Za Srbiju nije idealno ni zimsko ni letnje računanje vremena, naš stručnjak predlaže treću opciju

Zimsko računanje vremena u 2026. godini počinje u noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra 2026. godine.

Kazaljke na satu biće pomerene jedan sat unazad. Tačno u 3.00 ujutru, satovi će se pomeriti jedan sat unazad na 2:00 ujutru, što će nam dati dodatni sat sna i označiti povratak na standardno vreme (CET).

Dok medicinski stručnjaci upozoravaju na štetne posledice po zdravlje, astronomi podsećaju na geografske činjenice koje često previđamo: pomeranjem sata ne dobijamo više sunčeve svetlosti — samo biramo kada ćemo je potrošiti.

Zdravstveni šok: Šta se dešava u organizmu kada pomerimo sat

Prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena i obrnuto nije bezazlen. Iako kazaljke na satu pomerimo za jednu sekundu, ljudskom biološkom satu i metabolizmu potrebno je od nekoliko dana do cele sedmice da se prilagodi.

 Neurofiziolozi i psiholozi ističu da je naročito problematičan prolećni prelazak na letnje vreme, kada gubimo jedan sat sna. Nagla promena dovodi do skoka hormona stresa (kortizola), smanjenja koncentracije i povećanog broja saobraćajnih nesreća.

Kod hroničnih bolesnika i starijih osoba zabeležena je veća učestalost srčanih udara, dok kod oko 11 odsto populacije ova promena izaziva ozbiljnije poremećaje sna i depresivna stanja.

Uz to, prvobitni motiv za uvođenje pomeranja sata 1983. godine — ušteda električne energije — u savremenom dobu se pokazao potpuno neosnovanim.

New Africa/Shutterstock

Geografska zamka 

 U javnosti se često misli da imamo jednostavan izbor između "letnjeg" i "zimskog" vremena. Međutim, Srbija se nalazi u specifičnom položaju: na samom istočnom obodu Srednjeevropske časovne zone (UTC+1). Zbog toga mrak kod nas pada znatno ranije nego u zemljama koje se nalaze na zapadu iste zone, poput Nemačke ili Francuske. 

 Ako bismo ukinuli pomeranje sata i izabrali jednu od dve standardne opcije, ulazimo u problem:

 Trajno zimsko vreme (UTC+1): Prirodno nam odgovara po geografiji, ali zbog današnjeg radnog vremena prespavali bismo ogroman deo jutarnjeg sunca, dok bi nam popodne mrak padao izuzetno rano (posebno u kritičnim mesecima poput novembra, decembra i januara).

 Trajno letnje vreme (UTC+2): Daje nam više svetlosti posle posla, ali nas administrativno premešta u Istočnoevropsku vremensku zonu. Time se odvajamo od Srednje i Zapadne Evrope, a podne po satu padalo bi tek oko 13 časova.

Shutterstock/Sergey Mironov

"Treća opcija" i ukazno radno vreme umesto pomeranja sata

Popularizator astronomije Branko Simonović objašnjava da se u raspravama redovno previđa treća, najpraktičnija mogućnost, koja ujedno ima najmanje nedostataka: da zadržimo naš prirodni sat, a umesto pomeranja kazaljki uvedemo "ukazno radno vreme".

To bi praktično značilo da Srbija trajno ostane u svojoj prirodnoj, Srednjeevropskoj časovnoj zoni (zimsko računanje vremena), ali da se radno vreme i škola pomere sat vremena ranije (povratak na model koji je važio pre 1983. godine). 

"U odnosu na ponude koje imamo na stolu, takozvano treće računanje vremena deluje kao da ima najmanje loših strana, odnosno nema nijednu. Važno je da izaberemo ono što nas najmanje izmešta iz zone komfora", ističe Simonović, naglašavajući da nastupa iz pozicije dobro obaveštenog građanina i komentatora. 

Shutterstock/Sergey Mironov

Simonović skreće pažnju na to da ne možemo porediti današnje vreme sa 1983. godinom, pre svega zbog velikih promena u samoj strukturi radnog dana.

"Danas neko radi od 11 do 19 časova, neko po takozvanom "američkom" radnom vremenu od 9 do 17 časova, a imamo i frilensere koji uopšte ne zavise od fiksnog radnog vremena. S obzirom na sve te raznolikosti, univerzalno rešenje oko kojeg bismo se svi složili ne postoji. Ali, ukoliko bismo imali jedno čitanje vremena, morali bismo da napravimo ukazno radno vreme, ono bi važilo za državne institucije, dok bi privatnicima bilo ostavljeno na izbor da ga prilagode svom poslovanju", objašnjava Simonović. 

On podseća i na važne geografske specifičnosti koje se često zanemaruju pri prepisivanju tuđih modela:

"Nije isto u Finskoj i Grčkoj, iako su na karti jedna iznad druge. Tako ni mi ne možemo da se ugledamo na Nemačku, jer ne pripadamo istom delu vremenske zone. Mi smo na samoj granici srednjeevropskog i istočnoevropskog čitanja vremena, a svakako bi geografski bilo bolje da ostanemo bliži srednjeevropskom vremenu. Obdanica i noć se smenjuju na prirodan način i treba prestati sa praksom diranja sata", zaključuje Simonović.