A kultura? Političari odgovaraju

Na tribini koja je održana 13. aprila, pubilka je optužila političare da daju prazna obećanja i da koriste demagogiju, ocenjujući da bi trebalo da ih bude sramota zbog nikad težeg stanja u kulturi, prenosi portal SEEcult.org.

Pitanje nedostatka novca u kulturi ostalo je bez rešenja i posle prezentacije optimističnih stranačkih programa i žive diskusije u kojoj su učestvovali predstavnici Demokratske stranke (DS), Liberalno-demokratske partije (LDP) i Srpske napredne stranke (SNS).

Iz različitih razloga odsustvo su opravdali Ujedinjeni regioni Srbije (URS), Socijalistička partija Srbije (SPS) i Demokratska stranka Srbije (DSS), a u diskusiji je učestvovao i predstavnik građana koji se zalažu za “nevažeće listiće” na majskim izborima.

Izlaganja predstavnika stranaka često su stoga prekidana brojnim komentarima i pitanjima, a zatraženo je, između ostalog, i da odgovore na par pitanja iz opšte kulture kako bi se utvrdila njihova relevantnost za razgovor.

Taj mini-test nisu, međutim, prošli - Nenad Jakovljević iz SNS nije znao da navede naziv bar jednog rada svetski poznate umetnice i pionirke performansa Marine Abramović, a Bojan Milosavljević iz DS je priznao da ne zna da navede tri knjige austrijske nobelovke Elfride Jelinek. Jedino je Aleksandar Peković, predstavnik LDP-a, znao da odgovori ko je bio Jozef Gebels.

To pitanje mu je postavljeno povodom dramskog teksta zasnovanog na Gebelsovom govoru iz 1928. godine kojim su mladi dramaturzi Milan Marković i Maja Pelević izazvali ovih dana veliku pažnju javnosti - na osnovu tog teksta učlanili su se u gotovo sve najveće partije, a u nekima od njih postali su i članovi saveta za kulturu.

Aleksandar Peković, autor projekta kandidature Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020, na osnovu kojeg je zasnovan i program LDP-a u kulturi, rekao je da je to šansa da se učini nešto i promeni na bolje.

Prema njegovim rečima, u drugoj polovini ove godine znaće se da li je Beograd dobio kandidaturu za EPK, a sam projekat, kako je istakao, predstavlja strategiju tranzicije kulturnog modela i “motivišući faktor” razvoja kulture u širem smislu do 2020. godine.

Peković je rekao i da je “kultura uvek bila na margini i da je uvek bila predmet posebne trgovine posle izbora”, te da može biti u fokusu samo ako ima veliki narativ, poput projekta “Beograd 2020”.

“Da se nisam bavio ovim, mogao sam da sedim i kao vi pitam: ‘Kako, kako, kako...’”, dodao je Peković, koji je zamenik gradskog sekretara za kulturu.

Foto: Seecult.org

Obaveštenja o rezultatima godišnjeg konkursa Sekretarijata za kulturu za sufinansiranje programa i projekata u kulturi, inače, najavljena su za desetak dana, a kašnjenje je objašnjeno time što je budžet nekoliko puta smanjivan, pa stručne komisije nisu mogle ranije da završe posao.

I DS smatra da su potrebne brojne promene na nivou gradske politike, o čemu je za sada izradila programsku platformu i grupisala probleme, a prvi korak bi bilo usvajanje strategije o razvoju kulture, koja ne postoji još ni na nacionalnom nivou, niti je imaju opštine.

“Ako nema strategije i jasnih kriterijuma, onda se radi po ličnim afinitetima, bili to političari ili nezavisna scena”, rekao je Bojan Milosavljević, koji je v.d. direktora Centra za kulturu Grocka.

DS je i za reformu Sekretarijata za kulturu, koja bi podrazumevala osnivanje četvrtog sektora - za razvoj i promociju kulture, poput ZAPROKUL-a pri Ministarstvu. Takođe, program DS podrazumeva i pokretanje sajta Sekretarijata za kulturu, što bi, prema rečima Milosavljevića, doprinelo da njegov rad bude transparentniji.

Osnove programa DS odnose se i na otvaranje novih prostora za kulturu, uključujući i u napuštenim objektima, te unapređenje saradnje obrazovanja i kulture, budući da neke opštine nemaju ni osnovnu muzičku školu, poput Palilule i Novog Beograda. Takođe, DS bi posvetila veću pažnju kulturi za decu i mlade, umetnosti u javnom prostoru i kulturnoj baštini. Sekretarijat za kulturu bi pokrenuo interdisciplinarni časopis, a bila bi potrebna i reforma programske politike i festivala, kao i veća pažnja upotrebi novih tehnologija u kulturi.

SNS rešenje za probleme kulture u Beogradu vidi u promeni sistema, mada se program koji je Nenad Jakovljević predstavio u kratkim crtama prilično poklapa sa ostalima. Između ostalog, obećao je i podsticanje mecenarstva i zadužbinarstva i kontinuitet otkupa umetničkih dela, a među najhitnijim koracima, kako je naveo, bila bi i decentralizacija nezavisne umetničke scene, što je izazvalo smeh publike.

Jakovljević je naveo da se to odnosi na “osnaživanje nezavisne scene”, uključujući i ustupanje niza napuštenih ili neiskorišćenih objekata, poput Turskog kupatila, uz “minimalnu administraciju”.

SNS predlaže i uvođenje jedinstvenog softvera i PDV-a na ulaznice za kulturne događaje, a među prioritete ubraja i “digitalizaciju kulturnih dobara” Beograda i pokretanje sajta.

Na tribini je kratko predstavljena i neformalna inicijativa “nevažećih listića”.

KC Grad organizuje i 27. aprila tribinu “A kultura?”, a biće posvećena programima stranaka u oblasti kulture na nacionalnom nivou.