Krf: Gde cveta limun žut...

Za srpske turiste, poseta Krfu, drugom po veličini grčkom ostrvu u Jonskom moru, odavno je svojevrsno hodočašće, a gostoprimljivost Krfljana samo jedan od razloga zbog kojih ovo ostrvo godišnje poseti više hiljada namernika iz naše zemlje. Iako svuda u Grčkoj osećaju bliskost s ljubaznim domaćinima, Krf s razlogom zauzima posebno mesto u srcima Srba.

Piše: Jelena Matijević

Izvor: Novosti.rs

Kerkira, kako je staro grčko ime ovog ostrva, na dobrom je glasu, pre svega, zbog mnogobrojnih, predivnih plaža, od kamenitih na severu, šljunkovitih na središnjim obalama, do peščanih na jugu ostrva. Za desetak dana, automobilom, gosti mogu da obiđu celo ostrvo i svako od 42 poznata, bogato uređena letovališta.

Dasija, Ipsos, Kasiopi, Roda, Sidari, Agios Georgios, Paleokastrica, Glifada i Kasiopi samo su neka od njih. Kvalitetan i luksuzan smeštaj može se naći u svakom mestu, ali prilikom odabira odredišta treba imati na umu da je na zapadnoj obali vetrovitije i voda hladnija, dok istočnu obalu zapljuskuju mirnije, toplije vode sve do poznih septembarskih dana.

Smaragdno ostrvo i dragulj Jonskog arhipelaga, kako turisti često nazivaju Krf, veliki je izazov i za sve željne "divljih" plaža. U tom zadovoljstvu mogu da uživaju gotovo na svakom koraku. Dovoljno je samo da pitaju meštane. A, oni kad čuju da ste Srbi, najpre se široko osmehnu i obavezno preporuče makar tri.

No, istraživanje ostrva svakako bi trebalo započeti iz grada Krfa. Njegovo staro gradsko jezgro na Uneskovoj je listi svetske kulturne baštine. U prelepoj arhitekturi ovog grada najbolje se ogleda istorija ostrva. Za razliku od drugih delova Grčke, Krfom nikada nisu zavladali Turci. Posle Vizantije, njime su gospodarili Venecijanci, potom Francuzi, pa Englezi, koji su mu 1864. godine dali nezavisnost i omogućili da se pripoji matici.

Foto: Thinkstock

Uske popločane ulice, sa kamenim zgradama, prodavnicama suvenira, kafićima, restoranima, buticima, juvelirnicama, manjim i većim trgovima - prepoznatljivo su obeležje grada Krfa. Jedan od većih, Trg Espijanada, omeđen je Listonom (kompleksom starovremenih zgrada sa mnogobrojnim restoranima) i vekovnom tvrđavom. Južni deo Espijanade krasi platforma na kojoj se održavaju koncerti, a tu su i antičke statue i "zaostavština" Engleza - veliki teren za kriket. U severnom delu ovog trga smešten je Muzej azijske umetnosti, a u gradu se mogu posetiti još i Vizantijski i Muzej arheologije, i neizbežno Srpska kuća.

U gradu Krfu ima čak 37 crkava, od kojih su najpoznatije Crkva Svetog Spiridona, zaštitnika grada, i Katedralni hram, posvećen Bogorodici. Harizmi mesta posebno doprinosi i specifičan zvuk zrikavaca iz mnogobrojnih krošnji drveća. Čuvena palata Ahilion nalazi se desetak kilometara južno od prestonice i do nje se stiže gradskim prevozom. U čast Ahilu podigla ju je austrijska carica Elizabeta - Sisi. Posle njene tragične smrti, u letnjikovac je dolazio car Vilhelm Drugi, a u Prvom svetskom ratu u njoj su se lečili srpski oficiri. U parku ovog letnjikovca, turisti uživaju razgledajući mnogobrojne kopije antičkih statua od mermera i bronze. Ipak, najsnažniji utisak ostavljaju skulptura umirućeg Ahila pogođenog u petu i 11 i po metara visoka statua Trijumfalnog Ahila koji u ruci drži koplje i štit sa likom Meduze. Tu su još i bogovi sa Olimpa, muze zaštitnice umetnosti, biste antičkih pesnika i filozofa, ali i Šekspira i lorda Bajrona.

