WoT Istorijski kutak: Bitke na početku operacije Barbarosa

Piše: Miloš Hetlerović

Izvor: klanrur.rs

Ovog puta bismo hteli da ukažemo na dve ogromne tenkovske bitke koje su se desile na samom početku neprijateljstava a koje su malo manje poznate – Bitka za Brodi i Bitka za Rasenaji. U ovim borbama će se pokazati sva slabost Sovjeta na početku rata ali će se videti i primeri neverovatnog herojstva pojedinaca.

Odnos tenkovske tehnike pre početka sukoba

Panzer I tenk (Izvor: Wikimedia commons)

Kada se pomisli na nemačke tenkove većina ljudi smatra da su oni tokom većine trajanja Drugog svetskog rata bili superiorniji u odnosu na vozila koja su susretali na bojištu ali to prosto nije tako. Na samom početku rata nemačka oprema je bila jednaka ili lošija u odnosu na zapadne saveznike a znatno inferiornija u odnosu na SSSR. Ono što je njima pak donelo prevagu jeste bila taktika Blitzkreiga koja je podrazumevala sadejstvo različitih vidova vojske i munjevito napredovanje kroz neprijateljske položaje. Na početku kampanje Barbarosa, što je bio kodni naziv za invaziju na SSSR, Nemačka raspolaže sa oko 3.350 tenkova međutim bitno je shvatiti i koji tipovi su prevladavali u njihovim redovima. Skoro polovina tenkova su bili potpuno zastareli Panzer I i Panzer II tenkovi dok je samo oko 1.400 bilo novijih Panzer III i Panzer IV tenkova. Ostatak su činila druga oklopna vozila kao i francuska i britanska vozila zaplenjena prethodne godine ili vozila koja je Višijeva Francuska ustupila na korišćenje. Značajan je bio i udeo čeških tenkova koji su takođe bili lakša vozila.

KV-1 tenk (Izvor: Wikimedia commons)

S druge strane SSSR je raspolagao sa nekih 11.000 tenkova ali opet je njihova struktura bila jako nepovoljna – najveći broj su bili T-26 i BT-7 laki tenkovi sa prednjim oklopom od 15mm i 22mm što je značilo da je moglo da ga probije prakično bilo koje protivtenkovsko oruđe. Takođe sovjetske granate u ovim vozilima su imale tendenciju da se raspadnu prilikom udara umesto da detoniraju što je dodatno smanjilo njihovu efektivnost. Prema rečima samih sovjetskih istoričara rat će se za ove tenkove i njihove posade pokazati kao vrlo kratak i vrlo krvav. Opet SSSR je tokom Zimskog rata sa Finskom shvatio ulogu teških tenkova, pre svega se dobro pokazao KV-1 i krenuo je u masovniju proizvodnju. U tom trenutku sa proizvodnih traka kreću da silaze i prvi T-34 tenkovi koji će imati odlučujuću ulogu u ishodu rata ali će se njihov značajniji uticaj osetiti tek te zime u odbrani Moskve.

Ono što će SSSR jako skupo koštati na početku rata jeste nedostatak komandnog kadra koji je u velikom broju nastradao u Staljinovim obračunima sa unutrašnjim neprijateljem a za naše razmatranje je značajan Mihajl Tukačevski, sovjetski teoretičar tenkoviskih borbi, koji je tokom 30ih godina došao do istih zaključaka o upotrebi tenkova kao i Hans Guderian, strateg nemačkog tenkovskog Blitzkreiga. Nažalost usled velike želje za reformisanjem vojske SSSR Staljin ga vidi kao potencijalnu pretnju i likvidira ga 1937. godine. U vojsci bliski Staljinu ostaju generali koji smatraju da se tenkovi moraju koristiti kao u Prvom svetskom ratu – priključeni pešadijskim divizijama kao podrška. Onda dolazi do munjevitog pada Francuske i SSSR shvata da mora da promeni taktiku, traže među ljudima koji su ostali nekoga ko bi mogao napravi reformu i tiho vraćaju na položaj Konstantina Rokosovskog, čoveka koji će kasnije postati Maršal Sovjetskog saveza i postati poznat po tome što je osmislio operaciju Bagration 1944. godine koja se i dan danas smatra za jedan od najboljih primera munjevitog ratovanja. Ipak sredinom 1941. godine reforme vojske su tek bile u fazi da je oko polovine tenkova bilo u posebnim divizijama a da su ostali i dalje bili priključeni pešadiji.

