Rekonstrukcija 3: Nešto mudro u državi danskoj

U prva dva nastavka ovog serijala videli smo na kojim mestima srpska Superliga odudara od takmičenja u zemljama slične veličine i državama regiona, po broju timova, sistemu takmičenja, geografskoj razuđenosti.

Srbija
Podeli

U trećem delu upoznaćemo se detaljno sa primerom države koja je krenula sa dna i za 20 godina sistematičnog rada podigla se do ozbiljne pozicije u evropskom fudbalu. To je učinjeno prateći jasnu strategiju – potpuna profesionalizacija, razdvajanje održivih od neodrživih klubova, zajednički rad lokalnih vlasti i privatnih investitora, regionalizacija, skauting na domaćim terenima i na udaljenim kontinentima. Sve to je takmičenje učinilo relativno ravnopravnim i podiglo posetu, koja je dovela sponzore, omogućila sasvim pristojan ugovor o TV pravima i na kraju donela rezultat i u evrokupovima.

No, kako red nalaže, krenimo od domaćeg primera. Neravnoteža je jedan od osnovnih problema srpskog društva, a u fudbalu je očigledna već iz pogleda na mapu Superlige. I daleko od toga da je problem samo u beogradizaciji.

Istočna polovina države gotovo je prazna. Do ulaska niškog Radničkog u ligu posle 11 godina pauze desna obala Morave praktično nije imala ekipu u elitnom rangu, osim kratkog boravka Mladog Radnika. Na tlu regiona Južna i Istočna Srbija (9 okruga, preko milion i po stanovnika, površina veća od zbirne površine Vojvodine i grada Beograda) elitni fudbal gotovo da se ne igra.

Slično je na primeru Vojvodine, gde Banata (45 posto površine i 30 posto stanovnika severne pokrajine) skoro da nigde nema, dok su Bačka i Srem imali u 7 sezona Superlige 6 različitih klubova. Za to vreme jedan okrug u srcu Srbije svake sezone ima za koga da navija, a često podršku mora da deli na 2 ili 3 kluba.

Moravički okrug

Smešten u centralno-zapadnom delu Srbije, Moravički okrug je jedan od ekonomski razvijenijih delova države. Po popisu iz 2011. u njemu živi 212.603, smeštenih u četiri opštine – Čačak, Gornji Milanovac, Lučani, Ivanjica. Ako pratite domaći fudbal, jasno vam je kuda smo krenuli.

Već u prvih 5 godina Superlige Srbije svaka opština u Moravičkom okrugu je imala svog superligaša – Borac je bio tu u trenutku raspada SCG, a onda su u tri uzastopne sezone ulazili Mladost, Javor i Metalac. Klub iz Lučana je ispao odmah, ali su ostala tri zajedno boravila u ligi od 2009. do 2012, kada su ispali Čačani i Milanovčani.

Fudbal u Moravičkom okrugu ima bogatu tradiciju, Puriša Đorđević je pisao o ranim danima FK Borac, koji je osnovan još prvog maja 1926. godine, iako se fudbal u Čačku igrao odmah posle Prvog svetskog rata.

Borac u doba SFRJ nije uspeo da se plasira u Prvu saveznu, ali je zato u Drugoj ligi dominirao, pa je epohu zajedničke lige (1947-92) završio kao najuspešniji u istoriji drugog ranga – odigrali su u njoj 992 utakmice, znatno više od svih ostalih, jedini su prebacili 1000 bodova (1010), a prosečan broj primljenih golova (1.06) čini ih najčvršćom odbranom među 13 najuspešnijih drugoligaških ekipa.

Mesto u elitnom rangu prvi put su izborili u jesen 1994, u ono doba kada se igrao čuveni 10+10 sistem, u kojem su tokom zime IA i IB liga razmenjivale po 40 posto klubova. Ranije te godine rođen je verovatno najveći fudbalski talenat grada na Moravi Lazar Marković. Iako je iz Čačka došao niz kvalitetnih igrača, od Rajevca i Avramovića, preko bombardera Sulje Milinkovića i prerano preminulog Gojkovića, do Darka Lazovića, i dalje je trag čačanske košarke znatno dublji.

