Među javom i med snom: O uzorima i “smaranju“

Znao je to Laza Kostić, a njegovu istinu saznao sam i ja – posle trideset sati puta i dva sata sna, čitav ponedeljak proveo sam “među javom i med snom“, bukvalno, ali i metaforički – ljubazni i za goste prijemčivi Melburn i radost prvog dana Gren slem turnira prevladali su nad umorom. I imam svašta da podelim sa vama.

Sunce je od jutra tuklo svom snagom, beton se polako žario, ali velike vlage nije bilo i poletni ljudi tiskali su se sa jednog na drugi kraj zdanja. Nenametljivo atraktivan, to je prvi utisak o Melburn parku – velik i skladan, sa mnogo prolaza koji predstavljaju prečice i spajaju na prvi pogled udaljene terene.

Počelo je Novakovom pripremom za meč – prebacivao je sa Bernardom Tomićem oko pola sata. “Vrućina je, dosta je“, objasnio je Beker. “Volimo te, Nole“, čuju se tri devojčice sa srpskom zastavom, a Đoković im uz osmeh maše.

Još pokoja srpska zastava uz ogradu, ali i transparent “Shhhh, genius at work“ – Federerovi navijači sigurno će se ljutiti jer su oni patentirali taj slogan za svog ljubimca, mada je i Novak taj status i te kako zaslužio.

Po završetku treninga Novak trčećim korakom odlazi do navijača, izaziva ciku i oduševljenje, a zatim redom potpisuje lopte, majice, zastave...

Bio je to odličan uvod, pošto je koji sat kasnije Đoković bez problema izašao na kraj sa Hjeonom Čungom. Nekoliko spektakularnih poena, tek toliko da se publika ne uspava u rutinskoj pobedi Novaka.

“Moram da priznam, bilo mi je drago da čujem Čungovu izjavu da sam mu ja uzor. Vrlo je fin momak, ćutljiv i vredan“, prokomentarisao je Đoković.

Mladi Korejac priznao je da je bio nervozan pred meč, a pitali smo Novaka seća li se situacije iz mladosti kada je on bio u Čungovoj koži.

“Meč sa Safinom 2005. godine ovde u Melburnu, to je bio moj prvi nastup u glavnom žrebu Gren slema i prilično brzo sam počišćen sa Rod Lejver Arene (6:0, 6:2, 6:1). Jedinstveno iskustvo na profesionalnom nivou, i vrlo vredno – Safin nije bio moj najveći idol, ali jeste jedan od igrača kojima sam se divio i čije igre sam pomno pratio. On je kasnije i osvojio tu titulu“, rekao je Đoković i dodao:

“Osim tog meča, igrao sam protiv Agasija, ali na nezvaničnom meču, egzibicija na travi pred Vimbldon, u godini u kojoj se on povukao i drago mi je što sam ugrabio tu mogućnost da stojim preko puta njega“.

Postajalo je sve toplije, jednom skupljaču loptica je pozlilo, ali to nije smetalo našem Dušanu Lajoviću.

“Dosta je teško, ali pre dve godine je bilo još toplije – igrao sam dva meča na 42 i 44 stepena. Istina je da sam imao grčeve nekoliko puta u karijeri, ali za mene je bolje da je što toplije. Ovde ima i dosta vetra, pogotovo na manjim terenima gde nisi zaštićen ničim, tako da se konstantno menjaju uslovi“, rekao je Duci.

U međuvremenu je Dušan i prekršten, pošto ga je Džon Mekinro u prenosu nazvao Denis Lajović.

“Da, to sam čuo... Nema veze, dok dobijam, mogu i Pera da se zovem“.

Lajović je prošao dalje posle predaje Kverija i odaje utisak da je na pravom putu – zadovoljan je radom sa novim trenerom Sašom Nenselom, trudi se da agresivnije igra forhend i da češće ide na mrežu.

Sa druge strane, Filip Krajinović morao je da preda meč i bio je vidno utučen – zbog povrede nije pipnuo reket dva i po meseca, pa mu je propao pripremni period, baza cele sezone. Nije bilo smisla “cediti“ ga dodatnim pitanjima...

Takmičenje je već završila Aleksandra Krunić, a u izjavi je bila otvorena i analitična, kao i uvek.

“Jesam, mnogo sam pala. Mnogo se oslanjam na talenat i na stvari koje čine 20% uspeha. Veći procenat je rad, a ja nisam navikla da radim. Nisam lenja, ali nemam disciplinu rada – da svaki dan istrajem u treninzima, da ponavljam jedno te isto svaki dan. Mene to ’smara’, meni je to dosadno. Tek sam sada dve nedelje pred Melburn počela da radim kako treba, ali to nije dovoljno“.

Pitanje se samo nametalo – kako to prelomiti u glavi?

“Počela sam da radim sa psihologom pred kraj prošle sezone. Dosta mi je pomogao i u privatnom životu – tenis je moja profesija, ali nije tenis moja ličnost. Našla sam mir u tom smislu, ali nekada sam jednostavno pogubljena na terenu, kao danas npr“, kaže Aleksandra.

Prvi dan obeležila je i eliminacija Karoline Voznijacki, navodi o nameštanju mečeva čak i na Vimbldonu, kao i pobede trojice tinejdžera – Noe Rubina nad Perom, Omara Jasike nad Marčenkom i Kventina Halisa nad Dodigom. Da li je neko od njih budući šampion?

Crtice iz Melburna

- Za razliku od Rolan Garosa i Vimbldona, ulaz u restoran za igrače i u teretanu za igrače dostupan je novinarima – nema ulaska naravno, ali ima motanja naokolo. Svašta se tu može videti i čuti, a današnja “pobednica“ je Karolina Pliškova – pokazivala je na telefonu nešto svom treneru i zarazno se smejala. Nije to bogzna šta, ali ko zna kameno lice Čehinje tokom mečeva, doći će mu kao iznenađenje.

- Neki su mi rekli da sam pomalo lud, ali uživao sam u meču Karle Suares Navaro i Viktorije Golubić. Dve devojke sa jednoručnim bekhendima koje igraju sa mnogo slajsa i ostalih varijacija. Pravo nadmudrivanje. Golubićeva ima 23 godine, rođena je u Cirihu i nastupa za Švajcarsku. Otac joj je iz Hrvatske, majka iz Srbije, a intervju sa simpatičnom Viktorijom čitaćete u utorak.

- Garbinje Mugurusa čekala je da Viktorija Azarenka završi trening i zagrevala se ispred. Među “plebsom“, što kažu, a nije joj bilo teško ni da se osmehne kada smo je fotografisali.

- Ejdrijen, momak poreklom iz Irske, pomogao mi je da nađem najkraći put do Melburn parka, a usput smo pričali o – tenisu. O čemu bi drugom? “Jesi li primetio da u Australiji više vole Novaka nego u SAD“, pita me. “Jesam“, odgovaram i pitam zašto. “Toliko je ovde imao mečeva za pamćenje – seti se samo finala 2012. Ali nije samo zbog toga, šta znam...“.

- Rekosmo da ga je Đoković opisao kao finog, a upravo takav bio je u intervjuu za B92. Tokom dana čitajte razgovor sa Hjeongom Čungom.

Pišite mi ovde ili na Tviteru uz hešteg #OziOzmo. Veliki pozdrav iz Melburna,

Saša (@ozmo_sasa)