Bitka za Brodi

Panzer II tenk u okviru zbirke Vojnog Muzeja u Beogradu (Izvor: Wikimedia commons)

Brodi je gradić u Ukrajini oko koga će se voditi jedna od najvećih tenkovskih bitaka na početku rata u okviru Jugozapadnog dela fronta. Bitno je naglasiti da je prvog dana rata, 21. juna, Nemačko ratno vazduhoplovstvo Luftwaffe uništilo veliki deo sovjetskih aviona na zemlji i da je u narednim danima potpuno kontrolisalo vazdušni prostor konstantno napadajući sovjetske položaje i linije snabdevanja. U momentu početka bitke 23. juna u toj oblasti Nemci raspolažu sa oko 730 tenkova od kojih je 355 novijeg tipa sa topovima kalibra 50mm ili većim. Nasuprot njima Sovjeti raspolažu sa oko 3.500 tenkova ali samo 443 su noviji T-34 ili KV tenkovi.

Prvih dana bitke Nemci uspevaju da naprave značajne prodore ali se suočavaju sa zastrašujućom činjenicom – ni njihovi tenkovi ni protivtenkovski topovi ne mogu da probiju prednji oklop ni KV-1 ni T-34 tenka. Nemci iznalaze tri potencijalna rešenja – prizivanje pomoći avijacije ili artiljerije protiv ovih vozila, gde do izražaja dolazi izuzetna koordinisanost nemačke vojske ili povlačenje pred sovjetskim tenkovima do položaja na kojima se nalaze protivavionski topovi od 88mm, jedino oruđe koje može sigurno probiti prednji oklop modernih sovjetskih tenkova.

S druge strane Sovjeti organizuju odlučnu odbranu prema planovima koje su napravili još pre početka rata ali dolaze do problema nedostatka vazdušne podrške, snabdevanja i loših komunikacija. Oni dobro koriste združene formacije T-34 i KV-1 tenkova, ali s druge strane njihovi BT tenkovi trpe neverovatno velike gubitke. 27. juna grupa pod komandom Nikolaja Popela koja u svom sastavu ima oko 100 modernih vozila uspeva da preseče napredovanje nemačke 11. Panzer divizije, dođe im iza leđa i zauzme stratešku raskrsnicu kod mesta Dubno. Ali oni ne uspevaju da dobiju podršku od sovjetske komade kako u zalihama tako ni u pojačanjima i umesto da nastave dalje napredovanje i da okruže celu nemačku oklopnu udarnu pesnicu primorani su da se ukopaju na odbrambenim položajima. Čak je od vrhovne komande u nekoliko sati stiglo više različitih naređenja da se nastavi sa protiv napadom ili da se stane, a u celokupnoj konfuziji u komunikacijama koje je izazvalo nemačko bombardovanje neki komandanti jedinica su maltene na svoju ruku poslušali jedno ili drugo naređenje.

Èeta uništenih BT tenkova na Istoènom frontu (Izvor: Wikimedia commons)

Jasno je da već četvrtog dana borbi, 28. juna, usled nedostatka municije i goriva Sovjeti moraju da krenu u dalje povlačenje. Ipak konačan ishod bitke je poražavajući po njih – Nemci su izgubili oko 200 tenkova dok je SSSR izgubio preko 800.

Bitka za Rasenaji – kada se KV-2 ispreči na putu!

