Na današnji dan, 4. septembar

1669 - Venecija je predala Turcima grčko ostrvo Krit, ne uspevši da se odupre opsadi započetoj 1648.

1768 - Rođen je francuski pisac i diplomata Fransoa Rene Šatobrijan, sjajan stilista koji je snažno uticao na francusku književnost. Posle ranjavanja u jednoj borbi protiv pristralica Francuske revolucije 1792. emigrirao je u Englesku, gde je ostao do 1800. Po povratku na vlast dinastije Burbon 1814. bio je diplomata i šef francuske diplomatije.

1809 - Rođen je poljski pisac Juliuš Slovacki, tvorac poljskog romantičarskog pozorišta, majstor jezika i forme. Dela: zbirke pesama "Poezija", poeme "Anhelli", "U Švajcarskoj", "Benjovski", "Čas misli", "Kralj-Duh", drame "Kordijan", "Fantazi", "Mazepa", "Mindove", "Marija Stjuart", "Horštinjski", "Salomejin srebrni san", tragedije "Baladina", "Lila Veneda".

1824 - Rođen je austrijski kompozitor i orguljaš Anton Brukner, kasnoromantičar koji je stvarao pod uticajem Ludviga van Betovena i Riharda Vagnera. Dela: devet simfonija, osam misa, kantate.

1862 - U Carigradu je potpisan protokol povodom spora Srbije i Turske posle ubistva jednog srpskog dečaka na Čukur česmi u Beogradu i sukoba između Turaka i Srba koji je iz toga proizašao. Carigradskim protokolom Turcima je naloženo da napuste srpske gradove (tvrđave), uključujući Beograd.

1870 - Francuska skupština je, tri dana posle zarobljavanja cara Napoleona III u bici kod Sedana u Francusko-pruskom ratu, obnovila republiku, čime je okončano Drugo carstvo Napoleona III. Pod pritiskom javnog mnjenja, odlučeno je i da Francuska nastavi rat protiv Pruske, što će se završiti strahovitim porazom.

1884 - Iz Beograda je krenuo prvi svečani voz na pruzi Beograd-Niš, prvoj u tadašnjoj Kraljevini Srbiji. Početak gradnje pruge u julu 1881. simbolično je srebrnim budakom obeležio kralj Milan Obrenović. Ispraćaju svečanog prvog voza, iskićenog cvećem i srpskim trobojkama, pored velikog broja građana, prisustvovali su ugledni gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza. Voz je krenuo u 8.30 časova, a u Niš je stigao u 18.23. Najstarija pruga na teritoriji današnje Srbije puštena je u rad avgusta 1854. i povezivala je Belu Crkvu sa delom Banata koji se danas nalazi u Rumuniji.

1886 - Apački poglavica Džeronimo, vođa jedne od najvećih pobuna američkih Indijanaca protiv SAD, predao se u Skeleton kanjonu u Arizoni američkom generalu Nelsonu Majlsu.

1899 - Umro je srpski državnik i istoričar Jovan Ristić, vođa Liberalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih diplomata uopšte, član Društva srpske slovesnosti i potom Srpske kraljevske akademije, dva puta član namesništva maloletnim vladarima i četiri puta predsednik vlade Srbije. Po okončanju studija u Francuskoj i u Hajdelbergu, vratio se u otadžbinu i ubrzo je postavljen za šefa srpskog poslanstva u Istanbulu. Tokom boravka u Turskoj od 1861. do 1867. uspešno je okončao pregovore o opozivanju turskih garnizona iz utvrđenih gradova Srbije. Ministar inostranih poslova je od 1867. do 1888. predsednik vlade Kneževine i Kraljevine Srbije u više navrata. Namesnik maloletnog kneza Milana Obrenovića postao je 1868. a od 1889. maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića. Kao namesnik kneza Milana najviše je doprineo donosenju novog ustava 1869. a 1878. uspešno je zastupao Srbiju na Berlinskom kongresu.

