Korisno i štetno sunce

Zdravlje kože leti može da ugrozi preterano sunčanje, ali i insekti. O tome smo razgovarali sa prim. dr Aleksandrom Adamovićem, direktorom Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti.

Zbog čega je važno da koža uvek bude zdrava?

- Koža je organ koji nas "predstavlja" okolini i štiti od spoljnih uticaja. S obzirom da je leto, aktuelna je priča o UV zračenju, jer je koža prva odbrana od njega, kao i od prevelike radijacije koja potiče od sunca. Koža nas štiti i od raznih povreda (mehaničkih, fizičkih, hemijskih), pa je zbog toga važno da ima "pun kapacitet svojih resursa", kako bi mogla da izvršava određene "obaveze". Zato je i te kako važno da bude zdrava i negovana.

Šta dodatno ugrožava kožu tokom leta?

- Ono što se najviše uočava, jesu posledice povećane vlage i toplote, zatim ubodi komaraca, krpelja i drugih insekata, zbog čega nam pacijenti najviše dolaze. Poznato je da krpelj, ako je zaražen, prenosi Lajmsku bolest, koja je vrlo ozbiljna, pa zato sa ozbiljnošću treba tretirati njegov ujed. Ukoliko se primeti na telu, ništa ne treba raditi kod kuće, na svoju ruku, već se odmah javiti lekaru - da on reši taj problem.

Ubod komaraca izaziva lokalnu alergijsku reakciju, koja se manifestuje crvenim čvorićem na kome je neveliki plik. Kada se on skine, tu se nalazi limfa, koja je "odlična podloga" za razvoj bakterija - lokalnih i drugih, koje su "došle" sa strane. U svakom slučaju, to je mesto na kojem može da se razvije infekcija.

Međutim, leti se ipak najviše priča o UV zračenju - "moda" je da nam koža potamni, jer smo navodno tada lepši. Preplanulost daje neku «drugu dimenziju» životu, bar neki na to tako gledaju. Nekada je bilo drugačije, beo ten se vezivao za aristokratiju, dok je tamna koža bila uobičajena kod "običnog" naroda.

Kako nas koža štiti od prevelike radijacije sunčevih zraka?

- Otprilike oko 50 odsto UV zračenja se odbija od kože, što znači da dolazi do refleksije, i to na kornealnom, površinskom sloju kože. Na primer, neko dođe sa mora crn, a onda se isperuta i sva boja mu "ode". To se dešava zato što nema više velikog "pritiska" od sunčanja, pa koža reaguje tako što odbacuje ono što joj ne treba. Da bi mogla bolje da odbacuje sunčevo zračenje, kornealni sloj postaje sve deblji. Drugih 50 odsto UV zračenja se amortizuje lučenjem melanina iz pigmentnih ćelija i "hvatačima" slobodnih radikala, odnosno određenim oksidacionim procesima koji se dešavaju u koži. To su mehanizmi pomoću kojih se štitimo od UV zračenja.

Znači li to da ste protiv sunčanja?

- Ja sam protiv preteranog i neopreznog izlaganja suncu. Moram da kažem da je to zloupotreba majke prirode, jer ona nije izmislila da mi budemo tamni zbog lepote. Kada je izložena suncu, koža gubi više tečnosti, masnoće, i svih drugih elemenata koji su joj potrebni. Da bi se to povratilo, a posebno vlažnost, moraju da se koriste određeni hidrantni kremovi u toku sunčanja, ali i posle njega. Po povratku sa plaže, koži je potreban hidrantni losion, da bi joj se vratilo sve ono što smo joj uzeli, maltretirajući je da bismo bili lepi!? Izgubljena sposobnost kože da "drži" vlagu znači da je koža počela da stari.

Na šta posebno skrećete pažnju kada je u pitanju dečja koža tokom leta?

- Deca do godinu dana ne bi trebalo uopšte da se izlažu direktnom suncu. Sasvim je dovoljno da budu u hladovini. Dečju kožu treba čuvati i kasnije, sve do puberteta. Nažalost, deca do tog uzrasta "izgore" na suncu četiri-pet puta, a zbog toga kod njih postoji veća mogućnost da u zrelom dobu dobiju neki malignitet na koži. Ne govorim o običnom crvenilu koje se javlja posle sunčanja, nego o stanju sa plikovima na koži zbog opekotina izazvanih sunčanjem. Nekada se govorilo: "Nemojte na sunce od 12 do 14 sati", a sada kažemo: "Sklonite se sa plaže od 10 do 17 sati". Taj period nije koristan za kožu kada je u pitanju dejstvo sunčevih zraka.

Što se tiče preparata za zaštitu kože od sunčanja, najbolji su oni koji su prilagođeni deci. Na njima mora da bude naveden sastav, a poželjno je da se kupe u apoteci, da biste bili sigurni za šta dajete novac.

Zbog čega je sunčanje korisno?

- Najveća vrednost sunčevih zraka je stvaranje vitamina D u koži, koji nas štiti od mnogo čega, a naročito od maligniteta unutrašnjih organa, što su potvrdila naučna istraživanja. Da ne pričamo o njegovoj dobrobiti za kosti, za lokomotorni sistem uopšte, što je odavno poznato. Osim toga, vitamin D reguliše holesterol u krvi.

Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, deca su po tri nedelje provodila na moru - da bi "dobila" vitamin D, što je bila zabluda. Danas se zna da je za dnevnu dozu vitamina D dovoljno svega pet do deset minuta provedenih na suncu. Nisu neophodni ni plaža, ni kupaći kostim, dovoljno je da suncu izložite ruke ili noge, i imaćete dovoljno D vitamina za taj dan. Sunce nam treba i koristi nam, ali ne smemo da ga zloupotrebljavamo. Ako nemamo meru u tome, onda nam se može desiti sve ono što ne želimo.

Foto: nh40036 / www.sxc.hu