B92 Dosje: Sanderlend - smaragdna euforija

Jedan čovek može u potpunosti da preokrene sudbinu jednog fudbalskog kluba. Roj Kin je prvog dana na poslu menadžera zatekao psihološki slomljenu ekipu, sa četiri poraza na startu šampionata i tri pobede u prethodnih 16 meseci. Uspeo je da im vrati samopouzdanje i ugradi pobednički duh. Ovo je hronika jedne sjajne fudbalske sezone.

Engleska
Podeli

Nedelju dana kasnije, ponovo uz pomoć raspleta na ostalim terenima (poraz Birmingema u Prestonu) Sanderlend je pobedom u Lutonu od 5:0 obezbedio titulu u Čempionšipu. Tako je Kin, koji je prošlog juna završio igračku karijeru i istovremeno položio ispite za trenera, debitantsku sezonu na klupi završio onako kako mu je izgledala igračka: potpunim trijumfom.

Sanderlend: više od druge, manje od prve lige

Sanderlend u poslednjih 20 godina:
1987. ispada u Treću diviziju, jedini put u istoriji
1988. povratak u drugu ligu
1990. promocija u najviši rang
1991. ispadanje u drugu ligu
1992. finale FA kupa (Liverpul 0:2)
1995. klub preuzima Piter Rid
1996. šampioni nove Prve divizije, plasman u Premijer ligu
1997. ispadaju kao 18. od 20 klubova
1999. obaraju rekord Prve divizije sa 105 bodova, promocija
2000. sedmo mesto u Premijer ligi, rezultat koji ponavljaju sledeće sezone
2003. ispadaju iz Premijer lige sa najslabijim skorom u istoriji – 19 bodova
2005. treći put u deset sezona šampioni drugog ranga
2006. obaraju sopstveni rekord, osvajajući samo 15 bodova
2006. u junu predsednik postaje Najal Kvin, od avgusta menadžer je Roj Kin
2007. Sanderlend osvaja Čempionšip, četvrta titula druge lige u 12 sezona

Klub sa severoistoka Engleske nastanak Premijer lige dočekao je u nižem rangu, ali se od 1995, kada se plasirao među najbolje, čak četiri puta izborio za nastupe u istoj ligi sa Mančester Junajtedom, Arsenalom, Liverpulom i ostalima. U prvom nastupu zadržali su se samo godinu dana, ali se po povratku u Prvu diviziju dogodila velika promena: tim se sa Rouker Parka preselio na Stadion svetlosti (1997), u to doba najmoderniji britanski stadion. To je dovelo do velikog porasta zainteresovanosti među gledaocima, a dobar rad Pitera Rida doneo im je odličnu osnovu za mnogo radosti.

Druga promocija dogodila se 1999. godine (tadašnjim rekordom Prve divizije – 105 bodova), ali tog puta „Crne mačke“ nisu došle na jedno leto. Naprotiv. U Premijer ligi osvojili su dva uzastopna sedma mesta, oba puta žestoko nadmašivši očekivanja stručnjaka, predvođeni tandemom napadača Filips – Kvin. I u trećoj sezoni Sanderlend je uspešno izbegao ispadanje, ali je odlazak Pitera Rida 2002. godine otvorio vrata krizi.

Mik MekKarti, selektor koji je Republiku Irsku odveo na SP 2002. godine, a zatim se tamo spektakularno posvađao sa Rojem Kinom i ostao bez njega, došao je prekasno, samo dva meseca pred kraj sezone. Ekipa je već bila na pragu ispadanja, ali je finiš bio sraman, vezano je 15 poraza, a skor od 19 bodova predstavljao je rekord Premijer lige, najmanji broj bodova u istoriji. Za ljubitelje crnog humora: tog februara Sanderlend je dao tri autogola na jednoj utakmici (Čarlton 1:3).

MekKarti se nije plašio posla, reformisao je ekipu i 2005, samo dve godine po ispadanju, uspeo je da je vrati u Premijer ligu, i to sa statusom ubedljivog šampiona u konkurenciji drugoligaša. Međutim, lekcija iz bliske prošlosti nije naučena, a ekipa je u takmičenje sa najkvalitetnijim rivalima ušla nespremna.

