Ohrid: Ni Biljane, ni platna

Smešten na usamljenoj krečnjačkoj hridi ("vo hrid", "o hrid") i zbog takvog položaja nosi slovenski naziv Ohrid. Ljudi su gostoljubivi, voda u jezeru tokom dana menja boju, a pastrmka se švercuje iz Albanije

"Možete u Ohridskom jezeru, kao u kakvom krivom ogledalu, da vidite svoje lice, vlažno i nasmejano. A, nad vama će stalno biti sjajno Sunce kao neka ogromna zvezda. Sve ovo traje kratko, kao svaka ljubav, ali se vraća bezbroj puta". (Ivo Andrić).

Kad kažete Ohrid, odmah pomislite na njegovo jezero, mnogobrojne crkve, na čuvene bisere i naravno, na izvore gde je nekad, kako pesma kaže, lepa Biljana platno belila. Ima bisera i danas, kao i plaža na jezeru, prepun je Ohrid crkava i manastira, ali su Biljana i platno ostali u legendi. Umesto naočitih i vazda lepih ohridskih devojaka, koje su na izvorima belile platno, tamo je sada mnoštvo turista, kao i meštana koji brinu o svom zdravlju. Jer, gutljaj gotovo ledene izvorske vode je melem za dušu i telo.

Ohrid se smatra jednim od najlepših gradova Makedonije. Zajedno sa jezerom, na spisku je svetske kulturne baštine i pod zaštitom Unesk-a. Smešten je u dnu Ohridskog polja, na usamljenoj krečnjačkoj hridi, koja se uzdiže visoko iznad jezera. Baš zbog takvog položaja na hridi (’vo hrid’,’o hrid’) stekao je slovensko ime Ohrid.

"Nekom se ovaj grad možda i ne dopada, ali mi koji u njemu živimo, koji se budimo sa njegovim prozračnim zorama, slušamo eho zvona iz njegovih crkvi, za nas je on najlepši", samouvereno će turistički vodič Ljupčo Jovanovski.

Biseri i molitva

Kuda god da se u Ohridu zaputite, dočekaće vas bogata prošlost. Malo koja velika varoš, kao ova, ima toliko svetinja i toliko tragova prohujalih vekova. Jedna od njih je i crkva Sveta Sofija, monumentalni spomenik slovenske arhitekture iz 11. veka. Turisti brzo zapaze i crkvu Sv. Jovan Kaneo koja se uzdiže iznad samog jezera.

" Svakako bi trebalo posetiti crkvu Bogorodice Perivleptos, a u gradu i dve male crkve, Sv. Bogorodice bolničke i Sv. Nikole bolničkog", podseća Jovanovski.

"Crkvica Erazma Ohridskog je zaštitnik putnika i mornara, pa gotovo da nema vozača koji se ne prekrsti kad prođe pored nje".

Korak po korak Ohridom, a svuda vas dočekuju tragovi burne istorije i gostoljubivi ljudi. Reći će vam da obavezno pohodite i manastir Sveti Naum u kojem se čuvaju mošti ovog sveca. Mnogo je vernika koji, kad dođu u manastir, prislone glavu na kivot, najviše kako bi se ratosiljali raznih boljki. U okolini manastira je bezbroj vrela od kojih, najvećim delom, nastaje Ohridsko jezero. Tamo, na struškoj strani, ono će prigrliti Crni Drim.

Kad dušu zadovoljite razgledanjem svetinja, a vi pravac pa u staru čaršiju. Reka turista je tamo. Vri kao u košnici. Kafići, zanatske radnje, poslastičarnice sa raznovrsnim kolačima, restorani sa nacionalim jelima. I, naravno, čuveni biser. Mnogi ga prodaju, pa čak i časovničari, ali samo dve porodice u Ohridu imaju recept kako se pravi. One čuvaju tajnu o tome kako se, zapravo, od krljušti ribe plašice, koja se lovi u jezeru, priprema emulzija sa kojom se premazuju materijali, oblikovani u raznim veličinama... Pravi biseri nisu baš jeftini, ali zato godinama traju.

