Vodenica stara 170 godina mami turiste u Jošanicu

U selu Jošanica kod Sokobanje duže od veka radi vodenica potočara u kojoj se žito još melje na tradicionalni način. Danijel i Zorica Lazić nastavili su porodičnu tradiciju dugu četiri generacije.

Još kao dečak učio je zanat u ovoj vodenici. Danijel Lazić nastavio je porodičnu tradiciju dužu od veka.

“Radio je prvo moj pradeda, pa čuveni deda Dragan, pa onda otac, pa onda ja. Ja sam četvrta generacija. Želimo da sačuvamo vodenicu od zaborava, jer je nekada u ovom selu bilo 37 vodenica, a sada je ostala samo jedna”, kaže Lazić.

Danijel i njegova supruga čine sve što mogu da je očuvaju od zuba vremena. U njoj je i danas sve isto kao davne 1888. kada je počela da melje.

“Počevši od zvona na vratima, pa sve do kamena. I ovaj mučjak, gde pada brašno i ovaj koš na kamenu stari su koliko i vodenica”, kaže Lazić.

“Radi se na tradicionalni način, kako se radilo i u vreme kad su stvarane vodenice. Ništa se nije promenilo. Melje se celo zrno i svi sastojci koji se nalaze u ljusci su i u brašnu”, dodaje njegova supruga Zorica.

Ova potočara, među najstarijima u Srbiji koje još rade, jedinstvena je i po tome što je jedina koja se nalazi u sklopu domaćinstva. Iz nje vrata vode pravo u kuhinju gde Zorica svakodnevno priprema stare srpske specijalitete.

“Spremila sam ražani hleb od brašna iz vodenice, projaru od kukuruznog belog brašna. Mogu da se prave i integralne palačinke, kačamak, proja, koh od projinog brašna”, kaže Zorica.

Lazići se bave i seoskim turizmom. U njihovo domaćinstvo, gde je sve kao nekada, svraćaju gosti iz svih krajeva bivše Jugoslavije, ali i stranci. Kažu, selo bi ponovo oživelo kada bi banja Jošanica, koja je propala pre dve godine, našla novog vlasnika. Do tada, oni su spas našli u tradiciji. Danijel bi voleo da je nastave i zetovi i da se huk ovog vodeničnog točka i lupanje čeketala čuju još mnogo godina.