London rekao, Brisel priča... Da li razumeju "Lisabon"?

Ipak, kako sve treba da funkcioniše propisano je u članu 50 Lisabonskog sporazuma, koji je na snazi od 2009. godine, ali nikada nije testiran.

Nije bilo prilike za to.

U stavu 1 tog člana navodi se da svaka država članica Evropske unije može da donese odluku o povlačenju u skladu sa svojim ustavnim odredbama.

Zvanična odluka još nije doneta, referendumski rezultati treba da budu potvrđeni i London treba zvanično da se obrati Briselu i da objasni svoje namere.

Za sada nije izvesno kada će se to dogoditi, pošto unutrašnje stvari u Velikoj Britaniji nisu tako jednostavne, naročito posle izjava koje stižu iz Škotske, ali i posle peticija za ostanak, najpre Londona, a zatim i kompletne Britanije u Evropskoj uniji.

Ipak, kada do toga dođe i kada London bude bio spreman da saopšti Briselu šta su rekli građani Britanije, Evropska unija će sklopiti ugovor sa Velikom Britanijom, uz definisanje budućeg odnosa, što ne bi trebalo da prestavlja veliki problem.

Osim za Angelu Merkel koja se i dalje nada britanskom “da“.

Stav 3 navodi da ugovori odmah stupaju na snagu, ako se postigne sporazum o povlačenju. Ako ne, posle dve godine je “razvod“ zvaničan, ali Brisel može da produži taj rok.

Da u tom slučaju država koja se povlači nema nikakvu mogućnost učestvovanja u raspravama niti donošenja odluka koje se tiču nje upućuje stav 4, a stav 5 predviđa da bi “predomišljanje“ značilo ponovni ulazak u proces pridruživanja, sa svim pregovorima i “stepenicama“ koje treba da pređe svaka druga država koja želi da postane kandidat za članstvo u EU.