Javor je osnovan još 1912. godine i najstariji je od četiri kluba. U velikoj Jugoslaviji bio je četiri godine drugoligaš, a u to doba dao je nekoliko bitinih igrača i reprezentativaca – Vladicu Kovačevića, Petra i Srbu Krivokuću. Istorijski uspeh ostvarili su u leto 2002, plasmanom u elitu, gde su proveli većinu vremena od tada - pobedom nad Zvezdom Ivanjičani su ušli u osmu superligašku sezonu.

Mladost iz Lučana osnovana je 1952, prvi put je u najvišem rangu zaigrala u drugoj polovini sezone 1995/96, i ukupno je u njemu provela pet godina, poslednji put za sada ispali su 2008. Igraju na stadionu koji prima 10 hiljada ljudi i najveći je u okrugu.

Metalac je poslednji ušao u najviši rang i drugačiji je od ostala tri kluba. Fudbalski simbol Gornjeg Milanovca je Takovo, klub osnovan 1911, i u kojem je ponikao najbolji strelac u istoriji svih naših liga i kasniji selektor Slobodan Santrač, kao i Radmilo Ivančević, uspešni trener. Metalac je osnovan pola veka kasnije kao fabrički klub, i sada funkcioniše kao klub u vlasništvu istoimene fabrike, jednog od najpozitivnijih primera u srpskoj ekonomiji.

Iako Javor ima najdužu tradiciju, Mladost najveći i za rekonstrukciju najpogodniji stadion, a Borac najozbiljniju istoriju, navijačku bazu i predstavlja daleko najveći grad u regionu, Vlada Srbije sa Mirkom Cvetkovićem na čelu uložila je oko milion evra (30 posto ukupne vrednosti, uglavnom kroz infrastrukturu) u izgradnju stadiona u Gornjem Milanovcu, koji pripada Metalcu, kompaniji u privatnom vlasništvu.

Stadion kapaciteta 4500 gledalaca otvoren je u jesen 2012. godine, a osim prvoligaškog kluba na njemu su već u nekoliko navrata igrale nacionalne selekcije. To ne iznenađuje, ako se zna da je predsednik Metalca Dragoljub Vukadinović 4 godine bio potpredsednik FSS, dugo i član IO FSS, a u doba Karadžićevog predsedavanja Partizanom i tamo mu je bio potpredsednik.

Region koji ima samo 3 posto stanovnika Srbije ima od 1995. do danas više od 10 procenata učesnika elitnog ranga. Potencijal je očigledan, ekonomski i demografski, posebno u talentovanim fudbalerima koji kontinuirano dolaze sa ovog prostora. Ali, kao što Srbija ne može da izdrži ligu od 16 (da i ne pričamo o ideji da se liga širi, što su podržali i pojedini funkcioneri najvećih srpskih klubova), tako ni Moravički okrug ne može da ostvari pun potencijal ako se energija ne koncentriše u jednu ekipu.

Danski primer

Kraljevina Danska kolevka je kontinentalnog fudbala. U toj zemlji osnovana je prva nacionalna federacija van Britanije (DBU, 1889) i prva liga na kontinentu (Fodboldturneringen, 1889), njihova reprezentacija je pre Prvog svetskog rata redovno igrala finala olimpijskih turnira (jedinog globalnog takmičenja), a nacionalnim timovima mnogo većih država, kakve su Nemačko i Rusko carstvo ili Francuska, redovno davala dvocifren broj golova.

U glavnom gradu Danske 1876. je osnovan Kjøbenhavns Boldklub, najstariji fudbalski klub u kontinentalnoj Evropi. Kada je tri godine kasnije pokrenuta fudbalska sekcija (godinu posle Njuton Hita, današnjeg Mančester Junajteda, a mnogo pre Arsenala, Liverpula, Čelsija…) počela je slavna istorija koja će KB učiniti najtrofejnijim klubom u istoriji Danske, sa 15 nacionalnih titula između 1913. i 1980. godine i 17 naslova najboljeg u Kopenhagenu (1890-1935).

Tradicionalni rivali KB bili su AB (mi bismo ga zvali Student), B93 i Boldklubben 1903. Ovaj poslednji osvojio je sedam danskih titula, poslednju 1976, ali je i posle toga nastavio da osvaja kupove, a 1992. izbacio je Bajern na putu ka četvrtfinalu Kupa UEFA, potukavši ga 6:2 (Danci su redovno pobeđivali Bajern u toj deceniji). To je bio poslednji evropski nastup za B1903, jer je tokom leta klub prestao da postoji.

