"Zeleno zvono" zauvek zatvorilo svoja vrata

Razlog je banalan – prostor više nije bio profitabilan.

Ipak, postoje i veći, na prvi pogled, ne tako vidljivi razlozi.

Bomba, koju je 1997. bacio nepoznati napadač, koji nikada nije pronađen, nije uspela da zatvori "Zeleno zvono".

19 godina kasnije, "Zvono" su zatvorili nemogući uslovi poslovanja, što se u ekonomiji naziva neprofitabilnošću. Da li je katanac na vratima označio i kraj ideja i vrednosti zbog kojih je ovaj klub četvrt veka važio za nezvanični kulturni centar Zrenjanina?

“Jednostavno taj pritisak koji smo imali, permanentni, od raznih struktura i neprihvatanje nas kao jednog zaista neodvojivog dela zrenjaninske kulturne scene je uticalo na to da mi kažemo, pa ukoliko Zrenjaninu ne treba "Zeleno zvono", "Zeleno zvono" neće postojati”, kaže Branislav Guta Grubački, osnivač "Zelenog zvona".

U vreme kada je "Zeleno zvono" zauvek zatvorilo svoja vrata i time zaokružilo jednu eru kulturnog života Zrenjanina, njegov osnivač dobio je godišnju nagradu Zavoda za kulturu Vojvodine, za doprinos razvoju multikulturalnosti. Grubački u tome vidi i simboliku, i ironiju.

“To je možda znak da je misija "Zelenog zvona" u Zrenjaninu završena, a da sam ja ipak postao nešto što se više veže za celu teriotriju Vojvodine i celog regiona i da je tu možda neka budućnost našeg novog delovanja”, navodi Grubački.

U ovom prostoru pre mnogo godina nastao je i pokret Novi optimizam, koji promoviše ljudska prava, solidarnost i antifašizam. Zatvaranjem "Zelenog zvona" Novi optimizam nastavlja da živi. Sa istim idejama, na nekom drugom mestu. Možda.