Ko su sudije Međunarodnog suda pravde

Zavisno od toga kako će odluka Međunarodnog suda pravde (MSP) biti dočekana, kao "rđava" ili "dobra", i same sudije postaće u javnosti ili pravedni mislioci ili puki stubovi nečijeg političkog i državnog sistema.

Formalno, sudije u Hagu potpuno su nezavisne od politike države iz koje dolaze, a i suštinski, sudeći prema dosadašnjim tvrdnjama eksperata i prema odlukama suda, veliku većinu čine nezavisne sudije. Čak je poznato da je, na primer, američki sudija Tomas Burgental glasao protiv Amerike u dva predmeta u kojima je Amerika bila tužena strana. U izvesnom smislu, moglo bi se reći da što je zemlja autoritarnija (despotskija) za očekivati je da je i sudija zavisniji od njenog mišljenja. No, sudije MSP-a, uslovno rečeno, podležu i jednoj drugačijoj podeli. Kao u svakom dobrom stereotipu, može se reći da postoje dva njihova profila. Jedan profil čine oni koji su radili u ministarstvima spoljnih poslova, unutar njih bili šefovi pravnih službi ili ambasadori svojih zemalja u Savetu bezbednosti, i to su tzv. karijerne diplomate i karijerni pravnici. Drugi profil čine profesori. Nemački sudija Bruno Sima važi, na primer, za jednog od najvećih profesora međunarodnog prava, kao i američki sudija Tomas Burgental, ili engleski Kristofer Grinvud. Sudija Muhamed Benjuna iz Maroka takođe je profesor, kao i sudija Trindade iz Brazila. Sve u svemu, bar trećinu sudija sadašnjeg sastava čine profesori, a ostalo su karijerne diplomate. No, iako u manjini, profesori sudu daju naročitu intelektualnu težinu, pa su i uticajniji. Razlike u odlučivanju između ova dva profila eventualno mogu proisteći iz samog shvatanja pozicije na kojoj se nalaze. Profesori tako mogu težiti da šire, fundamentalnije objasne problematiku predmeta nego što se to od suda uopšte zahteva i nastojati da svojom odlukom uspostave nekakav princip za budućnost, dok diplomate mogu pre svega biti vođene idejom brzog i praktičnog razrešenja problema, pa kao konzervativniji mogu biti skloni užem tumačenju problema. KAKO JE PITANO: Zašto bi ovo za nas moglo biti važno? Zbog toga što je pitanje o Kosovu na koje sud treba da dâ svoj odgovor, po nekim stručnim mišljenjima, tako kako je formulisano, preusko, pa je upitno koliko će odgovor suda obuhvatiti probleme koji nisu sadržani u pitanju a koji su nama i te kako važni. Dakle, problem koji u našem slučaju prethodi svemu jeste tumačenje pitanja koje je Generalna skupština UN-a, na predlog Srbije, uputila sudu. To pitanje glasi: da li je jednostrana deklaracija nezavisnosti proglašena od strane privremenih institucija Kosova u skladu sa međunarodnim pravom? Protiv takvog pitanja reagovalo je Kosovo (kao i Amerika i Velika Britanija), ocenjujući ga apsurdnim i preuskim, jer se njime savetodavna funkcija suda potpuno obezvređuje. Prema njihovom mišljenju, Generalna skupština je na taj način tražila od Suda da se izjasni o izjavi (deklaraciji) usvojenoj od nedržavnog aktera (Kosova), a međunarodno pravo ne reguliše izjave nedržavnih aktera, i kao takvo ne zabranjuje secesiju već je prema njoj neutralno. Dakle, međunarodno pravo niti daje pobunjenicima unutar države pravo da se od nje otcepe, niti im to zabranjuje. Međunarodni sud pravde bavi se zapravo sporovima između država i, prosto rečeno, nije na njemu da donosi odluku o parčetu papira, pa zvalo se ono i deklaracija nezavisnosti, i to unutar jedne suverene zemlje. Međutim, srpska strana (uz pomoć Španije, Kipra, Argentine) smatra da pitanje nije apsurdno i preusko, i da podrazumeva pitanje zakonitosti secesije dela suverene teritorije Srbije. Kad bi baš hteli striktno da odgovore na postavljeno pitanje, sudije MSP-a mogle bi čak da izaberu da samo usko odgovore da li međunarodno pravo uopšte zabranjuje secesiju. Prema mišljenjima pravnih stručnjaka, veća je verovatnoća da će sudije umereno da tumače to pitanje, a to znači u smislu: da li je secesija Kosova u skladu s međunarodnim pravom, što opet ne odgovara na pitanje da li je Kosovo imalo pravo na otcepljenje. MSP ima za cilj da precizno odgovori na pitanje koje mu je dato, onako kako je formulisano, pri čemu u ovakvim slučajevima do izražaja mogu doći razlike između sudija: kako oni vide svoju ulogu i kako će interpretirati odgovor na pitanje.

