Svet u kojem reči nisu potrebne

U misterioznom svetu Golden Gai barova u Tokiju ispijanje alkohola postaje univerzalni jezik.

Stešnjen između poslovnih zgrada Kabukičoa, čuvene četvrti u Tokiju posvećene zabavi, Golden Gai predstavlja lavirint uskih ulica ispunjenih barovima. To je mračan, misteriozan svet koji oživljava tek nakon zalaska sunca.

Opčinjeni obiljem znakova, spletom žica i crvenih fenjera, kako strani posetioci tako i Japanci budu začuđeni kada prođu pored bara “Back House” u kojem plavooka Amerikanka u dvadesetim godinama sipa piće i ćaska sa mušterijama na mešavini engleskog i japanskog jezika.

Ova pojava nije neobična jer od 170 čudnovatih barova u četvrti Golden Gai, samo šačica njih za barmene ima strance, a još manje žene. Japanski nije lako savladati, tako da većina stranaca u zemlji daje časove engleskog jezika - retkost je naići na stranca koji radi nešto drugo.

Ipak, par meseci nakon što se preselila u Tokio, Dženifer Sati udaljila se od normi i zavirila u čudnovati retro-svet upoznavši Hanako, izvođačicu burleske koja je istovremeno "žonglirala" sa par poslova, uključujući posao barmena u “Black House”. Želeći da Dženifer bolje upozna sa jedinstvenim i skrivenim životom Tokija, Hanako joj je predstavila četvrt Golden Gai.

Zbog Dženiferinog prethodnog radnog iskustva u barovima, njene živahne ličnosti i spremnosti na izlazak iz sopstvene zone udobnosti, Hanako je insistirala da prihvati posao u baru i odlučila je da upozna svoju prijateljicu sa vlasnikom. Zahvaljujući njegovom “izlomljenom” engleskom i njenom skoro nepostojećem japanskom jeziku, Dženifer je nekako do kraja noći uspela da dobije novi posao.

Naravno, zbog neznanja i brojnih razlika između ove dve kulture, usledilo je i par neugodnih momenata – kada je prva mušterija poručila sake, Dženifer je piće sipala u standardnu umesto u specijalno za to namenjenu minijaturnu čašu, zvanu očoko. Ugledala je preneražen pogled na licu gosta koji skoro da je izgledao uvređeno. “Ne, ne. Očoko!”, povikao je on, dok ga je Dženifer nemo posmatrala, ne znajući na šta misli.

I dok je u međuvremenu “pokupila” par osnovnih reči i fraza, poput leda (koori) ili pepeljare (haizara), i dalje je izložena komičnoj gestikulaciji u pokušaju komunikacije sa mušterijama. Ali to, na kraju krajeva, i nije toliko bitno, s obzirom na to da je ispijanje pića u Tokiju univerzalni jezik koji spaja ljude. U skrivenim ćoškovima četvrti Golden Gai, intimno okruženje predstavlja savršenu atmosferu za dodir različitih kultura.

Foto: shiranai, Stephen Kelly, Maria Kanno 菅野, garberus, Live Action Hero / Flickr.com