Nagrada za Kajoko Jamasaki

Jamaski je izjavila da joj je velika čast i neizmerna radost što je dobila to priznanje.

Jamasaki, koja je u Beogradu od 1981, a još se u rodnom Japanu opredelila za izučavanje slavistike, posebno srpskog jezika, naglasila je da joj je "drago što ova nagrada nosi ime ''Morava'', ime predivne reke, krvotoka kulture Srbije, ali i Balkana".

Taj je toponim, kako je naglasila, podseća na slikarstvo Nadežde Petrović i poeziju Vladislava Petkovića Disa, jer su to "imena kojima se rado vraća kao svom zavičaju".

Ovo priznanje, koje se dodelje u okviru 11. pesničkih svečanosti u Mrčajevcima, Jamasaki dobija kao strani pesnik iako piše poeziju i na srpskom pa je na pitanje kako to doživljava odgovorila:

"Prirodno je da pesnik pripada maternjem jeziku, ali u mom slučaju osećaj pesničkog identiteta ima specifičnost, jer kada stvaram na japanskom, onda u poeziju ulivam srpski jezik, u smislu istorije, kulture, života".

"Srpski i japanski jezik su dve reke koje protiču kroz moje telo, dušu, misao, kroz moje biće i čine me da kao pesnik pripadam ljudima kojima je potrebna svetlost u mraku", objasnila je Jamasaki.

Ona je uverena da "poezija, ako je dobra, treba lako da prelazi bilo koju granicu i u tom smislu jezik nije jedini faktor za osećaj identiteta kod pesnika".

Kao profesor književosti koja je među prvima uvela umetničke radionice za studente, Jamasaki je veliki pobornik usmenog prenošenja literarnih poruka i zato je rekla da je za nju važan performans poezije, uključujući resitale, jer "iako je stvaranje poezije osnovni zadatak pesnika, bitno je i da se ljudi oko pesme okupljaju, kao što su to radili kroz istoriju ljudske rase".

"Poezija je uvek bila uz ljude u dobru i zlu, čini nas hrabrim, mudrijim, vedrijim, a danas, kada je naš zivot previše okrenut praktičnom i pragmatičnom, poezija treba da okuplja ljude i da ih spaja rečima", poručila je japanska pesnikinja sa stalnim boravkom u Srbiji.