Osim što su bili avangarda, Danci su kroz istoriju omiljeni sport tretirali na čudan način. Fudbal je u Danskoj punih 90 godina bio striktno amaterski sport, pa su brojni talentovani fudbaleri rano odlazili u državer zapadne Evrope da bi živeli od svog talenta. Nacionalna federacija sve do 1978. zabranjivala je profesionalcima da igraju za reprezentaciju, pa Danci od Prvog svetskog rata do kvalifikacija za EP 1984. nikad nisu na teren poslali najjači tim.

Sve do kraja četrdesetih oni nisu hteli ni da se okušaju u međunarodnim takmičenjima dalje od neposrednog susedstva. Koliko ih je politika koštala govori podatak da su od prvih šest nastupa na olimpijskim turnirima samo jednom ostali bez medalje. Kap je prelila čašu krajem sedamdesetih, kada je Alan Simonsen bio najbolji fudbaler Evrope za 1977, a umesto njega crveni dres su nosili amateri.

Profesionalizacija

Sledećeg leta DBU je dozvolio profesionalizaciju danske lige, što je u prvoj fazi uticalo na reprezentaciju. Pižon jeste driblao Kvista u kvalifikacijama za SP1982, ali je tek pobeda Danske nad Italijom donela SFRJ prvo mesto u grupi, ispred potonjih prvaka sveta. Sredinom 80-ih Danci su bili osveženje svetskog fudbala, igrali su polufinale EP (izgubili od Španije na penal, pre toga tukli Jugoslaviju 5:0), pregazili Nemce i Urugvajce na SP (pre nego što ih je opet izbacila Španija).

Omiljeni drugi izbor većine neutralaca, „Danski dinamit“ je sa klupe predvodio selektor Sep Pjontek, a na terenu Simonsen, Seren Lerbi, Jan Melbi, Frenk Arnesen, mladi Mihael Laudrup. Svi oni igrali su u inostranstvu, 14 od 20 igrača na EP1984 (ostalih 7 učesnika ukupno imalo 5 „stranaca“*), svi osim Džona Sivebeka na SP u Meksiku.

Paralelno se razvijala domaća liga, od kada je jedan od najvećih domaćih brendova „Carlsberg“ postao njen sponzor. Profesionalizacija domaćeg fudbala išla je sasvim polako, a predvodnik je bio mali klub iz zapadnog predgrađa Kopenhagena Brøndby IF. Osnovan tek 1964. fuzijom dva lokalna nižerazredna kluba, Brøndby je za 17 godina stigao od šeste do prve lige. Prvu titulu osvojili su 1985, sastavili prvi potpuno profesionalni tim godinu kasnije i izašli na berzu 1987. godine.

Vrlo brzo žuto-plavi napravili su ogromnu razliku u odnosu na rivale. U sedam sezona pet puta bili su prvaci, dvaput drugi, sa timom koji su predvodili kasniji heroji EP1992 Šmajhel, Laudrup i oba strelca u finalu Jensen i Vilfort. Ostatak lige morao je da reaguje.

* vodite računa da su u to vreme „stranci“ bili sopstveni igrači koji igraju za strane klubove, a ne Brazilci/Amerikanci/Afrikanci koji preko reda dođu do pasoša da bi igrali za reprezentaciju zemlje za čije klubove igraju

Superliga

Krajem 80-ih sazrelo je vreme da se napravi iskorak na nivou cele lige. Napravljeno je preduzeće pod imenom Superliga A/S i od 1. januara 1991. počelo je novo doba. Prvi rezultati bili su odlični – u prvih pet sezona titule je osvojilo pet različitih klubova, pre nego što je ponovo dominaciju preuzeo Brøndby, a od ulaska u novi vek daleko najsupešniji je FC København. Oni su zajedno osvojili dve trećine titula, treću je podelilo 5 timova – Lyngby, Silkeborg, AaB, Nordsjælland i Herfølge.

Uz podatak da je i sa dva veoma dominantna kluba Danska imala 7 različitih prvaka u 23 godine, za našu priču značajan je i onaj da je polovina titula otišla klubovima koji su osnovani fuzijama posle pokretanja Superlige ili su posle osvajanja titule fuzionisani. Pričama o FCK, Nordsjællandu i Herfølgeu bavićemo se detaljno kasnije u ovom tekstu.

