Usvojen set privrednih zakona

Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o Agenciji za privatizaciju, izmene i dopune Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, kao i izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima.

Takođe, usvojen je i Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za prenos električne energije 400 kV naponskog nivoa "Transbalkanski koridor - prva faza".

Izmenama Zakona o Agenciji za privatizaciju proširuju se nadležnosti Agencije, pa će ona moći da u ime i za račun trećeg lica prodaje imovinu, što je širi pojam od nepokretnosti, kako je predviđalo prethodno rešenje, koje nije obuhvatalo prodaju pokretnih stvari i prava.

Agencija će ubuduće podnositi predlog za pokretanje stečajnog postupka subjekta privatizacije u slučaju postojanja jednog od stečajnih razloga, kao i postupak njegove likvidacije.

Izmene Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije se donose radi pojednostavljivanja dostupnosti akcija Akcionarskog fonda građanima.

Radi pojednostavljivanja procedure, odustaje se od modela trgovanjem akcijama Akcionarskog fonda na berzi, pa će ubuduće Fond novčanu naknadu isplaćivati direktno nosiocima prava na tekuće račune koje Agencija za privatizaciju ima u svojoj evidenciji.

Isplata novčane naknade direktno na račune građana biće komfornija, ali i jeftinija, jer ne podrazumeva nikakvo angažovanje sa njihove strane.

S tim u vezi, biće brisane ili izmenjene sve odredbe zakona koje se odnose na uključivanje akcija Fonda na tržište hartija od vrednosti.

U prilog izmena ovih odredbi, predlagač zakona je naveo i da društva u kojima fond ima učešće u kapitalu posluju sve lošije, pa samim tim vrednost njihovih akcija pada, a veliki broj društava odlazi u stečaj, tako da je portfelj Akcionarkog fonda sve manje atraktivan.

Izmene Zakona o investicionim fondovima imaju za cilj da olakšaju i pojeftine poslovanje društava za upravljanje investicionim fondovima u uslovima finansijske krize i sistematskog smanjenja vrednosti imovine pod upravljanjem.

Ideja je i da se dodatno preciziraju uslovi osnivanja, poslovanja i izveštavanja društava za upravljanje investicionim fondovima.

Usvajanjem tih zakonskih izmene doći će do smanjenja iznosa novčanog dela osnovnog kapitala prilikom osnivanja, kao i adekvatnosti kapitala, sa postojećih 200.000 evra na 125.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS.

Novim rešenjima, društva za upravljanje će umesto kvartalnog imati obavezu polugodišnjeg izveštavanja o svom radu Komisiju za hartije od vrednosti.

Granica ukupnog nivoa zaduživanja društava za upravljanje u ime fonda u cilju održavanja potrebnog nivoa likvidnosti, smanjena je sa 20 odsto na 10 odsto vrednosti imovine fonda.

Kao ključni argument za izmene zakona, predlagač je naveo to što je u prethodnom periodu došlo do drastičnog pada prometa na domaćem tržištu kapitala, kao i do značajnog smanjenja broja tržišnih učesnika, jer je broj društava za upravljanje od 2008 do 2013 drastično opao sa 15 na 4.

Sve to je uslovilo pad vrednosti ostvarenih prihoda društava za upravljanje i smanjenja ukupne bilansne aktive.

U toku rasprave i o napadima na pekare, Fijatu...

Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Milovan Drecun upitao je šta će država učiniti da spreči delovanje grupa koja organizovano remete nacionalne i verske odnose u zemlji.

On je kazao da su posle utakmice Srbija-Albanija uništena 23 objekta, uglavnom poslastičarnice i pekare, a da su na razgovor privedena 92 osumnjičena, a uhapšeno 11 maloletnika i šestoro odraslih koji se sumnjiče za te incidente.

"Protiv njih su podnete prijave zbog uništenja objekta i promovisanja rasne i verske netrpljivosti, a ono što sve nas brine, jeste upravo ta rasna i verska netrpeljivost, zato ja pitam šta će se učiniti u narednom periodu da se spreči ta netrpeljivost, kao što je Raška oblast", upitao je Drecun.

Dodao je da nadležni organi moraju da pošalju jasnu i preventivnu poruku da takvo ponašanje nije dozvoljeno, kao što nije dozvoljeno marširanje uniformisanih osoba u Novom Pazaru.

Njega je interesovalo i koliko se odmaklo u realizaciji predloga da se automobili koji se proizvode u Fabrici automobila Fijat u Kragujevcu izvoze u Rusiju.

Najviše pitanja resornim ministarstvima uputila je poslanica Demohrišćanske stranke Srbije Olgica Batić, koja je zatražila odgovore o visini rudne rente uzemlji, broju zaintresovanih kompanija za 502 preduzeća u restrukturiranju, kao i o kontroli finansiranja predškolskih ustanova u zemlji.

Ona je postavila pitanje i Ministarstvu unutrašnjih poslova da li će omogućiti izdavanje ličnih dokumenata bez plaćanja taksi za osobe koje menjaju ta dokumenta, jer su stupanjem u brak promenili prezime.

Poslanik Nove demokratske stranke (NDS) Marko Đurišić upitao je nadležne u Skupštini zašto se na sajtu parlamenta ne nalaze predlozi za izmene više zakona vezanih za rad javnih beležnika, kojima se kako je naveo, može rešiti blokada pravosuđa.

Odgovor je dobio od predsedavajućeg Igora Bečića, koji je kazao da će se naći na sajtu Skupštine, kada predloge dostavi u elektronskoj formi.

Poslanici su ukazivali i na ugrožavanje života građana, ali i prirodne sredine, pa je tako Balša Božović iz Demokratske stranke (DS) istakao da trafostanica na Novom Beogradu i dalekovod u Vinči uopšte ne moraju da budu tu gde je predviđeno i zatražio njihovo izmeštanje.

Poslanica Lige socijaldemokrata Nada Lazić govorila je o isticanju toksičnih materija i jalovine iz rudnika Stolice, zbog čega je od Ministarstva poljoprivrede zatražila odgovor šta je učinjeno da se spreči prirodna katastrofa.