Sanderlend iz sezone 2005/06 nije bio najnekvalitetniji tim koji je igrao u istoriji Premijer lige, ali je njihov pristup bio zaista veoma loš. Već do kraja septembra bilo je jasno da o opstanku ne može biti ni govora, tribine stadiona poznatog po fanatičnim navijačima bile su poluprazne, a sopstveni rekord iz 2003. oboren je: Sanderlend je prošlu sezonu završio sa samo 15 bodova.

Dugo vrelo leto

Bilo je jasno da su promene neophodne na svakom nivou. MekKarti se pre kraja sezone povukao, omogućivši nekadašnjoj igračkoj zvezdi Kevinu Bolu da završi sezonu. Posle 20 godina na čelu kluba predsednik Bob Marej odlučio je da ustupi mesto i proda većinski paket akcija Najalu Kvinu.

Kvin, koji je 10 godina ranije postao heroj navijača golovima koje je postizao i pripremao, prihvatio se ozbiljnog posla. Pokušao je da na obalu reke Ver dovede nekog od iskusnih menadžera. Prvi izbor, nimalo nelogično, bio je Martin O’Nil, ali je briljantni Severni Irac završio u Aston Vili. Pored njega pominjani su Aleks MekLiš, Glen Hodl, sveže slobodni Alan Kurbišli.

Vreme je isticalo, Čempionšip je već počeo, a menadžer nije stigao. Kvin je pokušao da u isto vreme radi kao predsednik i menadžer, ali su rezultati toga bili rečiti: 0 od mogućih 12 bodova, pretposlednje mesto (Kolčester je uz 4 poraza imao i lošiju gol razliku) i nimalo savršena perspektiva.

Tada je Kvin razgovarao sa Rojem Kinom. Dve irske legende žestoko su se posvađale pošto je Kvin podržao selektora MekKartija u pomenutom sukobu na Sajpanu 2002. godine. Ali, Kin je tokom igračke karijere lako ulazio u sukobe sa bilo kim i stekao imidž veoma nepomirljive osobe.

Roj može da postane sjajan menadžer, ali samo ako uspe da razvije sposobnost tolerancije“, rekao je ser Aleks Ferguson. Ako neko u svetu fudbala poznaje Kina to je Ferguson – on ga je 1993. doveo iz Notingem Foresta za rekordnu sumu novca, on mu je 1997. godine, po odlasku Erika Kantone, dodelio kapitensku traku Mančester Junajteda, za 12 godina zajedničkog rada oni su osvojili 13 velikih trofeja, među kojima sedam titula šampiona Engleske.

Pred Kinom je bio dvostruki zadatak: postaviti Sanderlend na pravi put i dokazati sopstvenu sposobnost za miran zajednički rad sa drugima.

Jesen i nada

Kin se odmah žestoko bacio na posao – poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka najaktivniji na britanskom tržištu bio je upravo Sanderlend. Prvo pojačanje bio je Dvajt Jork, Kinov saigrač iz mančesterskih dana, koji je tokom leta zablistao na Svetskom prvenstvu u dresu Trinidada i Tobaga, a prethodnu sezonu proveo u Sidnej Junajtedu.

Istog dana stigla su još petorica ljudi, a sve je Kin odlično poznavao. Stanislav Varga i Ros Volis stigli su iz Seltika, u kojem je igrao prošle sezone; Liam Miler je došao iz Mančester Junajteda, a Kin je sa njim igrao i u irskoj reprezentaciji; od Vigana su kupljeni Grejem Kavana i Dejvid Konoli, takođe saigrači iz zelenog dresa Republike. Tako je za 3,1 milion funti okupljena grupa igrača na kojoj će se zasnivati budućnost kluba.

Sanderlend je već imao grupu talentovanih igrača – Din Vajthed je u slaboj sezoni kluba u Premijer ligi uspeo da se dokaže, dok su Daril Marfi, Najron Nouzvorti i Grant Ledbiter želeli da poprave loš utisak iz te sezone. Golman Kelvin Dejvis učvrstio se među stativama i svi uslovi za početak uspona su bili tu.