ODNOS GLASOVA: Odluku o Kosovu donelo je svih 15 sudija MSP-a, mada će taj podatak biti sasvim pouzdan tek 22. jula kada se bude znao odnos glasova. Za sada, dva dana ranije, nije poznato da se ijedan sudija izuzeo iz predmeta. Doduše, američki sudija Burgental i kineski Ši Đujong, nedavno su podneli ostavke na rad u MSP-u, no to nije moglo uticati na njihovo učešće u donošenju odluke. Jedna od odredaba statuta MSP-a kaže da sudije čak i kad daju ostavke imaju obavezu da završe predmet koji je već započet, a obojica sudija su prisustvovali prvom ročištu o Kosovu, kako se može videti na veb strani ovog suda. Njihovo povlačenje dakako nema veze sa delikatnošću srpsko-kosovskog problema, kako bi se moglo pretpostaviti, već sa njihovim poodmaklim godinama.

Kada je reč o izboru sudija u MSP, važno je podsetiti da postoji neformalan dogovor među državama da zemlje koje imaju stalno mesto u Savetu bezbednosti, Amerika, Rusija, Engleska, Francuska i Kina, uvek imaju i svog sudiju u Međunarodnom sudu pravde. Za te sudije, pored obaveznih uslova koji podrazumevaju da su to ljudi najviše stručnosti, karakternih i moralnih vrednosti, dovoljno je da budu predloženi od njihove vlastite države što im automatski obezbeđuje ulaz u MSP. Za sve druge, proces konačnog izbora je duži i uglavnom se svodi na lobiranje i skupljanje što većeg broja zemalja koje bi glasale za tog kandidata. Izuzetak iz ovog pravila bi mogao biti sudija Abdulkavi Jusuf iz Somalije koji, najverovatnije, nije postao sudija MSP-a zato što ga je njegova država izlobirala, već zahvaljujući svom uticaju i radu na mnogim pozicijama u Unesku. Od zanimljivosti koji prate sudije MSP-a, najčešće se pominje i to što je predsednik suda Hisaši Ovada iz Japana, inače ugledni diplomata, otac popularne krunske princeze Japana, Masako Ovade, koja je udata za budućeg cara Japana. Ili, za On Šokat Al-Kasonea, jordanskog sudiju, usko povezanog i sa diplomatijom i sa jordanskim dvorom, na internetu se može naći takođe zanimljiv podatak da se pored sudskih aktivnosti u Hagu bavi i proizvodnjom maslinovog ulja "Majdal". Sigurno, jedna od najtežih životnih priča vezuje se uz već pomenutog američkog sudiju Burgentala koji je u ranom detinjstvu doživeo sve užase rata i neljudskosti. Rođen je u Slovačkoj, u nemačko-jevrejskoj porodici, najranije detinjstvo proveo je u getu u Poljskoj, da bi kasnije bio odveden u logor Aušvic. Preživeo je i tzv. marš smrti, prebačen u drugi logor, gde ga je s ostalim zarobljenicima oslobodila Crvena armija. Najzad, kad je bio oslobođen, nije znao ni da čita ni da piše. Sa svojih 18 godina emigrirao je u Ameriku, završio studije prava, doktorirao na Harvardu i postao jedan od najuglednijih profesora međunarodnog prava. Između ostalog, bio je sudija Interameričkog suda za ljudska prava, a kasnije izabran za sudiju MSP-a. Zbog svojih drugih pozicija i eventualnog sukoba interesa, sudija Burgental se izuzeo iz MSP-a u slučaju bosanskog genocida. Da podsetimo, Međunarodni sud za pravdu u ovom skoro istom sastavu, 2007. proglasio je masakr u Srebrenici genocidom, ali i ocenio da nema dovoljno dokaza da je genocid počinjen na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine. Aktuelni slučaj Kosova možda je do sada i najveći izazov u radu ovog suda. Zato će biti važno i to koliko su sudije u ovom predmetu podeljene, da li će odluka biti doneta jedva, sa 8:7 glasova, ili će razmera glasova mnogo više osnažiti autoritet odluke.