Biti na Krfu a ne posetiti Paleokastricu bio bi veliki propust. Ovo živopisno mestašce na zapadnoj obali ostrva okruženo je brežuljcima kojima gospodare stoletne masline i stabla pomorandže i limuna. Među turistima je "na glasu" po 15 predivnih plaža na razuđenoj obali, pećinama, kristalno čistom moru i žutoj podmornici koja omogućava razgledanje podvodnog sveta. Gosti ne zaobilaze ni manastir iz 12. veka posvećen Bogorodici, a nedaleko je i čuveni vidikovac hotela "Golden foks" na kome su snimane atraktivne scene istoimenog filma o agentu 007. Sidara je "meta" zaljubljenih. U ovaj gradić na severu ostrva većina turista hrli zbog čuvenog "Kanala ljubavi". Predanje kaže da ko ga prepliva izgovarajući ime svoje simpatije sigurno može da očekuje da će mu ljubav biti uzvraćena, kao u bajci "do kraja života". Krfljani odavno veruju da je tako!

Gosti Dasije, naročito iz Srbije, obavezno odlaze u restoran "Limun žut", da uživaju u srpskim i grčkim specijalitetima. Kada je o kupovini reč, iako na Krfu ima mnogo radnji sa proizvodima svetskih robnih marki, sa ostrva se kući, ipak, obično ponese nešto "domaće". Maslinovo ulje je odličnog kvaliteta, ali zaštitni znak Krfa je kumkvat, najmanji agrum na svetu (narandžast, veličine pola palca) od koga se proizvode likeri, džemovi, slatka... Tu su naravno i sapuni od masline, jasmina i lavande, srebro i zlato, keramičke posude, čuveni med i, naravno, vina. Ali šta god od ovih proizvoda da spakujete u kofer i ponesete u Srbiju, najlepše će biti uspomene na lepotu raznolikosti Krfa i gostoprimstvo Krfljana.

Ostrvo Vido (Foto: Thinkstock)

Luka u Guviji, Srpska kuća u gradu Krfu i ostrvo Vido, takođe su nezaobilazna odredišta naših turista. Spomen-ploča na pristaništu u Guviji podseća da su se tu, posle albanske golgote, januara 1916. godine iskrcali prvi srpski vojnici. U Srpskoj kući, u kojoj su Konzulat i Muzej "Srbi na Krfu", posetioci se neprekidno smenjuju. Tu mogu da vide originalne fotografije srpske vojske, dokumentaciju, zastave, uniforme, oružje, trube, posuđe... Posebnu pažnju privlači im posmrtnica koju je Austrougarska izdala za Srbiju. Sve u tom muzeju podseća na odvažnost i stradanje srpske vojske tokom povlačenja do ostrva, gde im je "jedini bio put". Uzvišena tišina i neizbežne suze obeležavaju boravak u krfskoj Srpskoj kući.

Preko puta nje je prodavnica u kojoj naši turisti kupuju "srpske" suvenire, a potom svi odlaze u cvećaru da, pre ukrcavanja na brodić za Vido, kupe po ružu. Kada cvećarima kažu da su Srbi i da kreću put Vida, ruže dobijaju upola cene. I na brodiću tišina, čuju se samo stihovi "Plave grobnice", a osećaj beskrajnog ponosa i tuge niko ne može da izbegne. Mauzolej na Vidu podseća i opominje. Po povratku brodić zastaje da svi bace ruže u plavu grobnicu. Niko ne progovara, čak i posle povratka u grad Krf...