Srbija i Balkan ni pod "razno"

Međunarodna politika globalne velesile na margini tekućih predizbornih prioriteta Obame i Romnija

Slobodan Pavlović Izvor:
(Foto: B92, Bojana, Jevremović)
(Foto: B92, Bojana, Jevremović)

Pomenuti, trodnevni partijski kongres republikanaca (poslednji pred njihov „popravni“ sa Obamom) prevashodno se, inače, bavio kontroverznim selektivnim pravom na abortus. Više nego svim ostalim ključnim temama Amerike vremena sadašnjeg i budućeg. Romni se provukao na tom klizavom terenu i izborio na kraju za potrebnu većinu svojom umerenom pozicijom u odnosu na većinsko raspoloženje republikanaca po kome je prekid trudnoće prihvatljiv samo u slučaju kad je direktno ugroženo zdravlje majke ili kad su u pitanju žrtve incesta ili silovanja.

Tim opredeljenjem održala se tradicija iz perioda Bušovog predsednikovanja, što je, pored ostalog, učinilo da završni dokument konvencije iz Tampe mediji proglase „maksimalno desničarskim, na nivou platforme iz 2004“. Tekst ta dva dokumenta, naime, skoro da je identičan, a naročito kad je reč o ključnom pitanju tretmana i, uopšte, statusa stotina hiljada ilegalnih imigranata koji svake godine dolaze sa porodicama u SAD, pretežno iz Latinske Amerike.

„Jačanje ekonomskih odnosa i proširenje svih ostalih“ predstavljeno je i prihvaćeno kao okosnica već utvrđene strategije daljeg približavanja prema saveznicima i partnerima u svetu. Kina. NATO, Evropska unija i Rusija, Latinska i Južna Amerika, Japan, Australija, Indonezija i kao i ostali „provereni“ sa Srednjeg i Dalekog Istoka, Afrike i ostalih regiona predstavljaju „saveznike i prijatelje s kojima će buduća republikanska administracija nastaviti i unapređivati saradnju, u skladu sa našom utvrđenom politikom, tradicijom, ugledom i mestom koje SAD imaju u svetu“, navodi se u tom dokumentu koji su Romni njegovi sledbenici istakli kao svoj dalji putokaz za kod kuće i u svetu.

Na trodnevnom republikanskom okupljanju u Tampi, Zapadni Balkan (i, eventualno, Srbija sa svojim EU aspiracijama i kosovskim problemom) nisu nigde pomenuti ni „pod razno“. Shodno tome, nema ih izdvojenih ni u završnom dokumentu. Ta i ostala slična pitanja - kako je objašnjeno - po potrebi će se razjašnjavati i rešavati kasnije, u hodu, kad dođe do smene u Beloj kući, na koju se u tom taboru sa sigurnošću računa posle izbornog 6. novembra.

U Šarlotu (Severna Karolina) danas počinje trodnevna predizborna konvencija Demokratske partije, drugačije koncipirana od republikanske s obzirom na glavnu činjenicu da aktuelni predsednik ide u trku za pravo na vođenje države do 2016. godine. O programu za taj planirani sledeći mandat „crnog Kenedija u Beloj kući“ moći će nešto više da se kaže od četvrtka, posle okončanja trodnevne debate, ali iz predloženog materijala evidentna je namera Obamine administracije (kao i uverenje da će to većina glasača verifikovati na izborima) da se nastavi dosadašnjim putem, uz određene korekcije koje su praksa i neke nove realnosti nametnule u međuvremenu na domaćem i globalnom planu.

Što se, pak, tiče odnosa sa Srbijom - a, u tom kontekstu, reagovanja na naše evropske i kosovske aspiracije - ni u dokumentu za skup u Šarlotu o tome nema ni pomena. Iz toga, naravno, nije uputno izvlačiti nikakav zaključak, imajući u vidu prioritete i, uopšte, sfere interesovanja vodeće političke partije vodeće sile sveta.

Kao orijentir na tom terenu, kako se podseća u Vašingtonu, uputno je da se koristi poruka koju je Hilari Klinton prenela pre par meseci predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, prilikom njihovog viđenja na jednom skupu u Brazilu: „SAD su spremne za punu podršku evropskom putu Srbije i pomoć u rešavanju svih otvorenih pitanja, a pre svega oko pitanja vezanih za Kosovo. Spremni smo za zaštitu tamošnjeg nealbanskog stanovništva. Potrebno je da naši razgovori budu ozbiljni i da se ne gubi vreme“.

Inače, prva direktna debata predsedničkih suparnika Obame i Romnija održaće se kroz mesec dana, 4. oktobra, u Denveru (Kolorado). Shodno uobičajenoj praksi, na nekom od kanala kablovske TV, negde posle ponoći, moći će i kod nas da se neposredno prati taj duel.

Oni, međutim - koji računaju da će tom prilikom čuti, možda, nešto o novoj američkoj politici prema Srbiji (i, uopšte o ovom našem području Zapadnog Balkana) uzalud će potrošiti te noći par sati dragocenog sna

Info

Šešelj - od najmlađeg doktora nauka do Haga

Više od deset godina bio je poslanik i četiri puta kandidat za predsednika. Od 24. februara 2003. godine do 12. novembra 2014. bio je u pritvoru Haškog tribunala. Optužen je za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Tema dana četvrtak 31.03. 08:00 Komentara: 62

Kako je uhapšen "doktor Dragan Dabić"?

Radovan Karadžić je nakon podizanja međunarodne poternice proveo više od jedne decenije u bekstvu. Dok je bio jedna od najtraženijih osoba na svetu, kao doktor Dragan Dabić, po Srbiji je išao na predavanja i tribine. Uhapšen je u julu 2008. godine.

Tema dana četvrtak 24.03. 11:25 Komentara: 10
strana 1 od 91 idi na stranu