sa geografskim poreklom, lekovite biljke, ali i da prikažu srpsku kulturu i tradiciju uz nezaobilaznu gostoljubivost koja krasi naš narod. Tako se širi ponuda zdravstvenog turizma. Trebalo bi osmisliti dodatni sadržaj dok ljudi borave u šumi kako bi maksimalno korisno iskoristili svoje vreme. Na primer, može im se omogućiti da zasade svoje drvce, da hodaju po izvorskoj vodi pa zatim obuju vunene čarape, sede na ćilimima, imaju čas etno-aerobika... – ističe dr Gorana Isailović, koja je među prvima u zemlji osmislila i projekat srpskog velnesa.