Korolija za B92: Bez kalkulacija, želim trofeje

Finansijskim i organizacionim jačanjem Radničkog i Crvene zvezde, srpska vaterpolo liga se svrstala u red najboljih u Evropi. Nove okolnosti navele su na vraćanje u domovinu veliki broj domaćih igrača, koji su iskustvom stečenim u inostranstvu pomogli ponovnom uzdizanju vaterpola u Srbiji.

Spasoje Veselinović
Podeli

Povratnički talas, čiji su inicijatori bili velikani poput Vladimira Vujasinovića, Denisa Šefika, Vanje Udovičića, Filipa Filipovića ispratio je i Miloš Korolija. Nakon odiseja u Mađarskoj i Kuvajtu vratio se u domovinu i odlučio da u zrelim igračkim godinama pokuša sa Radničkim iz Kragujevca da stigne u vrh evropskog vaterpola, iako je na stolu imao i ponude “večitih” beogradskih rivala.

Ja sam u Partizanu počeo svoj vaterpolo život i želeo sam da se vratim. Kada sam se odlučio za povratak u Srbiju, imao sam ponude Partizana, Radničkog i Crvene zvezde, kojoj se žurilo, a ja sam hteo da sve pogledam i na miru odlučim. Na kraju, izabrao sam da dođem u Kragujevac, a pored finansija, ključ odluke bila je procena da Radnički u ovom trenutku ima veće ambicije. Ni u jednom momentu nisam zažalio, za sada ne manjka ni uslova, ni ambicija, ispunjava se sve što je neophodno svakom sportisti i mislim da sam doneo pravu odluku.”

Afirmaciju je stekao upravo u “crno-belom” klubu, sa kojim je 2011. godine osvojio Ligu šampiona, svoj drugi evropski klupski trofej, nakon LEN Kupa, do koga je stigao igrajući za mađarski Segedin, dve sezone ranije. Problemi su nastali kada je finansijska situacija u Partizanu počela da se komplikuje, te je Korolija rešio da nove izazove potraži ponovo u Mađarskoj.

“U Debrecin me je doveo trener sa kojim sam sarađivao u Segedinu i praktično sam jedino sa njim komunicirao jer u vaterpolu ne postoji pozicija menadžera ili agenta kao u nekim drugim sportovima. Ispostavilo se da je klub nedovoljno dobro organizovan, iako je za kratko vreme uspeo da stigne do prve lige. Kada je bilo evidentno da mnoge stvari neće biti ispoštovane, odlučio sam se za odlazak, kao i dvojica mađarskih igrača i trener. U inostranstvo se ne ide da bi se igralo iz ljubavi, a kada obećanja ostanu samo neispunjena, bolje je što pre otići nego ostati i tavoriti u sredini mađarskog prvenstva”.

Srbija i Mađarska pripadaju samom kremu evropskog vaterpola, ali prema Korolijnim rečima sistem organizacije je potpuno drugačiji, te da sa druge strane graničnog prelaza Horgoš kvalitet dolazi iz kvantiteta uz konstataciju da srpski klubovi, kao i reprezentacija imaju daleko više strpljenja u radu sa talentima.

“Mi raspolažemo sa mnogo manjom bazom, Mađarska recimo u svakom trenutku ima tridesetak igrača koji mogu da zaigraju za reprezentaciju, oni se bore za mesto kroz svoju ligu koja je veoma ujednačena i tu nema ekstremno jakih ekipa. Rekao bih da je to i politika njihovog Saveza, na taj način nema gomilanja reprezentativaca u jednom klubu i utakmice su veoma kvalitetne.”

"Raspad SCG ojačao srpski vaterpolo"

Korolija je dobro upoznat sa stanjem iz vremena postojanja zajednice Srbije i Crne Gore, a kao prekretnicu za razvoj srpskog vaterpola smatra osamostaljivanje države, kada su probuđene veoma važne baze, poput Novog Sada, gde su ponikli igrači poput Nikole Rađena, Slobodana Sora, te braće Pijetlović i Ćuk.

“Bez želje da nipodaštavam Vojvodinu, ali taj klub se uglavnom bavi prozvodnjom igrača koje na kraju ne uspeva da zadrži u svojim redovima, zbog finansija naravno, pa je zbog toga van konkurencije u takmičenju za titulu. Što se tiče Zvezde i Radničkog, tu je situacija veoma jasna, nakon raspada države liga je morala da dobije nekoliko kvalitetnih klubova koji bi se suprostavili Partizanu. Tu se sada govori o mnogim teorijama zavere, ali je u suštini priče to što se Partizan, za vreme postojanja Srbije i Crne Gore za trofej borio sa Jadranom i Primorcem, pa je zbog toga većina kvalitetnih igrača iz naše zemlje bila u „crno-belom“.

