Kralj čudovišta slavi 60. rođendan

U godini kada najveći gušter na svetu slavi svoj 60. rođendan, stigao je njegov 31. film, ali ne sa Dalekog istoka, već sa Divljeg zapada. Poznato je da američki producenti u nedostatku boljih ideja hrle za aktuelnim događajima. Onog trenutka kada je izvučen i poslednji od 33 zarobljena rudara u Čileu, uveliko se sepkulisalo ko će sve od svetskih zvezdi učestvovati u ekranizaciji nesrećnih događaja. Poput „dugo“ iščekivanog ostvarenja „33“ sa Antonijom Banderasom i Žilijet Binoš (koja zanimljivo igra i u novoj „Godzili“ uz Kena Vatanabu i Brajana Kranstona) u glavnima ulogama, i novi američki „ribut“ o kralju čudovišta snimljen je sa istinitom katastrofom u pozadini. Zemljotres i serija nesreća u nuklearnoj elektrani Fukušima 2011. godine u Japanu za holivudske producente bili su zlatni rudnik kojeg se nikako nisu smeli odreći, uprkos prethodnom lošem iskustvu sa kultnim japanskim gmizavcem.

Prostor za američku fabriku snova otvoren je samom činjenicom da su se Japanci od Godzile oprostili pre tačno 10 godina, kada je snimljen poslednji film „Godzila: Final Wars“ povodom njenog 50. rođendana. Iako je to trebalo da bude kraj najpopularnijeg čudovišta na svetu, ne čudi što je Godzila ponovo pobedila smrt. Ona je u svojoj istoriji dokazala da vrlo lako može da uskrsne. Ipak je ona rođena u smrti.

Bacanje atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki u avgustu 1945, kao i eksperimentisanje da sa hidrogenskom bombom na Bikini arhipelagu, samo devet godina kasnije, presudno su uticali na nastanak Godzile. Iste godine, te 1954, na filmskom platnu pojavio se praistorijski dinosaurus Gojira, koji je pod uticajem radijacije pretvoren u veliko čudovište, koje se probuđeno iz dubina okeana uputilo ka Japanu, u želji za razaranjem, sa gotovo identičnim posledicama kao nakon američkog napada na kraju Drugog svetskog rata. Ime Gojira, koje je kasnije za američko tržište promenjeno u Godzilu, kombinacija je engleske reči „gorila“ i japanske „kujira“, što znači kit. Ali sa tim životinjama, povezuje ga samo velika razarajuća moć.

Film je naciji, koja se u tom trenutku još uvek oporavljala od tragičnog završetka Drugog svetskog rata, trebalo da pruži eskapističku zabavu, ali su producent Tomojuki Tanaka i reditelj Iširo Honda, poznati dokumentarista i Kurosavin pomoćnik, od prvog trenutka imali su u vidu alegorijski aspekt ovog čudovišta.

„Čovečanstvo je stvorilo Bombu, i sada je priroda spremila svoju osvetu“, kazao je jednom prilikom Tanaka, a poslednje replike originalnog filma predstavljala je direktno upozorenje. „Ako nastavimo sa nuklearnim testiranjem“, kaže mudri stari paleontolog nad ostacima čudovišta, „druga Godzila se može pojaviti negde u svetu“. Ipak, sumorna priča o nuklearnim razaranjima nije imala dobar odjek kod publike na početku. Nakon što je film otkupljen za američku distribuciju, gde su izbačene scene sa nuklearnim oružjem, i čak snimljene dodatne o liku američkog novinara, koji izveštava o razaranjima iz Tokija (igra ga Rejmond Bur), film je pod nazivom „Godzila, kralj čudovišta“ ponovo prikazan u svojoj domovini, gde je doživeo neverovatan uspeh. Ispostavilo se da je publika želela film o čudovištima, a ne mračnu alegorijsku priču. Iako je čudovište odmah postalo popularno, malo ko je mogao poverovati da će biti ovoliko dugovečno, posebno ako se ima u vidu da je na kraju filma Godzila ubijena. Naravno, ispostavilo se da Godzilu nije baš tako lako ubiti, pa je Tanaka, zajedno sa Toho studiom, koji poseduje prava na ovu franšizu, već sa drugim filmom „Godzila Counteratack“ napravio novi žanr u japanskoj kinematografiji l kaidžu.