Danska Prva divizija do 1990. se igrala po sistemu proleće-jesen, kako igraju ostale nordijske zemlje, a onda je u proleće 1991. odigrana skraćena liga sa 10 klubova, dvokružno (18 kola). Od te jeseni usvojen je novi sistem – tokom jeseni 10 klubova igralo je dvokružno, osam najboljih nastavljalo je tokom proleća, opet dvokružno (18+14 kola).

Taj bizarni sistem ukinut je 1995, pa je postavljen koncept kakav postoji i danas: 12 klubova, trokružno (33 kola), s tim što se raspored trećeg kruga određuje na početku sezone, na osnovu plasmana iz prethodne. Sa dva tima koja ispadaju i 5 koji idu u Evropu, gotovo svaki danski tim ima za šta da se bori do poslednjeg kola.

Iako je 16,7 posto ekipa koje ispadaju po sezoni viši procenat nego u većini evropskih liga, stabilnost učesnika Superlige je prilična: debitant Vestsjælland je tek 17. klub koji igra u eliti u poslednjih 10 sezona (2004-2014). Stabilnost donosi povećani kvalitet i neizvesnost, a sa njima i posetu – prosek u Danskoj 1991. bio je 3937 gledalaca po meču, a do 2009. skočio je na 8815. U međuvremenu se broj spustio ispod 8 hiljada, ali ne zbog manjeg kvaliteta, nego zbog toga što tri televizijska sistema u Danskoj prenose svih 6 utakmica nedeljno, po jednu u petak, subotu i ponedeljak i tri nedeljom.

Jedan od bitnih aspekata u napretku u doba Superlige je i infrastruktura. Šokantno zvuči da je za polufinale Kupa UEFA 1991. Brøndby morao da koristi skele i montažne tribine, da bi kapacitet sa 10 digao na 18 hiljada, jer se i nacionalni stadion u to doba renovirao (ne tako davno Ljubljana je takođe bila bez upotrebljivog stadiona). U periodu od 1997. do 2006. gotovo svi stadioni u ligi (Parken je rekonstruisan malo ranije, a stadion Vestsjællanda prošle godine) su detaljno rekonstruisani, u skladu sa savremenim standardima, i po ceni između 8 i 15 miliona evra.

Ispod Superlige je Prva divizija sa 12 timova, pa dve grupe Druge divizije sa po 16, slede tri grupe Danske serije sa po 14 timova, a odatle se lige dele regionalno, svako takmičenje ima po 12 timova, a po dubini nanjiži rang je od osmog (ostrva Loland i Falster) do jedanaestog (poluostrvo Jiland) nivoa.

Od osnivanja Superlige danski klubovi mnogo su uspešniji od onih iz bivše SFRJ. Još devedesetih oni su stigli četiri puta u četvrtfinale Kupa UEFA, a dan posle objavljivanja ovog teksta FCK će otvoriti sedmu dansku sezonu u grupnoj fazi Lige šampiona. Do sada su u eliti igrala četiri različita klub, a sadašnji prvak Danske je 2011. stigao i do proleća. U prethodnih 6 pokušaja samo Nordsjælland prošle godine nije dobio nijedan meč, a FCK je u dva prethodna nastupa zabeležio ukupno 5 pobeda.

FC Kobenhavn

Dok je Brøndby uspostavljao totalnu dominaciju u danskom fudbalu, ostali gradski klubovi bukvalno su jedva preživljavali. U drugoj polovini osamdesetih pet starih gradskih klubova – KB, B1903, Frem, Amager Fremad i Lyngby (svi osnovani između 1876. i 1921. godine) – pokušavalo je da stvori superklub koji će biti konkurentan u novoj eri.

Bili su to trofejni klubovi – KB je imao 15 nacionalnih titula, B1903 sedam, a Frem 6,a samo Amager nije osvojio nijedan trofej (finalisti kupa 1972). Lyngby je jedini napredovao tokom osamdesetih, kada je osvojio sve svoje trofeje (tri titule i 2 kupa).