Uporedo sa dešavanjima na južnom delu fronta na severu u okolini grada Rasenaji u današnjoj Litvaniji se odvija slična situacija. Ovde je ukupan broj tenkova doduše manji, 245 sa nemačke i 749 sa strane SSSR-a. Ono što je velika razlika jeste da Sovjeti imaju u ovom regionu na raspolaganju i KV-2 tenkove. KV-2 je nastao tako što su tokom Zimskog rata sa Finskom shvatili da KV-1 ima dobar oklop ali da ne može uništavati utvrđene položaje kao što su bunkeri. I umesto da kreiraju neku samohodnu artiljeriju oni odlučuju da montiraju haubicu od 152mm na tenk kreirajući tako jedno od najinsteresantnijih vozila Drugog svetskog rata, tenk sa ogromnom kupolom KV-2.

KV-2 tenk. Udubljenja sa strane su od granata kalibra 50mm koje nisu probile tenk (Izvor: Wikimedia commons)

Nemci se po prvi put susreću sa KV-1 i KV-2 tenkovima u njihovm pohodu na Lenjingrad i u nekoliko navrata njihovi tenkovi i protivtenkovski topovi pucaju na ove grdosije bez bilo kakvog uspeha. Kasnije su svoju vatru fokusirali samo na uništavanje gusenica kako bi imobilisali tenkove a onda na njih naveli artiljeriju, protivavionske topove ili podršku iz vazduha. U jednoj situaciji su sovjetski KV-1 tenkovi krenuli u protivnapad, probili protivtenkovske i pešadijske položaje i stigli do artiljerije, ali im je nestalo municije pa su protivničke topove bukvalno pregazili. Ipak podrška iz vazduha se pokazuje kao presudna i Nemci velike gubitke nanose sovjetskim tenkovima uspešnim delovanjem Ju-88 „Štuka“ bombardera.

Zanimljiva bitka se odigrala na raskrsnici pred samim gradom Rasenaji, Nemci su se već bili probili do samog predgrađa, ali jedan usamljeni KV-2 tenk uspeva da 23. juna stigne do raskrsnice puteva, tu stane, parkira se i ostane nepokretan cele noći. Prema svedočenju lokalnih seljaka oni su mislili da je tenk napušten.Nemački General Erhard Raus koji komanduje grupacijom biva odsečen od komunikacija time što je KV prekinuo telefonski kabl, ali nije sigurno da li je to bilo namerno. I dok Nemci pokušavaju da shvate šta se događa konvoj sa zalihama, municijom i gorivom slučajno naleće na raskrsnicu i KV-2 otvara vatru iz 152mm haubice uništavajući 12 vozila. Nemci shvataju ozbiljnost situacije i sva vozila za snabdevanje se drže podalje od dometa tenka pri čemu se prave velike saobraćajne gužve. Narednih nekoliko sati 24. juna tenk i dalje stoji nepomičan na raskrsnici povremeno pucajući u pravcu Rasenajia. Nije jasno da li im se tenk pokvario, da li mu je nestalo goriva ili je jednostavno komandir imao naređenje da drži put i odlučio je da stoji na taktički najboljem mestu. U svakom slučaju posada tenka je morala znati da im je to poslednja bitka s obzirom da su bili potpuno okruženi.