Prava prilika za dokazivanje bilo je gostovanje Derbi Kauntiju. U tom trenutku malo ko je pretpostavljao da će pobeda nad ekipom Pola Simpsona i bodovi osvojeni u njoj imati toliko značenje na samom kraju sezone. Ispostavilo se da su upravo ti bodovi omogućili Sanderlendu da umakne „Ovnovima“ u borbi za direktnu promociju.

Tokom jeseni Sanderlend je uspeo da uspostavi kontrolu i lagano se prebaci u gornju polovinu tabele. Kin je istovremeno učinio ono što mu je Ferguson savetovao. Čovek koji je posle svakog pogrešnog pâsa pogledom streljao saigrače postao je trener pun razumevanja za svoje igrače. Ipak, jedno je razumevanje, a drugo zadovoljstvo. Ni posle vezanih pobeda nad kvalitetnim rivalima niste mogli da čujete mnogo komplimenata na račun igrača:

Rezultat je dobar, ali mislim da ima još mnogo mesta za napredak. Ja od njih tražim da daju 100% u svakom meču, i to mi je važnije nego rezultat“, rekao je Kin posle trijumfa nad QPR-om u Londonu, ali i još mnogo puta tokom jeseni i početkom zime.

Januar, vreme za transfere

Transferi Roja Kina
Avgust, dolasci:
Dvajt Jork, Sidnej, 200.000
Grejem Kavana, Vigan, 500.000
Stanislav Varga, Seltik, 500.000
Ros Volis, Seltik, 500.000
Liam Miler, Mančester Junajted, slobodan igrač
Dejvid Konoli, Vigan, 1.400.000
Januar, odlasci:
Stiven Koldvel, Burnli, 400.000
Džon Sted, Šefild Junajted, 750.000
Kris Braun, Norič, 325.000
Rori Delap, Stouk, slobodan igrač
Nil Kolins, Vulverhempton, 150.000
Liam Lorens, Stouk, 500.000
Ben Alnvik, Totenhem, 900.000
Robi Eliot, Lids, slobodan igrač
Januar, dolasci:
Stern Džon, Koventri Siti, neobjavljena suma
Dani Simpson, Mančester Junajted, pozajmica
Entoni Stouks, Arsenal, 2.000.000
Džoni Evans, Mančester Junajted, pozajmica
Karlos Edvards, Luton Taun, 1.500.000
Marton Filep, Totenhem, 500.000

Prvog januara počeo je novi prelazni rok, a Kin je pripremio nove korekcije. Irac je odmah pokazao da je spreman da se odrekne prvotimaca ukoliko smatra da je njihovo prisustvo loše za klub. Tako je u Stouk pušten Liam Lorens, koji je bio upleten u skandal van terena u decembru. Takođe, neprilagođeni Džonatan Sted prodat je u Premijer ligu Šefild Junajtedu, Stiven Koldvel je otišao u Burnli, a za veterane Rorija Delapa i Robija Eliota nije ni tražen novac.

Prvo pojačanje, drugog dana nove godine, bio je mađarski golman Marton Filep, koji je došao iz Totenhema, u zamenu za talentovanog Bena Alnvika. Istog dana obavljen je posao sezone: iz Lutona je za milion i po funti doveden reprezentativac Trinidada i Tobaga Karlos Edvards.

Dugo smo tražili kvalitetnog bočnog igrača. Kada sam video Karlosa, bio sam oduševljen, još više kada sam čuo da možemo da ga dobijemo“, rekao je Kin.

Edvards se tako pridružio zemljaku Jorku, a treći reprezentativac karipske države stigao je pred kraj januara – veteran Stern Džon pristao je da umesto u Birmingem iz Koventrija dođe na severoistok, za neobjavljenu sumu.