Čudo prirode, biser turizma, oaza zdravlja, lepote i uživanja. To je Ohridsko jezero. Jedno je od najvećih i najdubljih. Njegovom slivu pripada 40 reka. Boja njegove vode se menja od izlaska do zalaska sunca. Kad je dan sunčan, prozračnost jezerske vode dostiže čak 22 metra!

"Nema turista koji, kad doputuje u naš grad, ne pita za ohridsku pastrmku, poneko i za jegulju", primećuje Ljupčko Jovanovski.

"Eh, nekad je pastrmke bilo u izobilju. Posle su počeli da je nekontrolisano love, pa je usledila zabrana. Kod nas jeste, u Albaniji nije, pa se sada pastrmka odatle švercuje. U nekom od privatnih restorana, posebno na Svetom Naumu, možete da je naručite, ali tražite da vam pripreme na ohridski način, sa začinima i crvenim vinom".

Kuće nad jezerom

Mnogo je tragova antičke civilizacije u Ohridu. U podvodnim istraživanjima jezera pronađena je keramika iz bronzanog doba i ostaci nekadašnjih drvenih kuća.

"Nikad neće presahnuti istraživanja o bogatoj prošlosti našeg grada", uveren je Jovanovski.

"Mikov grad je rekonstruisan, i nalazi se na putu za Sveti Naum, odmah posle mesta Peštani. Utvrđeno je da su, pre mnogo vekova, kuće bile od blata i grana. Pojedine su oblepljivali mešavinom blata i suve trave, a krovove od grana su prekrivali trskom koje i danas ima u izobilju u jezeru".

U staroj čaršiji su autentične kuće. Neobične građevine i neobična arhitektura. U srcu grada, u samom centru, je drvo cinar. Raste već devet vekova, i zaštitni je znak grada.Njegova relikvija.

Ponudiće vam u ohridskim restoranima domaće specijalitete, obavezno će vam savetovati do idete do Biljaninih izvora, pa i do Samuilove tvrđave. Srednjovekovno je to utvrđenje, smešteno na dva brda, na najvišim tačkama grada. Ako leti planirate da doputujete u ovaj grad, ne propustite manifestaciju “Ohridsko leto”. Obilje je muzike, pozorišnih predstava, raznih umetničkih ostvarenja. U crkvi Sv. Sofija jedno veče je posvećeno dobitniku “Zlatnog venca” Struških večeri poezije.Pogledajte i antički amfiteatar, a kraj spomenika Ćirilu i Metodiju ćete sigurno proći.

Ohrid je vazda bio neponovljiv, ušuškan, nekako stidljiv, prelep, a skroman. Takav je i danas. Ali, uvek gostoljubiv. Toplina juga ovde nikad nije manjkala.

Uživanje na plažama

Ima Ohrid veliki broj plaža na kojima gosti, ali i meštani uživaju od ranog proleća do kasne jeseni. Najpopularnija plaža je Kuba libre, jer je na njoj odlična usluga i dobra zabava, ali su dobro posećene i ostale plaže: Gradište, Ljubaništa, kao i one u selima Trpejca, Peštani, Lagadin, Sveti Stefan... Grad ima i veći broj hotela i dovoljno mesta u privatnom smeštaju.

Legenda o Deda Čunu

Kako su nastali Biljanini izvori? Prema legendi, u zamku iznad jezera živela je vila Ezerka koja je gospodarila jezerom i uznemiravala ribare. Prevrtala je kajake i vraćala ribe u jezero. Jednog dana je otela i Biljanu, unuku deda Čuna. Devojka je celu noć plakala i od njenih suza su stvoreni izvori.

Deda Čun je napravio kajak koji vila Ezerka nije mogla da prevrne, spasao je unuku. Veliki kajak, čija je forma jedinstvena u svetu, dobio je ime “deda Čun”, pa je kod Biljaninih izvora postavljen jedan takav čun koji krasi okolinu.