Ostali nisu moglo da se nose sa modernim vremenima. Stari stadioni, nedovoljni fondovi, izostanak ozbiljnih sponzora, sa navijačkom bazom ograničenom na svoj kvart, svi su oni mogli da postižu rezultate samo ako bi našli finansijere. B1903 je imao sreće, njihov bivši igrač Aleks Fridman bio je uspešan advokat, koji je zaradio milione na tržištu nekretnina. Fridman, Jevrejin kome su sugrađani pomogli da 1943. pobegne od nacista preko mora u Švedsku, bio je sportista godine u Danskoj 1937.

Tokom osamdesetih Fridman je u klub uložio sumu koja bi pokrila jedan od najvećih transfera tog doba na svetu, To je bilo dovoljno da ekipa osvoji jedan kupi dvaput stigne do drugog mesta, pre nego što će steći slavu pomenutim pobedama nad Bajernom. Ali, kao da je predosetio finansijsku katastrofu koja će mu se desiti 1995, Fridman je tražio održivo rešenje za svoj klub.

B1903 imao je dva bazična problema – njihov stari stadion u kvartu Gentofte raspadao se, a i inače su imali ispod 2000 gledalaca po meču. Savršenog partnera našli su u ekipi KB. Najtrofejniji klub u zemlji nije osvojio pehar od 1980, dva puta je pokušavao da se profesionalizuje, ali nije nalazio zainteresovane ulagače, i rezultata nije bilo. Njihov stadion i okolni tereni nalazili su se u Frederiksbergu, veoma pristojnom delu grada, i predstavljali su odličan potencijal, ali je i u njih trebalo ulagati.

Odluka je doneta u najslavnijim danima danske fudbalske istorije, a prvog jula 1992. dva slavna kluba, sa ukupno 22 titule i 205 godina istorije, spojila su se u FC København. Ključni detalj bio je izgradnja novog stadiona – stari Idrætsparken zatvorili su posle 90 godina Baždarević i Jarni golovima u poslednjim kvalifikacijama SFRJ, a novi Parken otvoren je septembra 1992, posle rekonstrukcije vredne 85 miliona evra u tadašnjem novcu. Parkenu je trebao stalni stanar, a novom klubu veliki i moderan stadion u centru grada.

Klub je već u prvoj sezoni bio prvak, u drugoj vicešampion, ali je ostatak XX veka bio krizno doba, tokom kojeg su trofeji stizali samo u kupovima, dok je u ligi samo jedna sezona završena u 5 najboljih. I privlačenje publike je bilo postepeno, pet godina klubu je trebalo da prosek sa 8 popne na 12 hiljada.

Novi vek je za FCK srećno novo doba. Serija trofeja (9 titula u 13 sezona) učinila je „Gradsku ekipu“ najpopularnijom u zemlji, sa preko 20 hiljada gledalaca po utakmici u Superligi i preko 21 hiljadom članova kluba navijača.

Za razliku od klubova na Balkanu sa sličnim učinkom u domaćoj ligi, FCK je odlično iskoristio svoje pehare da za kratko vreme od tima koji gubi od Gorice 0:5 stigne do prolećne faze Lige šampiona. I ne samo to, FC København je svojim uspesima pogurao dansku Superligu do neslućenih visina, dve godine je provela na 12. i 13. mestu UEFA liste, sa prvakom direktno u grupi LŠ i još jednim klubom u kvalifikacijama.

Regionalni klubovi

Primer FC Københavna nije ostao usamljen. Ukrupnjavanje je postalo glavna sportska tema Danske, ne samo u fudbalu. Trenutno je 5 od 12 članova Superlige stvoreno fuzijama, od kojih je svaka na svoj način posebna i svaka može da posluži kao svojevrsna studija slučaja. Prvi primer takvog procesa izvan glavnog grada zbio se u srcu poluostrva Jiland.

Gradiće Ikast i Herning deli 11 kilometara, a kao i u sličnim situacijama širom sveta njihovi klubovi Ikast FS i Herning Fremad bili su veliki rivali. Uprkos dugoj istoriji i uloženom trudu nisu ostavili dubok trag u danskom fudbalu – Ikast je od 17 sezona u najvišem rangu samotri završio među 5 najboljih (osvojio je 3 kupa), a Herning je po jednom bio trinaesti i četrnaesti. Još pre pokretanja Superlige počela je priča o fuziji, a dogovor između vlasnika dva kluba je postignut tek 1999, kada je novi klub dobio ime regiona – FC Midtjylland. O detaljima ustrojstva kluba mnogo više ćete čitati u jednom od narednih nastavaka, jer je FCM klub od kojeg mnogo može da se nauči, a za sada samo osnovni podaci: u prvoj zajedničkoj sezoni oborili su rekord drugog ranga po broju bodova, od tada nikad nisu bili ispod 7. mesta, dvaput su bili drugi, četiri puta igrali finale kupa.

