Grci glasaju o još strožoj štednji

Tom revizijom budžetski deficit je međutim povećan na 6,7 odsto bruto-domaćeg proizvoda(BDP), dok se prvobitno predviđalo da će se deficit zadržati na 5,4 odsto.

Uz to se odustalo od plana za skroman primarni suficit ove godine - bilans u koji se ne računaju rashodi za servisiranje duga, te će Grčka ipak imati primarni deficit od skoro 500 miliona evra što je 0,2 odsto BDP.

Ministar finansija Evngelos Venizelos kaže da pred poslanike ide i propis o zameni državnih obveznica radi otpisivanja dela potraživanja banaka. Taj propis mora da u Skupštini bude odobren najkasnije u četvrtak uveče "jer, u suprotnom, nećemo ispuniti rokove". Privatni investitori - banke, zameniće obveznice grčke države koje su kupili ranije, za nove koje će imati manje od polovine nominalne vrednosti starih, duži rok otplate i doneće im nižu kamatnu stopu od prosečno 3,6 odsto, umesto dosadašnjih 4,85 odsto. Grčka želi da se zamena obveznica obavi do 12. marta.

Ali, čak i uz otpis dela potraživanja, dug grčke države će u najboljem slučaju sa 368 milijardi evra - što je skoro 170 odsto prošlogodišnjeg BDP, biti smanjen na 120 odsto BDP 2020. godine - što je nivo na kojem je taj dug bio 2009. godine.

Najnovije smanjivanje budžetskih rashoda, utvrđeno u sredu, obuhvata - 400 miliona evra od penzije; 170 miliona od zdravstva i obrazovanja; 500 miliona od drugih subvencija za zdravstvenu zaštitu; 570 miliona od rashoda za lekove; i 400 miliona evra od rashoda za odbranu.

Nove mere štednje obuhvataju kresanje penzija i beneficija, i sečenje i minimalne, garantovane plate sa 751 evra na 580 evra mesečno, uprkos molbama sindikata i poslodavaca koji upozoravaju da će to dramatično produbiti recesiju.

Ministar finansija Venizelos je ocenio da novi paket zemalja evrozone za pomoć štiti Grčku od bankrota.

"Sporazum ima istorijski značaj jer vezuje Grčku za evro. Ne radi se samo o odobravanju 130 milijardi evra dodatne podrške Grčkoj. Uz to dolazi obavezivanje Evrope... na podršku onoliko dugo koliko bude potrebno da se Grčka vrati na tržište", kaže on.

Dodao je da je to "odlučujuća i nepovratna akcija naših partnera: Grčka jeste članica zone evra i ostaće članica; ne postoji pitanje stečaja, ne postoji pitanje finansijskog kolapsa zemlje".

Dimitris Asimakopulos, predednik Udruženja zanatlija i trgovaca Grčke, predstavio je novu studiju koja predviđa da će još 100.000 zaposlenih u maloprodaji verovatno izgubiti radna mesta u prvih šest meseci ove godine.

"Studija činjenicama i brojkama pokazuje da smo, nažalost, zaglavljeni u blatu recesije. Mi nećemo izaći iz ovoga samo lepim željama o konkurentnosti i s platama od 300 evra", rekao je Asimakopulos.