1906 - Rođen je američki biolog nemačkog porekla Maks Delbrik, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1969. Znatno je doprineo istraživanjima genetske srukture virusa.

1907 - Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Hagerup Grig, koji se inspirisao nacionalnim folklorom i afirmisao norvešku muziku u svetu. 

1908 - Rođen je američki filmski režiser Edvard Dmitrik, autor oporih kriminalističkih filmova i filmova o socijalnim i rasnim problemima u SAD. Filmovi: "Unakrsna vatra", "Zbogom, ljubljena moja", "Plavuša iz Singapura", "Iza izlazećeg sunca", "Daj nam danas", "Žongler", "Mladi lavovi", "Plavi anđeo", "Drvo života", "Pobuna na Kejnu".

1929 - Nemački dirižabl "Grof Cepelin" okončao je putovanje oko sveta.

1944 - Belgijske gradove Brisel i Antverpen oslobodile su britanske i kanadske trupe.

1963 - Umro je francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman, tvorac "Šumanovog plana" 1950. na osnovu kojeg su 1952. Belgija, Holandija, Luksemburg, Zapadna Nemačka, Italija i Francuska stvorile Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, preteču Evropske unije. Bio je ministar finansija 1946. predsednik vlade od 1947. do 1948. šef diplomatije od 1948. do 1953. i ministar pravde od 1955. do 1956.

1965 - Umro je Alber Švajcer, lekar, teolog, muzičar, književnik i hrišćanski misionar. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1952. Gotovo ceo život posvetio je borbi protiv bolesti u Africi. Od 1913. do smrti rukovodio je bolnicom koju je sam i osnovao u Gabonu, tada u sastavu Francuske Ekvatorijalne Afrike. Dela: "Kultura i etika", "Između vode i prašume", "Autobiografija", "Afričke priče", "Potraga za istorijskim Isusom".

1970 - U Čileu je Salvador Aljende kao prvi marksista u zapadnoj hemisferi dobio izbore za šefa države. Uz obilatu pomoć Vašingtona, čileanska armija ga je oborila i uklonila u septembru 1973.

1974 - SAD su kao poslednja zapadna zemlja uspostavile diplomatske odnose sa Istočnom Nemačkom.

1989 - Umro je belgijsko francuski pisac Žorž Simenon, autor 84 kriminalistička romana čija je glavna ličnost imaginarni inspektor Megre. Simenon je jedan od najtiražnijih autora kriminalističkog žanra uopšte. Dela: romani "Lađar", "Noć na raskršću", "Mali doktor", "Megre postavlja zamku".

1992 - Bivši predsednik Bugarske Todor Živkov, zbačen 1989. osuđen je na sedam godina zatvora pod optužbom za proneveru državnih fondova.

1995 - Pod geslom "ujedinjeni Jerusalim je naš" Izrael je započeo 15-mesečnu proslavu 3000. godišnjice proglasa kralja Davida o tom gradu kao prestonici jevrejskog naroda.

1997 - U eksploziji tri bombe, koje su u Jerusalimu postavili islamski teroristi, poginulo je sedam i ranjeno oko 200 osoba.

1998 - Osnovan je "Gugl" koji je ubrzo postao najveći svetski veb pretraživač. Njegovi osnivači Lari Pejdž i Sergej Brin započeli su rad u jednoj garaži u Silikonskoj dolini, i tu su prveli prvih godinu dana rada "Gugl"-a.

1998 - Međunarodni tribunal u Hagu osudio je na doživotnu robiju bivšeg predsednika vlade Ruande Žana Kambandu, optuženog za genocid počinjen 1994. u sukobima plemena Tutsi i Hutu u toj afričkoj zemlji.

1999 - U eksploziji koju su u petospratnu stambenu zgradu u Bujnaksku u ruskoj autonomnoj republici Dagestan podmetnuli čečenski islamski teroristi, poginule su najmanje 64 osobe, mahom žene i deca ruskih oficira.