Odlučio sam da odbijem Birmingem Siti zbog Roja. Uz to, ovde mogu da igram zajedno sa Dvajtom Jorkom i Karlosom Edvardsom“, rekao je Stern Džon 29. januara, odmah po potpisivanju.

Između njih na Stadion svetlosti stigli su na pozajmicu juniori Mančester Junajteda Dani Simpson i Džoni Evans, dok je najveća suma od 2 miliona plaćena za talentovanog Arsenalovog juniora Entonija Stouksa. Za pet meseci u klubu Roj Kin je u ekipu doveo dvanaest, a prodao osam igrača. Procenjeno je da je u januaru potrošeno oko 4 i po, a zarađeno 3 miliona, što Kinov bilans za celu sezonu dovodi do minusa od oko 4,6 miliona funti. Došlo je vreme da se ulaganja vrate na terenu.

Srećna nova godina

Prvog januara počela je serija, koja će omogućiti Sanderlendu da ne samo ispuni ambicije uprave (mesto u plej ofu), nego i omogući direktnu promociju. Za sedam nedelja ostvareno je pet pobeda uz dva remija, a čak je i Kin posle trijumfa u Plimutu mogao da prizna:

Zadovoljan sam. Od igrača sam tražio da daju sve od sebe i oni su to učinili. Ne samo danas, rade to iz nedelje u nedelju. Rekao sam im na početku da će rezultati sami doći kada budu igrali kako očekujem“.

Krajem februara i početkom marta Sanderlend se suočio sa najtežim mogućim rasporedom. U samo osam dana ekipa je igrala sa ekipama koje su zauzimale prva tri mesta u ligi – Derbiju, Birmingemu i Vest Bromvič Albionu. Iz meča sa „Ovnovima“ i dva teška gostovanja u Midlendsu osvojili sedam od devet mogućih bodova, a Kinova izjava iz tog vremena najviše govori o mentalitetu koji je preneo na ekipu:

Moram priznati da sam očekivao svih devet bodova, ali igrali smo dobro, dali smo sve od sebe i mogu da kažem da sam zadovoljan“.

Serija će se nastaviti i završiti 15 dana pred kraj sezone, na Lejer Roudu u Kolčesteru, posle 17 mečeva bez poraza. Ukupan učinak Sanderlenda u 2007. godini govori sve: 20 mečeva, 16 pobeda, 3 nerešene utakmice i poraz u Kolčesteru.

Ekipa sastavljena od starih članova i nove dvanaestorke fantasično se uklopila i dokazala da može da uradi sve. U nekoliko navrata dolazili su do pobeda snagom volje u poslednjim minutima, a kulminacija je viđena samo tri dana posle poraza u Kolčesteru. Gost Sanderlenda bio je Burnli, a gol Ledbitera u 89. minutu obezbedio je pobedu od 3:2 i euforiju na tribinama, gde je bilo okupljeno 44.448 ljudi! Ispostavilo se da je taj gol bio dovoljan za direktnu promociju.

Svaki od igrača dao je pun doprinos velikom uspehu, ali je ključni sastojak bio Karlos Edvards. Kada je Edvards iz Lutona prešao u Sanderlend, te dve ekipe nalazile su se jedna uz drugu, na sredini tabele.

Kada je poslednjeg dana sezone Sanderlend pobedio u Lutonu 5:0 na taj način je potvrdio titulu šampiona, dok su „Šeširdžije“ ispale nedeljama ranije, a poslednje mesto izbegle su samo zbog kazne od 10 bodova koju je dobio Lids. Edvards je za sjajnu igru nagrađen izborom u tim sezone Čempionšipa, a nema sumnje da će od avgusta privući mnogo pažnje i na terenima Premijer lige.

Next stop: Premiership

Samo 12 meseci pošto su se pošteno izbrukali u Premijer ligi, igrači Sanderlenda obezbedili su povratak u elitni rang. Navijači su prošlog leta bili skeptični prema brzoj promociji, uplašeni da ekipa neće biti spremna za taj nivo takmičenja.