Tokom 60 godina postojanja, japanska produkcija ukupno je snimila 28 dugometražnih igranih filmova o Godzili, u kojima se veliko čudovište susrelo sa brojnim protivnicima, među kojima je verovatno nezaboravan njegov obračun sa King Kongom u filmu iz 1962. (ova neman je inače i bila inspiracija Godzilinim tvorcima), srušio sve rekorde gledanosti i postao nezaobilazan deo japanske kulture. Uticao je na brojne slične filmove u SAD i Japanu. Vremenom je menjao i svoje osobine, pa je tako u trenucima kada je ekonomska moć Japana rasla, postao srećno čudovište koje ne želi nikome zlo, gotovo nalik Kllifordu, velikom crvenom psu. Čak je dobio i sina, svog naslednika. Ipak, uprkos njegovoj velikoj međunarodnoj slavi, filmove o Godzili vremenom su gledali samo iskreni fanovi, a ne šira publika. Konačan udarac predstavljala je holivudska adaptacija u režiji Rolanda Emeriha sa Metju Broderikom u glavnoj ulozi, koju su odbacili čak i najverniji obožavaoci.

Foto: Beta/AP

Ali za razliku od svog prethodnika, reditelj Garet Edvards nije želeo da napravi samo još jedan SF spektakl. On je izjavio da poštuje dublje značenje Godzile i dodao da je svojim ostvarenjem pokušao da u mnogo čemu ostane veran duhu originala. I zaista, upotreba nuklearnog oružja i posledice radijacije glavna su tema njegovog filma, a pored očiglednih referenci na događaje u Fukušimi, u filmu postoji i jedno, doduše kratko, prisećanje na Hirošimu i Nagasaki.

„Ovo je sat moga oca. Stao je 6. avgusta 1945. godine, tačno u 8 i15“, kaže japanski naučnik američkom komandantu, pokušavajući da ga ubedi da ne koristi atomsko oružje protiv čudovišta. Osim toga, više pažnje u filmu posvećeno je drugom čudovištu Mutu, koje se hrani nuklearnim naoružanjem. Tako je osim rušilačke snage pokazana i pozitivna strana Godzile, kao „Kralja čudovišta i spasioca grada“, ali i njena suštini - mističnu silu prirode koja drži svet u ravnoteži.

Ono što je Edvards promenio u odnosu na original jeste da Godzilu, naravno, više ne igra čovek u gumenom odelu. Kompjuterska grafika u punoj tri-de tehnici je učinila da ovo čudovište izgleda kao nikad do sad. Zanimljivo je da je pored atomskog daha i čuvenog repa, koji ruši sve dok se čudovište gega kroz gradove, Edvardsova Godzila još jednom karakteristikom ostala verna prvobitnoj verziji. Njen kultni krik, koji je nastao tako što je snimljeno trljanje kožne rukavice preko bas gitare, jer sve moguće kombinacije životinjskih krikova nisu bile dovoljne za takav teror, bio je model po kome je snimljen nov, jednako impresivan zvuk.

Foto: Beta/AP

Da je američka publika zadovoljna njegovim učinkom, pokazuju podaci sa blagajni. „Godzila“ je za samo dve nedelje prikazivanja zaradila 162 miliona dolara u SAD. Takođe, ostvarila je drugi najbolji rezultat tokom prvog vikenda prikazivanja (samo je „Kapetan Amerika: Zimski ratnik“ bio bolji do sada) zaradivši 93 miliona. Ovakav uspeh obradovao je Vorner Bros, koji stoji iza filma, pa je tako odmah najavljeno da je u planu trilogija, a Edvards će i u nastavcima sedeti u rediteljskoj stolici.

Ipak, uspeh još uvek može da pomuti stroga publika u Japanu. Niame, iako je i širom sveta inkasirao više od 160 miliona dolara i imao najbolji internacionalni start ove godine, film još uvek nije prikazan na Dalekom istoku. Godzila će se vratiti u svoju domovinu tek 25. jula, kada je zakazana premijera, a u međuvremenu, japanski fanovi govore da im se ne dopada izgled kralja čudovišta, tačnije da je „prevelik“ i „predebeo“. Zanimljivo je da će do premijere filma, imati dovoljno vremena da to provere, budući da će 7. juna, povodom 60. rođendana velike zveri, biti prikazana digitalizovana verzija originalnog filma, dok će ne japanskom filmskom kanalu Nihon Eiga biti pušteno svih 28 japanskih filmova iz Toho produkcije, kao i američki film iz 1998. i prepravljena verzija Hondinog originala „Godzila, kralj čudovišta“.

Ostaje da vidimo, da li će japanske publika nakon Fukušime biti spreman da ovaj put prihvati upozorenje koje su svojim filmom pokušali da im prenesu tvorci Godzile, ili su posledice katastrofe i ovaj put previše sveže.

Izvor: Danas