"Moja priča je bunt protiv apsurda u kom živimo"

"Mislim da je Berlinski filmski festival najbolja moguća odskočna daska za to da film bude promovisan. To je jedan od tri najveća festivala, pored Kana i Venecije, tako da osećam jednu vrstu zadovoljstva i ponosa, ali to nije samo lična stvar. Film je kolektivna umetnost i bez kolega sa kojima sam radio ne bi došao do Berlinskog filmskog festivala", rekao je Vuletić Tanjugu.

Autor je istakao da film ima univerzalnu temu, jer se bavi depresijom kao nečim što je nakon svih kriza opšte poznato i smatra da je i to jedan od razloga što je prepoznat od selektora programa Berlinala.

"Moja očekivanja su da će film biti dobro prihvaćen u Berlinu, jer smo se trudili da napravimo jako autentičnu, ličnu priču i svako od nas ima sigurno jedan deo sebe u toj storiji", dodao je on. Priča je, kako je pojasnio Vuletić, njegova lična reakcija na ono što trenutno živimo.

"Kada posmatrate sve što se dešava u ovoj zemlji, umetnik mora da ima neki stav i rekaciju. Mislim da je to osnovna uloga umetnosti da reaguje, provocira, tako da je u tom smislu priča nastala kao bunt protiv apsurda koji živimo, za koji smo mi delimično odgovorni, ali u kome mali obični čovek jako teško može da opstane i da se suprosttavi", rekao je reditelj koji je pažnju privukao svojim debitanstkim ostvarenjem "Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem".

Gospođa J., koju igra Mirjana Karanović, izgubila je sve - posao, muža, kontakt sa decom, volju za životom i jedini spas vidi u smrti.

"Ona to vidi kao spas za sebe i olakšanje za celu porodicu. Ima puno gospođa J. Ona je tipična žrtva tranzicije, neko ko ne ume više da se snađe, ko je potpuno ostavljen po strani i u neku ruku obespravljen i o kome niko više ne vodi računa", pojasnio je Vuletić.

Reditelj je dodao da je glavna junakinja potpuno depersonalizovana, ona je neko ko ima svoj karakter i ličnost, ali je jednom nogom u grobu i postala je statistička greška ili pnarosto broj ili slovo u birokratskoj zavrzlami. Donekle slogan filma je, kako kaže Vuletić, da nije lako ni živeti, ali ni umreti u tranziciji.

"Zbog toga film ima crni humor. Iako se bavi ozbiljnom temom, on je po žanru crna komedija. Mislim da teške teme mogu lakše da se progutaju kada su začinjene malo humorom. Nije to samo neka moja odluka, mislim da je i takav odnos prema zžvotu. Tužno bez strašnog ne ide, smešno bez tužnog ne funkcioniše. Da bi nešto bilo više smešno, treba da ima i tugu. Takav je život, na kraju krajeva", istakao je Vuletić.

Autor kaže da nade uvek ima, ali da je za neke nažalost nada smrt. "Mislim da se nada krije upravo u najjednostavnijim i najbazičnijim međuljudskim odnosima. Mi kada zaboravimo jedni na druge, neće nam više pomoći ni zakon, ni šalter, ni novac, ništa."

"Ono što nas pokreće da preživimo jeste empatija, razumevanje i da te neko na kraju krajeva makar sasluša ako ne može već da ti pomogne", istakao je on. Vuletić je rekao da se trudio da izbegne opšta mesta odslikavajući probleme današnjeg društva. "Trudio sam se da u celom tom putešestviju, koje ona prolazi pokušavajući da overi zdravstvenu knjižicu da bi se ubila, da svim ljudima i preprekama na koje nailazi, dam neku ljudsku notu. Duboko verujem da ne postoje kompletno zli, ni kompletno dobri ljudi. Moj odnos prema društvu je takav. Da bi preživeo moraš da imaš malo snage, da nastaviš da se boriš i onda će se uvek naći neko ko će ti pomoći", objasnio je on.

Vuletić naglašava pak da je njegova kritika usmerena protiv "svih stvari koje su konglomerat tog tranzicijskog mulja iskombinovan sa starim socijalističkim sistemom, koji nije potpuno rasformiran, i onog najgoreg iz liberalnog kapitalizma koji smo oberučke usvojili, i napravili muljotinu u kojoj ljudi ne mogu da se snađu".

U filmu, koji će srpsku premijeru imati na predstojećem Festu, igraju pored Mirjane Karanović, i Danica Nedeljković (13), Jovana Gavrilović, Vučić Perović, Srđan Žika Todorović, Boris Isaković, glumci iz Novog Sada Radoje Čupić i Draginja Voganjac, Valčor Kamarašev iz Bugarske i drugi.

Pošto je film sniman u koprodukciji sa Bugarskom, Makedonijom, Francuskom i Rusijom, Vuletić očekuje nakon Festa premijere i u tim zemljama.

"Film će onda nastaviti da živi neki svoj festivalsko-bioskopski život na koji ja nemam puno uticaja. To je kao dete koje kada odraste i vi ga date u zabavište na milost i nemilost vaspitačicama. Moje je samo da ga kontrolišem da se ne razboli i razmazi", rekao je Vuletić.