Situacija je sada znatno drugačija. Navijači „crveno-belih“ imaju puno poverenje u irski tandem na čelu kluba, a novca će biti sasvim dovoljno. Posle potpisivanja novog ugovora o TV pravima za vanevropska tržišta klubovi u Premijer ligi mogu računati na dodatnih dvadesetak miliona funti godišnje, pa se sada procenjuje da je promocija vredna čistih 50 miliona!

Kvin je već obećao Kinu startni paket od 25 miliona funti za igrače, a Roj će činjenicu da se Čempionšip završava nedeljama pre većine evropskih liga iskoristiti da sledećih mesec dana provede na stadionima širom kontinenta u potrazi za novim pojačanjima.

Status fudbalskog kluba Sanderlend i geografska pozicija grada (na severoistoku Engleske i daleko od Londona i ostalih velikih britanskih gradova) bili su faktori koji su mnoge igrače odbijali od ekipe u prošlosti. Tokom uspešnih godina Pitera Rida pozive su odbili Ejdur Gudjonsen i Robi Kin, a početkom prošlog leta Kevin Filips je odabrao Vest Bromvič umesto povratka na mesto uspeha, jer klub nije imao vrhunskog menadžera.

Pretprošlog leta, pripremajući se za Premijer ligu, Mik MekKarti je znao da neće dobiti mnogo novca. Ali, i tih 10 miliona funti mogao je da upotrebi na mnogo bolji način od dovođenja Endija Greja, Džona Steda, Rorija Delapa.

Kin će dobiti mnogo više novca, ali je samim njegovim dovođenjem na klupu klub stekao izuzetnu harizmu. Upravo je to sastojak koji bi mogao da ubedi mnoge ozbiljne igrače da se presele na Severoistok. Zato će ovog leta prelazni rok biti jako interesantan.

Roj Kin – menadžer

Karijera Roja Kina:
1989. sa 18 godina debituje za lokalni klub Kov Remblers
1990. otkrivaju ga stauti Brajana Klafa i dovode ga u Notingem Forest
1991. debi za reprezentaciju Republike Irske.
1993. prelazi u Mančester Junajted za 3,75 miliona funti, tadašnji britanski rekord
1994. osvaja prvu titulu i prvu FA kup sa novim klubom
1997. nasleđuje kapitensku traku posle povlačenja Erika Kantone
1999. zbog dva žuta kartona propušta finale Lige šampiona, kojom Mančester Junajted zaokružuje triplu krunu
2001. brutalnim startom okončava karijeru Alfija Holanda; u autobiografiji priznaje da je to učinio namerno, kao osvetu za sličan start koji je pretrpeo od istog igrača tri godine ranije
2002. famozni sukob sa selektorom Mikom MekKartijem u trening-kampu na ostrvu Sajpan, pred sâm početak Svetskog prvenstva; Kin napušta selekciju
2003. poslednji put podiže trofej u Premijer ligi
2005. napušta Mančester Junajted posle 12 godina u klubu; za to vreme osvojio je 13 velikih trofeja, od kojih 7 u Premijer ligi
2006. potpisuje za Seltik, klub za koji je navijao kao dečak; osvaja šampionsku medalju odigravši neophodnih deset mečeva; povlači se sa terena i postaje menadžer Sanderlenda
2007. u debitantskoj sezoni osvaja Čempionšip sa Sanderlendom

Premijer liga biće prava prilika da Roj Kin pokaže koliko može kao menadžer. U karijeri on je imao prilike da radi sa dva velika menadžera – već pomenutim Fergusonom i Brajanom Klafom, legendom koja ga je otkrila i dovela u Notingem Forest.

Klaf je tokom sedamdesetih sa Derbi Kauntijem uspeo da prekine superiornost Lidsa i osvoji titulu. Zatim je sa Notingem Forestom prekinuo dominaciju Liverpula i osvojio titulu. A već godinu dana kasnije oteo je Liverpulu i trofej Kupa šampiona (izbacivši ga na putu), trofej koji je odbranio sledeće sezone. Tako je Forest postao statistički kuriozitet: u istoriji je jednom bio prvak Engleske, a dva puta šampion Evrope.