2002 - Prema izveštaju objavljenom u SAD, finansijski gubici Njujorka, kao posledica islamističkih terorističkih napada na taj grad 11. septembra 2001, iznose između 83 i 95 milijardi dolara.

2004 - Najmanje 17 osoba je poginulo, a više od 20 je ranjeno pošto je bombaš-samoubica aktivirao auto-bombu u blizini policijske akademije u iračkom gradu Kirkuku.

2006 - Umro je australijski aktivista za zaštitu prirode Stiv Irvin, poznat širom sveta zahvaljujući svojim emisijama o divljim životinjama, prvenstveno krokodilima. Irvin je stradao pošto ga je raža ubola u grudi dok je ronio prilikom snimanja dokumentarnog filma.

2006 - Uspešno je obavljeno prvo testiranje, s putnicima, "Erbasovog" super-džambo aviona A380, najveće komercijalne letelice u svetu. Avion je poleteo sa aerodroma u Tuluzu u južnoj Francuskoj. A380 može da prevozi između 555 i 800 putnika, zavisno od konfiguracije, i ima domet od 15.000 kilometara. Njegova cena je čak 228 miliona evra.

2007 - Najmanje 24 osobe su poginule, dok je 66 ranjeno, u eksploziji dve bombe u pakistanskom gradu Ravalpindiju. Ravalpindi se nalazi u blizini prestonice Islamabada i u njemu se nalazi komanda vojske i međunarodni aerodrom.

2007 - Uragan Feliks koji je zahvatio karipsku obalu odneo je najmanje 38 života u Nikaragvi i 9 u Meksiku, a oko 200 osoba je nestalo. U naletu nepogode srušeno je više hiljada kuća. U Hondurasu nisu zabeležene žrtve ali je više od 25.000 osoba evakuisano. Prethodni veliki uragan u Centralnoj Americi - Mič, 1998. odneo je čak 10.000 života.

2008 - Umrla je Dafina Milanović, vlasnica "Dafiment banke" najveće "piramidalne" prevare 1990-ih u Srbiji. "Dafiment banka" osnovana je oktobra 1991. bez ijednog dinara osnivačkog uloga i do prestanka rada, sredinom 1993. prema grubim procenama, ostala je dužna štedišama oko 150 miliona evra. U vreme najveće hiperinflacije u Srbiji 1993. ona je nudila mesečne i polugodišnje kamate i do 160 odsto.

2012 - Preminuo je legendarni srpski džez bubnjar Branislav Lala Kovačev. Rođen u Kikindi, Banat, u bogatoj karijeri najviše je svirao u Jugoslaviji i Nemačkoj. Sarađivao je sa najznačajnijim muzičarima i kompozitorima Srbije i sveta, poput Duška Gojkovića, Mladena Guteše, Boška Petrovića, Vojina Draškocija, Jovana Maljokovića, Vlatka Stefanovskog, kao i sa Čikom Korijom, Čarlijem Marianom, Larijem Korijelom, Četom Bejkerom, Horstom Jankovskim. Upamćen je po revolucionarnom spajanju džeza sa neparnom ritmičkom tradicijom Balkana, koja je zabeležena na albumima "Balkan Imprešions 1" (1982), "Balkan Imprešions 2" (1983) i "Izvorni Folklor i Jaž" (1985).

2013 - Nemački Ustavni sud odbio je tužbu koju su podnele porodice žrtava vazdušnog napada NATO na most u Varvarinu, uz obrazloženje da obeštećenje mogu zahtevati države, ali ne i privatna lica. U napadu aviona NATO 30. maja 1999. godine, poginulo je 10 a povređeno 30 civila, od čega 17 teško.

2013 - Radijacije oko cisterni sa radioaktivnom vodom u oštećenoj nuklearnoj elektrani Fukušima, Japan, dostigla je najviši nivo, čak 2.200 milisiverta. Razorni zemljotres i cunami koji je presudno oštetio Fukušimu dogodili su se marta 2011.

