Džerimandering – ili kako legalno pokrasti na izborima

To je u najkraćem definicija političkog procesa koji je po svim moralnim standardima nemoralan i nepravedan, ali ga Ustav SAD dozvoljava.

Da bi obezbedio svojoj partiji pobedu na izborima 1812, tadašnji guverner Masačusetsa Elbridž Geri iscrtao je izborni okrug vrlo bizarnog izgleda, veoma sličnog daždevnjaku (salamanderu).

Novinari su od njegovog prezimena (čiji izgovor se u zajedničkoj imenici iskvario tokom ova dva veka iz ”geri“ u ”džeri“) i reči “salamander“ stvorili termin koji označava prekrajanje izbornih granica da bi se ostvario bolji rezultat na izborima.

Reč je u Oksfordski rečnik ušla još pre polovine XIX veka i kao takva danas se koristi širom sveta.

Šta džerimandering znači u praksi?

Zamislite da postoji država od pedeset ljudi, trideset podržava “plave”, a 20 “crvene” i podeljeni su baš tako, sa jedne strane “plavi”, sa druge “crveni” – u tom slučaju, vrlo lako i jednostavno, pobeda se piše na račun “plavih”, pošto nam je prethodno država podeljena na pet kolona.

Ako bismo izvršili džerimandering na način da umesto kolona postavimo redove, pobednik se ne bi promenio, ali bi u tom slučaju “crveni” ostali bez trijumfa u nekom od pet distrikta koje smo dobili podvlačenjem redova.

Kako ustvari funkcioniše džerimandering videćemo u trećem primeru, gde se “crta” bez jasnih pravila, ali uz samo jedan princip – da se svesno potpuno žrtvuju pojedini distrikti u kojima “crveni” procene da imaju najmanje šanse, a da svaki deo koji je bar naizgled ujednačen potpuno prevagne na njihovu stranu.

Tada “crveni” pobeđuju – nefer, ali Ustav SAD to omogućava…

U principu se džerimandering sprovodi na dva načina: pakovanjem i razbijanjem (engleski termini su packing i cracking).

Cilj je da u sredinama sa podeljenim glasovima na najbolji način iskoristite prednost većinskog sistema, smanjite broj glasova vaše stranke koji „propadaju“, a povećate taj procenat protivniku.

Kada pakujete, granice prekrajate tako da na nekoj teritoriji glasove za opoziciju što više koncentrišete u jednu izbornu jedinicu, u kojoj već računate na poraz.

U toj izbornoj jedinici opozicija pobedi ubedljivo, ali zauzvrat vladajuća stranka može da računa da će uz manju razliku u glasovima osvojiti većinu u više izbornih jedinica.

Pri razbijanju cilj vam je da jezgra opozicionih glasova podelite na više izbornih jedinica, u kojima će ih preglasati birači vladajuće stranke iz neposrednog okruženja.