Trudiću se da kao menadžer primenim ono što sam naučio od Klafa i Fergusona“, kaže Kin. „Logično je da je na mene najviše uticao Ser Aleks, jer sam 12 godina radio sa njim. Ali, nemojte zaboraviti da nikad ne bih ni stigao do njega da nije bilo Klafa“.

Tokom karijere Roj se razvio u jednog od najuticajnijih fudbalera na svetu. Gotovo punu deceniju bio je ne samo kapiten Mančester Junajteda, nego i prava Fergusonova desna ruka na terenu. Kao igrač osvojio je brojne trofeje i stekao status vrhunske svetske zvezde.

Roj ima potencijal da postane veliki menadžer“, kaže njegov direktor Najal Kvin. „Mogao bi da postane bolji menadžer nego što je bio igrač. To je najveći kompliment koji mogu da mu dam, jer je kao igrač bio jedan od najboljih na svetu“.

Sanderlend: značaj i istorija

Uz harizmu, Kin je doneo i veliku popularnost kluba u Irskoj. Vodeća low-cost aviokompanija RyanAir procenila je da je porast letova na liniji Dablin – Njukasl (aerodrom u tom gradu opslužuje Sanderlend) od septembra porastao za 50 posto tokom vikenda kada Sanderlend igra kod kuće. Pretvoreno u realne brojeve, to iznosi oko 600 ljudi koji svakog vikenda lete iz Irske na dalji kraj Engleske samo da bi gledali kako najpopularniji sportista Smaragdnog ostrva vodi ekipu kroz Čempionšip.

U paketu je stigla i pažnja medija: Sanderlend je ove sezone na Ostrvu praćen gotovo koliko i klubovi sa sredine Premijer lige, a sa dodatnim novcem i ambicijama za plasman u gornju polovinu tabele prostora će biti samo još više. To je razlog za veliki strah najvećeg rivala – Njukasl Junajteda – koji je tokom prethodnih 15 godina neprikosnoveni gospodar Severoistoka, ali je ove sezone igrao zaista veoma slabo.

Rivalitet Njukasla i Sanderlenda jedan je od najžešćih u engleskom fudbalu. Dva grada organizovana su u istu teritorijalnu jedinicu Tyne and Wear, a žitelji Sanderlenda smatraju da su u toj podeli prošli lošije.

Sanderlend je kroz istoriju uglavnom bio uspešniji klub, ali je njihovo slavno doba smešteno na kraj XIX veka. Od 1892. do 1902. godine oni su osvojili četiri titule i tri puta bili vicešampioni. U to doba nosili su nadimak "Tim svih talenata" (vidi sliku). Poslednju od šest titula klub je osvojio 1936, a prvi od dva FA kupa sledeće godine (Preston 3:1). Klub je u Prvoj diviziji igrao bez prestanka od 1890. do 1958. godine.

Jedini posleratni trofej osvojen je 1973, kada je kao drugoligaš Sanderlend pobedio tada najjaču ekipu u Engleskoj Lids rezultatom 1:0. Posle toga igrali su po jednom u finalu oba kupa – 1985. u Liga kupu pobedio ih je Norič Siti (1:0), a 1992. u FA kupu Liverpul (2:0). U međuvremenu su proveli jednu godinu u trećoj ligi (1987/88), što je najmračniji trenutak u klupskoj istoriji. Uprkos tome, baš kao i Njukasl, sve vreme su imali odanu, brojnu i fanatičnu publiku, na koju će moći da se oslone i u Premijer ligi od avgusta.

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

Hejsel – Rat uživo

U sredu, 29. maja 1985. godine, u Briselu dogodila se medijski najpropraćenija tragedija u istoriji fudbala. Iako je na stadionima širom sveta bilo i mnogo krvavijih epizoda, Hejsel će zauvek biti upamćen kao simbol ere huliganizma.

Vladimir Novaković četvrtak 31.05. 07:59 Komentara: 40

Rolan Garos: Prvi srpski Gren slem?

