| Rasmusen najčešće kao kandidat |
|
17:20
| Izvor: Danas
|
Odluka o tome ko će biti prvi predsednik Evropske unije trebalo bi da bude doneta do kraja godine
 | | Anders Fog Rasmusen |
kako piše Juropean vojs, čini se da je trenutno danski premijer Anders Fog Rasmusen najčešće pominjani kandidat za to mesto, mada najveća zemlja Unije, Nemačka, navija za drugog kandidata. Francuski predsednik Nikola Sarkozi, čija će zemlja predsedavati Unijom u drugoj polovini godine, veoma je zainteresovan, prema ovom nedeljniku, da se to obavi, kako je i predviđeno, tokom francuskog predsedavanja.
Utoliko više što se istovremeno, uz korišćenje više kadrovskih ključeva, donosi i odluka o predsedniku Evropske komisije u novom mandatu i budućem visokom predstavniku EU za spoljnu i bezbednosnu politiku.
Reč je o vezanom kadrovskom paketu za tri najznačajnije funkcije u EU, koji je usaglašen u trouglu između tri najuticajnije zemlje Unije - Francuske, Nemačke i Britanije. Francuska i Britanija već su se, kako se tvrdi, izjasnile da podržavaju ostanak Žose Manuela Barosa na mestu šefa Evropske komisije, a sigurno bi ovog političara desnog centra podržao i njemu idejno bliski Silvio Berluskoni koji ga je podržao i 2004. kada je, takođe, bio italijanski premijer.
I nemačka kancelarka Angela Merkel, kako tvrdi ovaj nedeljnik, bi mogla podržati još jedan mandat Barosa ako dobije čvrsta uveravanja da će Evropska komisija u svojoj sve oštrijoj borbi potiv klimatskih promena uzimati u obzir više nego dosad interese nemačke automobilske industrije.
Pošto bi predsednik Komisije ostao desničar, druge dve najviše funkcije u EU, po logici političke zastupljenosti, trebalo bi da pripadnu predstavnicima ostale dve najjače idejno-političke struje u EU - liberalima i socijalistima. U tom kontekstu se kao kandidat za predsednika EU dosta pominje danski liberalni premijer Rasmusen, a kao kandidat za visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu poltiku francuski šef diplomatije Bernar Kušner.
Prava rasprava o popunjavanju ovih mesta počeće, u stvari, sa junskim samitom EU. Najveći problem može da bude najvažnije ili bar simbolički najvažnije mesto predsednika Unije. Nemačka, koja na najvažnijim mestima ne bi, prema navedenim predlozima, imala nijednog svog čoveka, s tim bi se verovatno pomirila kada bi bio usvojen predlog da na to mesto dođe njen kandidat, luksemburški premijer Žan-Klod Junker.
Postojeći komentari (0)
| Pošaljite komentar |
U tački tri sporazuma koji je Evropska unija ponudila Srbiji piše: ''EU će preduzeti hitne korake ka povećanju broja
...
Nikada nisam uspevao da razumem podozrivost medija prema nevladinim organizacijama koje se bave ljudskim pravima i/ili vladavinom prava. Uvek je u tome traženo nešto anti-državno, uz obavezno pitanje "ko to
...