Ako je FCM postao simbol stabilnosti u danskom fudbalu, do najvrednijeg trofeja stigao je FC Nordsjælland, klub iz gradića Faruma na obodu Kopenhagena. Osnovan je kao Farum BK 1991. spajanjem dva mala lokalna kluba na inicijativu gradonačelnika Petera Brikstoftea. Liberalni političar mentaliteta sličnijeg balkanskom nego nordijskom (preko 20 godina u parlamentu, u jednoj vladi i glavni poreznik, završio je u zatvoru zbog pronevere, a ostao upamćen po bahanalijama), Brikstofte je bio veoma ambiciozan, ali je klub krenuo iz četvrtog ranga i rastao postepeno i stigao do najvišeg ranga posle 11 godina. Sledeće godine preuzeo je sadašnje ime, da bi privukao sponzore i iz okolnih gradova, a stalni uspon krunisan je od 2010. do 2012. osvajanjem dva kupa i titule šampiona Danske.

Slučaj kluba Herfølge Boldklub vrlo je interesantan. Taj mali klub smešten na suprotnoj strani zaliva u odnosu na Kopenhagen do poslednje godine prošlog veka igrao je 14 puta u najvišem rangu i samo triput završavao u prvoj polovini lige. napravio je čudo 2000. Te sezone, koja spada među najneizvesnije u istoriji svetskog fudbala (prvog od devetog na tabeli delilo samo 13 bodova) Herfølge je osvojio titulu. Već sledeće sezone klub je ispao iz lige i više se nije vratio. Fuzija sa klubom iz susednog znatno većeg grada Køge nije uspela 2007, ali jeste dve godine kasnije, i sada se klub zove HB Køge i kreće se između prvog i drugog ranga.

Na sasvim drugom kraju ostva Šeland nalazi se gradić Slagelse, poznat po ženskom rukometnom klubu vrhunske klase. Od ove sezone u fudbalskoj Superligi igra FC Vestsjælland, koji nije nastao fuzijom više klubova, ali se za pet godina postojanja proširio i sada pod kontrolom drži dvadesetak klubova u regionu. FCV je nastao kada je kompanija sa tim imenom preuzela 121 godinu stari Slagelse B&I i počela da sprovodi biznis plan u čijem podnaslovu piše: održivi stabilni superligaš. Klub su zatekli u trećem rangu takmičenja, za 5 godina ga doveli do elite i napravili mrežu klubova iz kojih bi trebalo da selekcijom stvori stabilan protok novih mladih igrača za prvi tim.

Za kraj idemo na potpuno drugu stranu države. Južni Jiland dugo je bio predmet teritorijalnog spora Danske i Nemačke, preko pola veka je proveo u sastavu velikog južnog suseda, a uskoro će proslaviti vek povratka matici. Daleko od pažnje javnosti tamo se sport razvijao još na kraju XIX veka, ali mali klubovi iz gradova kakvi su Haderslev, Sønderborg, Aabenraa ili Højens (od 7000 do 27.000 stanovnika) nisu uspevali ni da se primaknu najvišem rangu, ne samo u fudbalu. U želji da privuku širu podršku navijača i sponzora čelnici kluba iz Hadersleva dali su klubu ime HK Sønderjylland i napravili istorijski uspeh plasmanom u Superligu 2000. Ispali su odmah, ali je lekcija shvaćena. Tri godine kasnije čelnici lokalnih klubova i opština iz četiri grada na samom jugu zemlje doneli su odluku: umesto gradskih klubova, formiraće zajedničko sportsko društvo pod imenom Sønderjysk Elitesport, skraćeno SønderjyskE. U njegovom sastavu su muški i ženski fudbalski klub, smešteni u Haderslevu, hokejaški klub u Vojensu, muški rukometni klub u Sønderborgu i ženski u Aabenraau. Bolji dokaz o moći snopa u odnosu na pojedinačno pruće teško ćete dobiti – šest godina u nizu fudbalski klub SønderjyskE igra u Superligi, a u sezoni 2012/13 prvi put u istoriji svih pet klubova porodice iz južnog ćoška Danske igra u najvišem rangu.

