Tajna dugovečnosti je u navikama?

Razni narodi su kroz istoriju pronalazili svoje načine za borbu protiv gojaznosti, bolesti srca i prerane smrti. Mesta na koja bi trebalo da se ugledate su takozvane „Hladne tačke“ ili „plave zone“.

U tu grupu spadaju Italija, Japan, Grčka, Kalifornija i Kosta Rika gde ljudi dožive i stotu godinu. U ovim zemljama ima najmanje srčanih oboljenja, depresije i određenih vrsta raka.

Evo šta od njih možete da naučite:

Francuskinje jedu male porcije

Iako Francuskinje jedu puter i sireve, one se ne goje zato što kontrolišu količinu unosa. One jedu male količine sveže, kvalitetne hrane u kombinaciji sa crvenim vinom punim antioksidanasa.

Francuskinje takođe radije svuda idu peške, nego što vežbaju u teretani. Takođe, pošto je cena goriva visoka, ljudi su motivisani da šetaju, umesto da voze.

Skandinavke jedu lokalnu hranu

Skandinavci tradicionalno jedu lokalnu hranu. U njihovoj ishrani dominira kupusasto povrće, integralne žitarice i bobičasto voće. Takođe, unose mnogo masne ribe bogate omega 3 masnim kiselinama.

Nordijska dijeta i način života čine da kod njih gotovo da nema gojaznih (u proseku ih ima samo osam odsto). Uprkos nedostatku sunčeve svetlosti, Islanđani i Skandinavci manje pate od depresije, od na primer Amerikanaca, što stručnjaci pripisuju omega 3.

U Skandinaviji se mnogo fizičke energije koristi na proizvodnju hrane i ulaže se u sađenje kultura. Ako želite da se ugledate na njih, sadite u dvorištu ili posetite neku farmu gde ćete sami moći da berete plodove.

frankjuarez / Flickr.com

Japanci cene porodične odnose

Na Okinavi postoji najviše stogodišnjaka na svetu. Oni u poređenju sa Amerikancima imaju 80 odsto nižu stopu smrtnosti od raka dojke i dvostruko manje smrti od posledica raka jajnika i tumora debelog creva.

Takođe, mali broj njih pati od demencije ili srčanih oboljenja. Naime, na Okinavi se praktikuje takozvani hara hači bu, odnosno jedu dok ne dostignu oko 80 odsto sitosti.

Duhovni način života obuhvata molitve i meditaciju koji snižavaju stres, a verovatno i bolesti koje on izaziva. Mali broj obolelih od raka duguju hrani bogatoj vlaknima, pirinču, soji, kupusnjačama i algama.

Takođe, oni jedu mnogo voća, ribe bogate omega 3 masnim kiselinama, a mlečne i mesne prerađevine unose u minimalnim količinama.

Dobre masti i dugovečnost na Mediteranu

Hvalospevi o mediteranskoj dijeti su sasvim opravdani. Takav način ishrane vezuje se za dugovečnost, nizak rizik od pojave srčanih oboljenja, dijabetesa, gojaznosti, kancera, Parkinsonove bolesti i Alchajmera.

Oni u ishranu uključuju dobre masnoće – maslinovo ulje, orašaste plodove, ribu, nemasne proteine i voće i povrće sa mnogo antioksidanasa uz umerene količine vina.

Naravno, oni znaju i kada da kažu dosta. „Jesti kao Italijan“ ne znači svaki dan uživati u ogromnim činijama paste. Takođe, kod njih je aktivnost sastavni deo života.