Krajem maja u Parizu počinje drugi ovogodišnji Gren slem turnir – Rolan Garos. Nikada u Srbiji pred jedan turnir iz ’velike četvorke’ nije vladao toliki optimizam u pogledu plasmana naših tenisera i teniserki. Učinak Novaka Đokovića, Nenada Zimonjića, Ane Ivanović i Jelene Janković u ovoj i prethodnim sezonama predstavlja vam Saša Ozmo.

Saša Ozmo četvrtak 24.05. 05:12 Komentara: 27

104, 103, 102....odbrojavanje i dalje traje

Startna petorka Rakočević, Pavlović, Stojaković, Krstić, Miličić, sa Vujanićem, Jarićem, Radmanovićem i Milojevićem kao prvim zamenama sigurno bi čitavoj naciji ulivala nadu da na Evropskom šampionatu u Španiji možemo stići do jedne medalje, možda čak i one najsjanije. Ovako u situaciji kada su brojni igrači povređeni, veliki broj onih najkvalitetnijih se već oprostio od nacionalnog dresa, a motivacija kod određenih nije na najvišem nivou, atmosfera oko prve srpske košarkaške reprezentacije praktično da i ne postoji.

Ilija Kovačić utorak 22.05. 21:23 Komentara: 66

B92 Dosje: Čelsi

Od kada ga je kupio Roman Abramovič Čelsi je najkontroverzniji fudbalski klub na svetu, o kojem su mišljenja žestoko podeljena. Ali, istorija prekomerne potrošnje u Čelsiju počela je osam godina pre Abramoviča, a prvi trofej na Stamford Bridž stigao je još četiri decenije ranije.

Vladimir Novaković nedelja 20.05. 09:43 Komentara: 19

112, 111, 110 do EP u Španiji...šta još čekamo!?

Sredina je maja, a ono što uvek zaokuplja našu košarkašku javnost u ovom periodu godine pored aktuelnih dešavanja u završnici domaćeg šampionata, jeste kako će naš nacionalni tim odigrati na velikom šampionatu te godine(olimpijski turnir, evropsko ili svetsko prvenstvo), kakvi su protivnici, ko su glavni konkurenti za visok plasman, kako će izgledati naša ekipa....

Ilija Kovačić ponedeljak 14.05. 21:46 Komentara: 39

Slobodan Živojinović za B92: " Već smo u svetskom vrhu"

Srpski sport u poslednjih godinu i po dana može da se ponosi uspesima tenisera, osvojenim turnirima Novaka Djokovića, pobedama Jelene Janković, Ane Ivanović i Janka Tipsarevića. U odsustvu većih uspeha naših timskih sportova kojima smo se ponosili godinama unazad, tenis je postao naš znak raspoznavanja u svetu ( ne računajući duge skupštinske rasprave) a turniri i pobede srpskih predstavnika na WTA i ATP «turovima» se prate pomnije nego ikada. Medjutim, 80-tih godina prošlog veka nije izgledalo tako...

Sport koji je početkom 80-tih godina prošlog veka bio privilegija beogradskih diplomata, komunističkih bogataša u besklasnom društvu, i zanemarljivog broja zaljubljenika, na Karaburmi je počeo da trenira momak po imenu Slobodan Živojinović.

U intervjuu za B92, popularni «Boba» govori o svojim počecima, potrebi i želji da izgradi teniski centar u Beogradu, propuštenoj šansi da osvoji Dejvis kup 1991.godine, ali i Vimbldon 1986.godine, kao i predstojećem meču sa Australijom koji će se održati u «Beogradskoj Areni»...

Igor Vujičin sreda 9.05. 10:35 Komentara: 18

36. finale Kupa UEFA, Sevilja – Espanjol

U Glazgovu se 16. maja igra finale Kupa UEFA. Pobednik će biti predstavnik španske Primere, Sevilja ili Espanjol.

Ako pobedi Espanjol, klub iz Barselone postaće 24. osvajač Kupa UEFA, a Sevilja bi, ponovljenim uspehom, postala tek drugi klub koji je uspeo da odbrani trofej.

Miloš Šaranović petak 4.05. 17:48 Komentara: 0