Cloud Atlas - najbolji film u 2012?

Sa ovako komplikovanom produkcijom nije ni čudo što je rediteljski trio - Endi i Lana Vačovski i Tom Tikver - jedva da je uspeo da sprovede relaizaciju projekta.

Svaki podzaplet ima različitog glavnog junaka: Adam Juing je mladi Amerikanac koji se vraća kući jedrenjakom nakon posete jednom ostrvu u Južnom Pacifiku, sredinom 19. veka; Robert Frobišer je talentovani Englez koji postaje sekretar genijalog kompozitora u Flandriji 1930-ih; Luiza Rej je tabloidna novinarka koja prati energetsku industriju u Kaliforniji 1970-ih; Timoti Kavendiš je izdavač koji se nalazi u staračkom domu u savremenoj Engleskoj; Sonmi~451 je genetski modifikovani klon koji dobija ljudskost u futurističkoj Koreji; Zekri je stanovnik pacifičkog ostrva koji se bori za opstanak u još daljoj budućnosti nakon „Pada” koji je opustošio planetu i istrebio veći deo čovečanstva.

Svi likovi su povezani složenom mrežom lajtmotiva i sposobnošću da nekako izbegnu sudbinu koja im je bila namenjena.

Vačovski kažu da ih je odmah privukla ideja adaptiranja skoro nefilmične knjige za veliko platno. „Opčinila nas je veličina i razmera poruka knjige, nedostatak cinizma i dramatične scene neprestano isprepletene trenucima nade”.

„Cloud Atlas” je najskuplji film nezavisne produkcije u istoriji, sa budžetom preko 100 miliona dolara. Uprkos Henksu, Berijevoj, Hjuu Grantu i Suzan Sarandon u glumačkoh podeli i trustu mozgova koji je napravio „Matriks” trilogiju, film je jedva našao finansijere.

„Više ni ne brojimo koliko uje puta ovaj film bio mrtav i oživljavan”, kazala je Lana Vačovski za „New Yorker”.

„Problem sa stvaranjem umetnosti koju diktira tržište je taj što filmovi dobijaju zeleno svetlo u poređenju sa prethodnim filmovima”, kaže Lana. „Kao što se priroda zgražava od vakuuma, sistem se užasava originalnosti. Originalnost ne možete da modelujete prema ekonomiji”.

Endi Vačovski se nadovezuje: „Zalažete se za neki film jer imate ukusa. Pa ne kupujete Shell Oil! U filmskoj industriji ste valjda zato što volite filmove a ne zato što volite novac”.

Vačovski nisu prvi članovi holivudske zajednice koji se žale kako je u današnjoj ekonomskoj klimi teško da snimite bilo šta što nije deo nekog filmskog serijala. „Pravila su sada sasvim drugačija”, kaže Spajk Li. „Nekada su studiji bili srećni kad naprave neki manji hit, jer im je to osvežavalo portfolio. Danas svi hoće samo filmove koji zarađuju milijarde i igraju sa velikim ulozima - potrošiće 300 miliona da zarade milijardu. Inače misle da nije vredno truda”.

Li se našalio da bi danas mogao da snimi „Malkom X” samo ako bi sveštenik/aktivista nosio helanke i plašt.

Glumac bez dlake na jeziku Šaja Labaf dao je sličan komentar o mentalitetu studija. „Nema mesta za velike vizionare. Oni bukvalno ne mogu da opstanu u sistemu studija”, kazao je on za The Hollywood Reporter. „Studiji ti daju pare a onda sednu u avion i dođu na set, stave ti prst u dupe i jure te tako pet meseci”.

Nije da ovo nekog treba da iznenadi. „Što je budžet veći to koncept mora da bude čistiji. Jer ne samo da treba da zadovoljite sve ciljne grupe već i sve ljude na kugli zemaljskoj. Tako da su dvosmisleni i mračni filmovi rizik”, kaže Adam Fogelson, direktor Universala.

Cloud Atlas debitovaće na Filmskom festivalu u Torontu 8. septembra, a u bioskope stiže 26. oktobra.