U međuvremenu u nemačkim redovima vlada konfuzija i misle da se tu nalazi cela tenkovska grupa a ne samo jedan tenk. Kamioni koji su pokušali da ga obiđu se glave u okolnim močvarama. Raus konačno naređuje da se tenk uništi jer mu je očajnički potrebna municija i prevoz ranjenika u bolnice u pozadini. Nemci manevrišu bateriju od četiri 50mm protivtenkovska topa u blizinu i očekujući brzu pobedu postavljaju topove tako da se lako vide a cev KV-2 je i dalje okrenuta na suprotnu stranu, ka Rasenajiu. Ispucali su 7-8 granata u njega i već počeli da slave kako su obavili zadatak, ali kako je prašina krenula da se sleže primetili su kupolu koja se okreće. Posada je verovatno kasno reagovala jer su bili malo ošamućeni granatama koje su pogodile tenk ali ga nisu probile. Tenk je pucao na bateriju i uništio dva topa dok je druga dva oštetio. Nemci su pokušali da ga gađaju i sa haubicom od 105mm ali nisu uspeli da ga pogode, ostalo je još samo jedno rešenje – pozvati protivavionski top od 88mm. Topdžije su prvo postavile top na udaljenosti od 2.000 metara od tenka ali su onda zaključili da je bolje da priđu bliže da bi bili sigurni i došli su na nekih 700 metara. Ipak posada KV-2 ih je primetila i preciznim pogotkom je raznela protivavionski top. Zatim je poslat odred bombaša da se približi tenku i da postavi eksplozivna punjenja ispod njega. Ali izgleda da nisu dobro odradili posao jer neposredno nakon eksplozije Sovjeti kreću da pucaju iz mitraljeza i nadalje uspevaju da odole na raskrsnici.

Sledećeg jutra Nemci pokušavaju novu taktiku, dovoze nekoliko protivavionskih topova od 88mm u blizinu a onda nemački tenkovi Pz35(t) kreću u juriš na KV-2. Ipak posada je iskusna, znaju da teško mogu da pogode brzi Češki tenk u pokretu a s druge strane njegove granate im ne mogu ništa. Zato ne pucaju, čekaju. Ipak u jednom momentu opažaju top od 88mm i okreću kupolu ka njemu ali nemačka posada brže uspeva da ispali projektil koji pogađa u kupolu i zaustavlja je. Zatim još četiri nemačke granate pogađaju tenk s boka. Oko pola sata kasnije nemačka pešadija prilazi tenku ali začudo posada se još uvek junački bori sve dok Nemci ne uspevaju da ubace nekoliko granata kroz dve rupe koje su napravile granate protivavionskog topa. Konačno KV-2 je poklekao pošto je skoro dva dana zadržao gotovo celu nemačku diviziju.

Uništen KV-2 tenk (Izvor: Wikimedia commons)

Nemački vojnici su bili toliko impresionirani herojstvom koje su pokazali njihove sovjetske kolege da su ih sahranili na obližnjem groblju sa svim vojnim počastima. Interesantno da je danas na spomen obeležju na tom mestu ploča na kojoj stoji da je bio u pitanju KV-1 tenk ali se većina istoričara na osnovu svedočenja samih Nemaca koji su učestvovali u borbi slaže da je u pitanju bio KV-2. Na njoj još stoji da su na tom mestu u junu 1941. herojski poginuli vojnici Eršov P.E, Smirnov V.A, vojnik sa inicijalima Š.N.A. i još tri nepoznata vojnika. Primetićete da i u World of tanks postoji Raseiniai Heroes Medal koja se dobija za uništenje 14 protivničkih vozila.

Konačno bitka na svernom kraku napredovanja nemačke armije kod Rasenajia je završena sa oko 700 izguibljenih sovjetskih tenkova dok su Nemci pretrpeli samo lakše gubitke u oklopnim vozilima.

Zaključak

BT tenk gori (Izvor: Wikimedia commons)

U uvodnim danima operacije Barbarosa Nemci su postigli velike uspehe na Istočnom frontu, što zbog potpune vazdušne nadmoći, što zbog loše komunikacije i snabdevanja u sovjetskim redovima. Osim nekoliko herojskih dela praktično da su napredovali bez ozbiljnijeg otpora. Ipak u narednim godinama to će se vrlo značajno promeniti a kulminacija te promene će se desiti u leto 1943. tokom bitke kod Kurska čija se godišnjica takođe bliži i kojoj ćemo posvetiti nekoliko tekstova u našoj rubrici s obzirom da se radi o najvećem tenkovskom sukobu ikada.