Asadova nova snaga

Ne tako davno, mnogi posmatrači predviđali su brzi pad sirijskog predsednika Bašara al Asada.

Sada je okrenuta nova stranica i čini se da Asad čvrsto sedi u svojoj predsedničkoj fotelji.

Foto: Beta/AP, arhiva
Foto: Beta/AP, arhiva

Uske kuće prislonjene su uz strme stene boje peska. Između njih su crkve. U mirnim vremenima, Malula je bila turistička atrakcija. To mesto je jedno od najstarijih hrišćanskih naselja na svetu. Ali turisti tamo odavno ne dolaze. Od početka građanskog rata drugačije vrste ljudi interesuju se za to mestašce na oko 50 kilometara severno od Damaska. Vlast nad tim gradom stalno prelazi iz ruke u ruku. Malula je tako mesecima bila pod kontrolom sirijskih pobunjenika, dok ih pre nekoliko dana nisu potisnule trupe Bašara al Asada.

Ponovno osvajanje tog mesta deo je velike ofanzive. Od novembra prošle godine sirijska vlada pod svoju kontrolu ponovno je stavila veliki deo oblasti Kalamun, između Damaska i Homsa. „To područje je izrazito važno za bezbednost Damaska“, objašnjava Hišam Džaber, bivši general libanske vojske. Kroz tu regiju, naime, vode važne rute za snabdevanje pobunjenika. Preko njih se dostavlja oružje u glavni grad. I važna saobraćajnica između Damaska, Homsa i sirijske sredozemne luke Latakija prolazi kroz tu oblast.

Primirje „na parče“

To je samo jedan primer Asadov vojnih uspeha. „Proteklih meseci Asadove trupe izvojevale su čitav niz vojnih pobeda“, kaže Sebastijan Sons, stručnjak za Siriju pri nemačkom Orijentalnom institutu. Pobunjenici su morali da se povuku sa mnogih ključnih tačaka.

U okolini Alepa, velikog grada na severu Sirije, Asadova vojska osvojila je koridor kojim će znatno olakšati sopstveno snabdevanje. U nekim područjima, pre svega u Damasku i oko njega, sklopljena su lokalna primirja. Prethodno su Asadove trupe ta područja, kvartove i predgrađe, bombardovali i to mesecima. Istovremeno, bile su blokirane isporuke hrane i lekova. Asadov režim ta „mala primirja“ predstavlja kao deo „nacionalnog pomirenja“. Tom strategijom vlada je uspela da učvrsti svoju moć u Damasku, a tako i oslobodi vojne kapacitete, koji mogu da se rasporede na druga mesta u zemlji.

Asadova snaga

Foto: Beta, arhiva
Foto: Beta, arhiva

Do Asadove nove snage došlo je iz više razloga, objašnjava Andre Bank, stručnjak za Siriju pri GIGA institutu za bliskoistočne studije: s jedne strane njemu je pošlo za rukom da zaustavi dezertiranje u vojsci, kaže Bank, jer trupe sada dobijaju platu – između ostalog i zbog finansijske pomoći iz Irana. Sa druge strane, dezertere čekaju drakonske kazne.

Istovremeno, regularne trupe pojačane su paravojnim jedinicima. Njima pripadaju borci alavitske manjine, kojoj pripada i predsednik, ali i libanski pripadnici šiitske paravojne organizacije Hezbolah, šiitski borci iz Iraka i pripadnici iranske Revolucionarne garde.

Uz to, Asadova trenutna snaga proizlazi i iz slabosti sirijskog pokreta otpora. „Nema ujedinjenog otpora, više ne postoji jedinstven front protiv Asada“, kaže Sebastijan Sons. Pobunjenici se sada bore i međusobno, jedni protiv drugih. Nasuprot umerenih grupa, poput Slobodne sirijske vojske, stoje ekstremistički islamski džihadisti. A čak i oni su međusobno posvađani. Stalno dolazi do oružanih sukoba između Al-Nusra-fronta, jednog ogranka Al-Kaide, i grupe Islamska država u Iranu i Levantu (ISIS).

Jednog vođu Al-Nusra-fronta, njegovu ženu i ćerku, nedavno su (15.4.) ubili borci ISIS-a. Osim toga, pobunjenicima nedostaje oružja, iako su sada, prema navodima „Vašington posta“, kod pobunjenika po prvi put primećene američke protivtenkovske rakete.

I na međunarodnom nivou Asad uživa određeni respekt zbog dogovora o uništenju sirijskog hemijskog oružja. Za međunarodnu zajednicu Asad time je ponovo postao „podesan partner za pregovore“, kaže stručnjak Sebastijan Sons. „Zbog tog njegovog obećanja može da nastaviti sa konvencionalnim vođenjem rata u Siriji.“ I u slučaju da se u Siriji ponovno dese napadi hemijskim oružjem, kao što se to po svemu sudeći dogodilo pre nedelju dana, međunarodna zajednica reaguje vrlo suzdržano.

Slede i izbori

Bašar al Asad se drži samouvereno, oslanjajući se na vojni napredak svojih trupa. Došlo je do „prekretnice u sukobu“, izjavio je Asad pre nekoliko dana obraćajući se studentima u Damasku. Vojska je upravo u fazi „pobeđivanja u ratu protiv terorizma“, tvrdi sirijski vlastodržac.

Sons smatra da je to propaganda. Asad je doduše učvrstio svoju poziciju, kaže Sons, ali taj stručnjak ističe da zasad ne računa da će pobunjenici zaista i biti vojno poraženi. Andre Bank iz GIGA instituta ima slično mišljenje: „Ponovno osvajanje čitave zemlje stvarno nije realistično.“

Ipak Asad će najverovatnije nastaviti da igra značajnu političku ulogu u Siriji i svetu – pobunjenici nemaju dovoljno snage da ugroze ni njega, ni njegove trupe. Što se tiče mirnog rešenja, o tome u ovom trenutku niko ne želi ozbiljno da razgovara. Zasad, dakle, sve govori o tome da je cilj održati status kvo. Asad i njegov režim trenutno se fokusiraju na velike delove glavnog grada Damaska, važne koridore na severu koji vode do Homsa i na severoistok, kao i na područja na obali Sredozemlja u kojima dominiraju alaviti. Istovremeno, pobunjenici su usmereni ka jugu, ali i severnim oblastima uz granicu s Turskom.

I tako Bašar al Asad mirne duše može da se pripremi za ponovni izbor na funkciju predsednika. U junu, kako se navodi u Siriji, birači bi trebalo da izađu na izbore. Predsednik Asad očigledno želi još jedan sedmogodišnji mandat. A da će pobediti na izborima, u to malo ko sumnja.