Iskusni centar navodi da je veoma bitno to što u Srbiji sada postoje tri veoma kvalitetna kluba, a napominje da postoji žal što se Partizan ponovo našao u teškoj finansijskoj situaciji. Za svoj sadašnji tim, kragujevački Radnički kaže da ne sme da ostane na nivou kratkotrajne senzacije, već da treba da postane najstabilniji klub u zemlji.

“Naša obaveza je da izvlačimo maksimum i damo sve od sebe da se trenutno stanje podigne na viši nivo. Ne kalkulišem, nisam tako naučen i treba stremiti ka vrhu u svakom takmičenju. Potrebno je vreme da ekipa kao ekipa bude bolja, a što se tiče ambicija one su najviše. Smatram da imamo dobru priliku da se plasiramo u F6 Lige šampiona, koja je ove sezone veoma kvalitetna. To je falilo evropskom vaterpolu, prošle sezone nije nastupalo Primorje, kao ni Pro Reko, a sada je i Barseloneta veoma ozbiljan rival, s obzirom da će organizovati završno takmičenje. Nije najbolje to što se u Ligu šampiona nisu plasirali Crvena zvezda i Solnok, ali to je posledica nekog čudnog sistema.”

Radnički u dosadašnjem delu ove sezone nema poraz, ni u domaćoj, ni u evropskoj ligi, a uprkos mnogim mišljenjima da je to ekipa sastavljena od velikih zvezda, Korolija veruje da u timu postoji kvalitetna atmosfera i da će biti još bolja u narednoj kalendarskoj godini.

“Nema gomilanja igrača, svako je tu na svojoj poziciji, nije bilo potrebe da se sad nešto tu kockice sklapaju i traži rešenje da svako bude srećan, znamo svoj posao i trudimo se da ekipa izgleda što bolje. Bilo je, rekao bih drastičnih, promena u odnosu na prošlu sezonu, više nisu tu Vanja Udovičić i Slavko Gak, pa je trebalo vremena da se naviknemo na novu situaciju, ali sve ide svojim tokom i nadamo se najboljoj formi kada je najpotrebnije, u maju i junu kada se odlučuje o trofejima”.

"Što pre srediti stanje u Savezu"

Mnogo turbulencija je zadesilo srpsku vaterpolo organizaciju u 2013. godini, a iako je ministar sporta i omladine postao Vanja Udovičić, stanje u trofejnom sportu je, čini se, trenutno van domašaja sportista, uprkos povlačenju političkih ličnosti iz Saveza i klubova.

“Mislim da on može da obavlja tu funkciju na najbolji način, pošto znam da se spremao na tako nešto, ali ne baš konkretno za ministarsko mesto. Naravno, biće mu potrebna pomoć onih koji imaju više iskustva u takvim stvarima nego što on ima, jer se nikada ranije nije bavio takvim poslom, ali verujem da će biti uspešan. Iz ličnih kontakata sa drugovima koji su u reprezentaciji znam da na njih mnogo utiče nedefinisana situacija u Savezu i to je veoma očigledno. Opet, u njihovo ime ne želim da govorim, ali je moj generalni stav da problemi treba da se reše što pre i to je cilj svima nama.”

Korolija je nekoliko godina bio član nacionalnog tima, ali smatra da su gotovo minimalne šanse za njegov povratak u reprezentaciju.

“To je prilično zatvoren krug, teško se ulazi u njega, ali se još teže izlazi. Ne razmišljam o tome, ne zato što ne bih hteo da igram, da me neko pozove odmah bih se odazvao pozivu, ali mislim da ne treba da bude predmet priče. Reprezentacija ima dva odlična centra (Slobodan Nikić i Duško Pijetlović), koji su mlađi od mene i nema potrebe tu menjati bilo šta, a tu je i treći centar, koji je mlađi od obojice i čeka svoju šansu (Nemanja Ubović)”.

Vaterpolista kragujevačkog Radničkog ne razmišlja o povlačenju, iako je ušao u četvrtu deceniju života i smatra da će biti u bazenu sve dok ima timova koji žele trofeje, a uz to žele i njega u svojim redovima. Uz to, istakao je da nije najzadovoljniji ostvarenim u 2013. godini.

“S obzirom da priča u Mađarskoj nije bila onakva kakvu sam zamišljao, odlazeću godinu ću pamtiti kao neuspešnu što se tiče vaterpola. Opet, nisam se ni nadao da ću dobiti šansu da odigram ta dva kupa u Kuvajtu i to je jedno iskustvo koje mi se svidelo i koje mogu oceniti pozitivnim. Ipak, drugačije sam planirao, drugačije sam započeo godinu, nisam ostvario ono čemu sam se nadao, ali ne svojom krivicom", zaključio je Miloš Korolija u intervjuu za B92.

strana 1 od 2 idi na stranu