Eksperti: Oba vojnika su ubijena

Eksperti tvrde da je nemoguće da su se vojnici Milovanović i Jakovljević međusobno poubijali, da je nemoguće da je jedan od njih izvršio samoubistvo i tako u potpunosti opovrgli rezultate istrage vojnih pravosudnih organa.

Posle dvomesečne istrage, patolog sa Instituta za sudsku medicinu doktor Ivanka Baralić potvrđuje taj stav: "Mi smo decidirano rekli, kada je izlagao kolega Savić, da smo isključili samoubistvo sa sigurnošću, i Milovanovića i Jakovljevića. Znači, ni jedan vojnik nije izvršio samoubistvo. Oni su ubijeni".

Predsednik komisije Božo Prelević kazao je u Kažiprstu Radija B92 da je isključena mogućnost da je vojnik Dragan Jakovljević izvršio samoubistvo: "Samoubistvo gde nema prislona, koje nije iz rafala, samoubistvo u stomak, gde počinilac pokušava da pušku što više odalji od sebe, jeste nemoguće, odnosno nije zabeleženo, a tu je i način kretanja tela. Dakle, sve to ne može da se upodobi sa samoubistvom", kaže Prelević.

Drugi vojnik, Dražen Milovanović je nakon ranjavanja bio živ 50 minuta, a ono što je tada rekao isključuje mogućnost da je u njega pucao Jakovljević, objašnjava Prelević: "Milovanović je jedini svedok događaja. Jednom Kovačeviću, gospodinu koji je prvi došao, na racionalno pitanje odakle je pucano, on je odgovorio: 'Iznutra'. Psiholozi i psihijatri su zaključili da osoba na samrti nikada ne laže, a drugo, da zna ko je u njega pucao, on bi to i rekao. Da je u njega pucao Dragan Jakovljević, on bi rekao: 'Dragan'", kaže Prelević.

Psiholog Dušanka Garić koja je razgovarala i sa drugim vojnicima iz kasarne na Topčideru kaže da bi izraz "iznutra" mogao da znači da je pucano ili iz šahta ili iz kruga kasarne: "O psihološkom profilu te neke NN osobe koja je pucala, o njemu ništa ne mogu da zaključim. Mogu da zaključim da je bio vrlo precizan u pucanju".

Balističar Gradimir Konstadinović objašnjava da je pucalo samo jedno lice, ali ne isključuje mogućnost da ih je bilo više: "Postoji najmanje treće lice. Da li je tamo bilo više lica ili ne otvoreno je, ali postoji jedna neosporna stvar: tragovi i izjave svedoka govore da je pucalo samo još jedno lice. U oba tela su nađeni projektili iz iste puške u kratkom vremenskom periodu, što navodi na zaključak da je jedno lice pucalo u oba, jer teško je poverovati da bi za jednu sekundu jedno lice moglo dodati pušku drugom da puca u drugog vojnika".

Vojnici Milovanović i Jakovljević poginuli su 5. oktobra u kasarni na Topčideru. Istragu o ovom slučaju nastaviće Okružni sud u Beogradu.

Tufegdžić: Nije bilo treće osobe

Vojni istražni sudija Vuk Tufegdžić, koji je vodio istragu o pogibiji dvojice vojnika u kasarni na Topčideru, izjavio je da ostaje pri tvrdnji da nikakva treća osoba nije učestvovala u incidentu. "Vojni istražitelji su utvrdili na osnovu veštačenja da nije bilo trećeg lica. Tokom veštačenja apsolutno su poštovana pravila postupka i činjenično stanje. Istražitelji su bili potpuno nezavisni u svom radu. Ja, kao istražni sudija, stojim iza svega što je u istrazi utvrdjeno, a posebno iza onoga što su veštaci uradili", izjavio je on agenciji Beta.

Krivične prijave zbog Topčidera

Dve verzije o pogibiji gardista u Topčideru i sve ono što prati ovu priču već više od dva meseca navodi na pitanje da li će, ko i kada odgovarati za smrt Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića.

Pravni zastupnik porodice Jakovljević, Vladan Batić veruje da je do istine ipak moguće doći. On očekuje da tužilaštvo pokrene istragu, a ukoliko se to ne desi sam će podići krivičnu prijavu protiv NN izvršioca.

Osim te, Batić najavljuje i druge krivične prijave: "Podnošenje krivičnih prijava protiv ljudi iz vojske i vojnog pravosuđa, koji su svojim činjenjem i nečinjenjem, doveli do ovakve tragedije dođe, a po njenom događanju učinili sve da se zataška ono što se stvarno dogodilo. Tu postoji veći broj elemenata krivičnih dela i konačo ja ću sa svoje strane dati sve od sebe da istina izađe na videlo i da pravda bude zadovoljena".

Stojadinović: Neosporna odogovornost vojske

Vojni analitičar Ljubodrag Stojadinović skreće pažnju da odgovornost u svakom slučaju postoji u vojsci, bez obzira na način na koji su stradali gardisti u topčiderskoj kasarni: "Odgovornost vojne organizacije ili nečega što se tako zove, jeste neosporno, nezavisno od toga šta su uzroci. Ta odgovornost se ni na koji način ne može niti prikriti, niti se može ignorisati, ali je važno da se personalizuje, da se svede na ljude koji su zaista doprineli da se dogodi tragedija i da se svede na ljude koji se sve vreme trude da tragedija ostane u sferi misterije i da se nikada ne sazna šta se zaista dogodilo".

Tragedija u Topčideru je, prema rečima Stojadinovića, samo indikator onoga što se dešava u samom sistemu. Kao primer vladavine vojno političke elite koja, prema njegovim rečima upravlja ovom zemljom, Stojadinović navodi poslednju aferu vezanu za prodaju vojne imovine: "Očito da sve ovo što sada rade miriše na veliku korupciju na strašnu aferu. Mislim da je ovo potencijalno najveća moguća afera da će ona nadmašiti sve ovo što se događalo i očito je da mnogi ljudi, pa i čitavo društvo, prilično ravnodušno sve to posmatraju, jer smo ovde na sve navikli, pa i na takvo jedno rasulo i destrukciju u sferi vojske. Ova tragedija jeste samo indikator nečega strašnog što je u samom sistemu".