Voda rizična za piće u 30 gradova Srbije

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji zapravo nema. – Vodu rizičnog kvaliteta, potvrđuju stručnjaci, piju stanovnici 33 grada

Izvor: Politika

Kad god stanovnik Zrenjanina odvrne slavinu, iz nje poteče žućkasta voda koja ima neprijatan miris. Od pre osam godina u ovom vojvođanskom gradu „česmovača” zvanično nije preporučljiva za piće i kuvanje, ali je većina Zrenjaninaca i dalje svakodnevno upotrebljava.

Prema istraživanju „Politike”, ovakav primer nije usamljen jer se pokazalo da nekoliko gradova u Srbiji konstantno kuburi sa pijaćom vodom koja ne zadovoljava uslove Pravilnika o higijenskog ispravnosti.Podzemne i površinske vode zagađene su kako fekalijama iz privatnih septičkih jama u blizini izvorišta u zonama sanitarne zaštite, tako i industrijskim i komunalnim otpadom koji najčešće završava u rekama, jer postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji zapravo nema. Vodu rizičnog kvaliteta, potvrđuju stručnjaci, piju stanovnici 33 grada Srbije.

– Iz većine centralnih vodovodnih sistema, vojvođanska voda za piće zahteva visok stepen obrade, dok u nekim delovima naše zemlje, recimo, u centralnim vodovodnim sistemima Kolubarskog okruga, Moravičkog, Zlatiborskog, Nišavskog, Pirotskog i Pčinjskog okruga, ona u potpunosti ispunjava domaće i međunarodne standarde – ističe dr Tanja Knežević, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Najčešći razlog lošeg kvaliteta vode je, dodaje direktorka, neusaglašenost između njenog prirodnog hemijskog sastava i načina tretmana. Mnogi javni vodovodi i ne poseduju tretmane za preradu vode. Uzročnici bakteriološke neispravnosti su u više od 70 odsto slučajeva aerobno mezofilne bakterije koje sa zdravstvenog aspekta nemaju veći značaj.

Dok je u Zrenjaninu dragocena tečnost „bogata” arsenom, amonijakom, gvožđem, manganom i ostalim supstancama štetnim po zdravlje, dotle je voda za piće u glavnom gradu Srbije, koja se inače svakodnevno podvrgava strogoj kontroli, sasvim bezbedna za korišćenje. Prestoničkih fabrika za vodu ima pet, ali nema postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda što je uostalom problem cele zemlje. Problem su i azbestni cevovodi kojih ima u dužini od 350 kilometara. Azbest je kancerogena materija, pa građani s pravom pitaju da li su u riziku da obole ako koriste vodu iz gradskog sistema. Najnoviji zaključci Svetske zdravstvene organizacije potvrđuju da azbestna vlakna u vodi nemaju nikakvog uticaja na zdravlje stanovništva, već je štetan samo azbestni prah u vazduhu.

Ovih vlakana nema u cevovodima, tvrdi Radoslav Babić, rukovodilac sanitarne kontrole u JKP „Vodovod i kanalizacija”, jer su cevi iznutra već obložene takozvanim biohemijskim filmom, stvorenim od supstanci koje postoje u samoj vodi. Čim se taj film „uhvati” za zidove cevi, uverava Babić, onda on postaje obloga koja ne dozvoljava kontakt pijaće vode sa azbestnim cevima. Naš sagovornik ističe da u vodi za piće nisu nikada pronađeni teški toksični metali, poput žive, kadmijuma, ili olova, niti je bilo specifičnih organskih zagađivača, kao što su policiklični aromatični ugljovodonici, za koje se, inače, smatra da su kancerogene supstance. U mikrobiološkom smislu, korišćenje vode za piće nikada dosad nije prouzrokovalo epidemiju u prestonici.

Potrošači iz Požarevca, međutim, decenijama unazad ne mogu da se oslobode nitrata iz pijaće vode. Nadležni tvrde da je pijaća voda sa izvorišta „Ključ” – čista, jer je nivo ovog zagađivača u granicama normalnih vrednosti.

– U litru vode trenutno ima 30 mililitara nitrata od dozvoljenih 50 – ističe Aleksandar Ilić, direktor JKP „Vodovod i kanalizacija”. Da bi bili uklonjeni potrebne su nove, tvrde stručnjaci, membranske tehnologije, a paradoksalno je što braničevski okrug nema fabriku za vodu, a kamoli postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Oko 500.000 evra pomoći za studiju izvodljivosti odvojila je Vlade Republike Francuske, pa bi u najboljem slučaju tek za pet godina Požarevac mogao da dobije oba postrojenja. Do tada, borba sa najezdom nitrata iz pravca sela Lučica, Poljana i Prugova očito neće prestati.

Na istoku Srbije u Zaječaru, voda iz gradskih slavina je ispravna u hemijskom i mikrobiološkom pogledu. U mreži na koju je povezano gotovo 16.000 potrošača s vremena na vreme dođe do zamućenja vode, jer se iz starih cevi digne talog što, kažu nadležni, nije znak za uzbunu.

Marija Brakočević

---------------------------------------------------

Anketa: Da li pijete vodu iz česme ili je kupujete?

Milan Ristić (58), penzioner: – Iz česme pijem vodu baš retko, i to prokuvanu. Uvek uzimam prirodnu gaziranu vodu „Karađorđe”. Kupujem balon od šest i po litara, najpovoljnije je.

Biljana Đoković (63), penzioner: – Deci i unucima kupujem vodu, a ja pijem iz česme. Ne sviđa mi se ukus nekih kupovnih voda, mislim da je česmovača sasvim dobra.

Milica Tomović (31), profesor: – Uvek pijem iz česme i nikad mi ništa nije falilo, ali vodim računa kada je reč o mojoj bebi. Njoj uvek dajem kupovnu vodu.

Sreten Zec (33), diplomirani filozof: – Nikad ne kupujem vodu, nisam ni razmišljao o tome da počnem da pijem flaširanu. Odgovara mi ona iz česme.

Tanja Radić (26), student: – Iako znam da voda iz česme baš i nije zdrava, ipak je pijem. Jedno vreme sam kupovala vodu, ali sam se iz navike vratila česmovači.

N. B.