Kičmu danskog fudbala i dalje čine stari tradicionalni timovi – AGF, OB, AaB i EfB – iz za danske pojmove velikih gradova (Aarhus ove godine ima 256, Odense 170, Aalborg 107, a Esbjerg 71 hiljadu stanovnika). Svaki od tih timova ima više od 50 sezona u elitnom rangu, retko ispadaju i smenjuju se u evrotakmičenjima, pokazuju da je moguće spojiti tradiciju i konkurentnost na visokom nivou. To što su svi oni zajedno osvojili jednu titulu u 14 godina govori koliko je to teško.

U sledećem nastavku serijala upoznaćemo se sa praktičnim problemom optimalnog broja utakmica u sezoni i načinom na koji ključne odluke donose čelnici jedne odnajvećih liga u istočnoj Evropi, pre nego što napravimo koherentan predlog ustrojstva takmičenja u najvišem i nekoliko sledećih rangova takmičenja u Srbiji.

Napomena: Imena svih danskih klubova i gradova u ovom tekstu data su u originalu, jer biste se nepotrebno mučili sa srpskom transkripcijom.

Transkripcija prilagođena spisku srpskih glasova:

Brøndby - Brendbi
Haderslev - Hedersleu
Sønderborg - Senderborg
Aabenraa - Obenro
Højens - Hejens
Sønderjylland - Senderjiland
SønderjyskE - Senderjiske
Aalborg - Olborg
Aarhus - Orhus
Slagelse - Slejelse
Nordsjælland - Noršeland
Herfølge - Herfelje
Køge - Keje
Vestsjælland - Vestšeland
Midtjylland - Mitjiland
Gentofte - Jentofte

Sport

Rekonstrukcija, epizoda 2: Ligaški sistem

U prvom delu našeg serijala Rekonstrukcija srpskog fudbala sagledali smo probleme koje izaziva prevelika koncentracija fudbala u metropoli jedne zemlje i utvrdili da širom jugoistoka našeg kontinenta, od Alpa do sirijske granice, traje proces decentralizacije fudbala, u kojem Srbija već prilično zaostaje.

Vladimir Novaković ponedeljak 9.09. 16:22 Komentara: 53

NFL: Rejvensi, Najnersi, Falkonsi... ili možda Sihoksi?

Posle osam meseci agonije ljubitelji NFL-a konačno su dočekali septembar. Duelom branioca titule Baltimor Rejvensa i Denver Bronkosa u noći između četvrtka i petka (02:30) počinje nova sezona.

Kao i svaka prethodna, obećava neizvesnu borbu za plasman u plej-of i kasnije Superboul, koji će se ove godine igrati u Nju Džersiju na stadionu Džajantsa i Džetsa 2. februara 2014.

Među glavnim favoritima su, pored aktuelnog šampiona Baltimora kojeg očekuje era bez Reja Luisa i Eda Rida, te prošlosezonskog finaliste San Francisko 49ersa, još Hjuston Teksansi, Atlanta Falkons, Denver Bronkosi, Grin Bej Pekersi i Sijetl Sihoksi.

Aleksandar Kovačević četvrtak 5.09. 14:30 Komentara: 43

Prelazni rok 2013: Završni račun

Prelazni rok u većini fudbalske Evrope završen je u ponedeljak u ponoć, a svet je poslednjeg dana iz minuta u minut pratio kako stotine miliona evra menjaju vlasnike, a o interesovanju svedoči i to što je to najposećenija vest na našem sajtu u poslednjih nekoliko meseci.

Miloš Šaranović utorak 3.09. 18:32 Komentara: 11

Sasvim loše leto za Partizan, a krivaca nigde!?

Prilično je izvesno da srpski klubovi neće još dugo biti među najvećim potrošačima u prelaznom roku, zbog vrednosti lige nema ih ni među najuspešnijim prodavcima. Prelazni rok u Srbiji ne spada u atraktivnije, ipak, ono što je tokom leta uradio FK Partizan, odnosno uprava beogradskog kluba, zaslužuje kratku analizu.