2014 - U Pragu je otkriven spomenik Nikoli Tesli, najveći na svetu. Spomenik u bronzi, dimenzija 6x3x3 metra, delo je Stefana Milkova i Jiržija Trojana, vajara i arhitekate. Motiv je stilizovano "električno pražnjenje". Tesla je izvesno vreme boravio u Pragu a posedovao je i počasni doktorat praškog Češkog Tehničkog univerziteta.

2018 - Preminuo je Vladeta Jerotić, psihijatar, pisac, član SANU. Medicinu je završio u rodnom Beogradu. Specijalizirao je neuropsihijatriju, a potom se usavršavao u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj. Rukovodio je Psihoterapeutskim odeljenjem bolnice "Dr Dragiša Mišović" i bio profesor na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Kao autor bio je retko plodan. Glavna dela: "Psihoanaliza i kultura", "Darovi naših rođaka I-IV", "Razgovori sa pravoslavnim duhovnicima", "Učenje Svetog Jovana Lestvičnika i naše vreme", "Individuacija i/ili oboženje", "50 pitanja i 50 odgovora iz hrišćanske psihoterapeutske prakse".

2020 - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je sporazum u Vašingtonu, u Beloj kući, sa prvim čovekom vlade tzv Kosova Avdulahom Hotijem, u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa. Sporazum je predviđao više administrativnih, ekonomskih i političkih mera.

2022 - Dvanaest osoba je poginulo, a 18 je ranjeno tokom više napada nožem u starosedelačkoj zajednici Džejms Smit Kri Nejšn, sa približno 1.600 pripadnika, i mestašcu Veldon, u kanadskoj provinciji Saskačiven. Među stradalima je i napadač Majls Sanderson (30).

2024 - Umro je Bora Đorđević, muzičar, tekstopisac, pevač i glavni autor rok grupe Riblja čorba, sa kojom je snimio neke od najznačajnijih pesama srpske i jugoslovenske muzičke scene, poput "Pogledaj dom svoj anđele" ili "Lutka sa naslovne strane". Grupa Riblja čorba, koju je osnovao avgusta 1978. bila je među najpopularnijim u negdašnjoj Jugoslaviji, već od debi albuma "Kost u grlu" 1979. Veliki hitovi bile su njegove pesme "Ostani đubre do kraja", "Nemoj srećo nemoj danas", "Neću da ispadnem životinja", "Dobro jutro", "Ja ću da pevam", "Tu nema Boga, nema pravde".

2024 - Preminula je Rada Đuričin, srpska glumica. Rođena u Vršcu, glumu je diplomirala 1958. a naredne godine i jugoslovensku književnost u Beogradu. Kao glumica pojavila se ulogom Ane Frank 1958. u Narodnom pozorištu u Beogradu. Bila je članica Jugoslovenskog dramskog. Upamćena je po ulogama u predstavama "Nikad se ne zna" Bernarda Šoa, "Krotke" po Dostojevskom, "Gospođice Julije" Strindberga, "Tartifa" po Molijeru, "Važno je zvati se Ernest" Oskara Vajlda, "Kad su cvetale tikve" D. Mihailovića, "Bube u uhu" Žorza Fejdoa. Nastupila je u tridesetak igranih filmova i oko pedeset televizijskih produkcija. Dobitnica je niza priznanja, od filma "Osma vrata" na festivalu u Puli 1959. do Vukove nagrade za izuzetan doprinos razvoju kulture u Srblji 2007. ili Zlatne medalju za zasluge 2018. Autor je dve knjige: "Tajna crne ruke: dnevnik jedne glumice" (1999) i "Moje monodrame" (2005). Bavila se i prevođenjem, izvesno vreme i žurnalistikom.

2025 - Umro je Đorđo Armani, modni dizajner, sinonim za moderni italijanski stil i eleganciju. Uspešno je predvodio kompaniju koja je ostvarivala promet od oko 2,3 milijarde evra godišnje.