Za tri meseca dug uvećan za 2,5 milijardi evra

Građani Srbije, u proseku su zaduženi oko 400 evra, što je još znatno ispod zaduženosti u Evropskoj uniji, gde se taj iznos kreće oko 12.000 evra, tvrdi generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić. Problem je, međutim, što je kreditna zaduženost stanovništva u odnosu na početak godine porasla za 38,8 odsto tako da su stanovnici Srbije, krajem septembra bankama dugovali 271,4 milijardi dinara ili 3,4 milijardi evra. O tome kojim tempom zaduženost raste govori i podatak da je lane prosečan dug građana bio uvećan za oko 120 evra, što je, ako se ima u vidu da kredite mogu da koriste samo stalno zaposleni, tri puta više nego 2005. godine. Osim toga ukupan dug stanovništva je 2006. godine rastao sedam puta brže nego BDP i ta disproporcija nagoni ekonomiste da stalno upozoravaju da bi u skoro, neki korisnici kredita mogli da zapadnu u veoma ozbiljne probleme.

Da upozorenja ipak, nisu dovoljna alarmantno svedoči podatak da je samo u prethodna tri meseca ove godine dug stanovnika Srbije uvećan za gotovo 20 milijardi dinara ili 2,5 milijarde evra. Ako bi se nastavilo sa ovakvim tempom, a prosečan građanin Srbije mogao bi, relativno brzo, da sustigne svoje susede Hrvate koji na svojim plećima već nose "kreditni teret" od oko 3.000 evra. Prema nekim računicama lane je realan prosečan dug korisnika kredita u Srbiji premašio 1.350 evra. Sa ovogodišnjim ubrzanjem granica od 1.500 evra, što je ravno pet prosečnih plata, već je premašena. Podatak da je za manje od godinu dana, prema toj računici, prosečan dug korisnika bankarskih zajmova povećan za jednu prosečnu platu, za većinu analitičara je alarmantan. Treba podsetiti da minusi po tekućim računima koji mnogima upravo zbog kredita, predstavljaju jedini način da prežive nisu obuhvaćeni ovom statistikom ako su zbog visoke kamate, pravi "Damoklov mač".

Ima naravno i onih, koji se ne slažu sa ovako "katastrofalnim" procenama. Oni smatraju da krediti predstavljaju osnov razvoja svake privrede i da je sputavanje tražnje stanovništva isto što i sputavanje privrednog prosperiteta a, kao ključni argument ovi analitičari koriste podatak da je učešće duga stanovništva u BDP Srbije znatno ispod učešća duga nekih susednih zemalja u njihovom nacionalnom proizvodu. Tako je recimo, dug građana Srbije iznosio 10 odsto BDP, odnosno isto kao u Rumuniji, ali je zato zaduženost u Bugarskoj bila 15 a u Hrvatskoj čak 34 odsto njihovog BDP.

Uprkos upozorenjima banke u Srbiji neće odustati od agresivne kampanje privlačenja klijenata kojima nude "atraktivne" kredite na kojima dobro zarađuju. I bankari su, međutim, svesni da konkurentska borba mora da se odvija po utvrđenim pravilima pa su se, ne čekajući da ponovo interveniše NBS, dogovorile da ipak ne idu ispod nekih, u svetskim merilima, uobičajenih kriterijuma. Jedan od njih je da potrošačke kredite više ne odobravaju na rokove koji obesmišljavaju sam proizvod. Tako će krediti za kupovinu tehničke robe i nameštaja biti odobravani najduže na pet godina, krediti za automobile na sedam, dok se rokovi za otplatu stambenih kredita kreću od 25 do 30 godina. Kada se tome pridoda i ograničenja koje je propisala NBS a odnose se na opterećenje jedne trećine zarade obavezno učešće od 20 odsto, moglo bi da se dogodi da bar poslednja tri meseca ove godine prođu u znaku blagog usporavanja zaduženost građana. No, ubrzana dokapitalizacija banaka zbog vezivanja njihovih kreditnih plasmana za 150 odsto vrednosti sopstvenog kapitala, koja je kako svi analitičari tvrde dovela i do ovako nagle aprecijacije dinara poslednjih nedelja, najbolje govori da bankari očekuju da će za njih i 2008. godina biti "izazovna" ukoliko pre što građani Srbije, glad za kreditima, još nisu zadovoljili.