Demonstranti drže ključne zgrade

Proruski demonstranti zauzeli još jednu zgradu u Slavjansku u kojoj se nalazi lokalno sedište ukrajinske Državne bezbednosti.

Prethodno su naoružani ljudi zauzeli policijsku stanicu u istočnom ukrajinskom gradu Slavjansk, rekao je šef unutrašnjih poslova Ukrajine Arsen Avakov, a javlja Rojters.

"Ista grupa ljudi je sada zauzela i zgradu Državne bezbednosti u Slavjansku", navodi se u saopštenju regionalne policije iz Donjecka. Iz ranije zauzete zgrade policije u Slavjansku su naoružani napadači uzeli najmanje 400 pištolja i 20 komada automatskog oružja, dodala je policija iz Donjecka.

On je saopštio da su u taj grad upućeni pripadnici specijalnih jedinica, naglašavajući da "postoji ogromna razlika između demonstranata i terorista", prenela je ukrajinska agencija UNN.

Istovremeno, ruska agencija RIA Novosti prenosi da "pristalice federalizacije" Ukrajine preuzimaju kontrolu nad administrativnim zgradama u Slavjansku, uključujući gradsku skupštinu.

Itar Tass javlja, pozivajući se na lokalne medije, da je na desetine ljudi ušlo na kratko tokom noći u kacelariju regionalnog tužioca u Donjecku.

Nepoznati ljudi su izbacili iz zgrade čuvara i čistačicu, međuim policijske snage su veoma brzo stigle na lice mesta i izbacili ih iz zgrade.

Premijer Arsenij Jacenjuk je juče pokušao da smiri situaciju na istoku, obećavši veću autonomiju regiona.

Specijalne jedinice su kasnije došle do policije Donjecka i priklonile se demonstrantima, obećavši da neće da ispune ni jednu naredbu protiv mirnih demonstranata i naroda. Zatim je masa tražila ostavku načelnika policije, javlja naša reporterka sa lica mesta.

Dopisnik agencije AFP izvestio je da je oko 200 proruskih demonstranata naoružanih palicama i motkama zauzelo danas i sedište policije u Donjecku na istoku Ukrajine.

"Glavni cilj preuzimanja zgrade policije je bilo uzimanje oružja. Oni to oružje daju učesnicima protesta u Slavjansku", saopštila je kijevska policija, iako je fotograf agencije Rojters naveo da na licu mesta nije video napadače kako ikome dele oružje.

"Naoružani ljudi u maskirnim uniformama zauzeli su policijsku stanicu u Slavjansku. Odgovor će biti veoma oštar, jer postoji razlika između demonstranata i terorista", objavio je ranije Avakov na svojoj Fejsbuk stranici.

Beta, AP

Zbog krize koja je nastala u tom delu Ukrajine u Ženevi će 17. aprila biti održan sastanak visokih predstavnika Ukrajine, Rusije, SAD i Evropske unije, saopštio je Stejt department.

Šefovi diplomatija SAD i Rusije, Džon Keri i Sergej Lavrov, složili su se na nedavnom sastanku da treba da se održe direktni razgovori četiri glavna međunarodna aktera u pokušaju da se smiri situacija.

Jacenjuk se juče sastao sa zvaničnicima u Donjecku, gde su proruski aktivisti od nedelje zauzeli regionalnu upravnu zgradu i traže održavanje referenduma o samostalnosti te oblasti koji bi mogao da bude uvod u traženje njenog pripajanja Rusiji, poput nedavne odluke Krima.

Demonstranti u Donjecku tvrde, međutim, da sa njima niko nije razgovarao, iako je privremeni ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk juče bio u tom gradu.

Donjeck i drugi gradovi u istočnom delu Ukrajine su bili baza za proruskog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča svrgnutog u februaru posle višemesečnih protesta.

Prošlog meseca poluostrvo Krim je na referendumu izglasao da se odvaja od Ukrajine i pripojen je Rusiji, što je izazvalo tenzije između Rusije i zapadnih zemalja, i strahovanja novih vlasti u Kijevu da Rusija ima slične planove i za delove Ukrajine gde živi brojno rusko stanovništvo, na istoku zemlje.

Jacenjuk je rekao na sastanku da veća ovlašćenja treba da budu preneta na regionalne vlasti i da vlasti u Kijevu ne nameravaju da diraju zakone koji daju zvanični status drugim jezicima osim ukrajinskog, kao na primer ruskom.

Ipak prva odluka Parlamenta u Kijevu posle rušenja proruskog predsednika Janukoviča bila je ukidanje zakona iz 2012. godine o manjinskim jezicima. Prelazni predsednik nije potpisao tu odluku ali takvo glasanje je ostavilo traga, posebno u oblastima gde se govori ruski na istoku i jugu Ukrajine.

Separatisti, koje podržava Moskva, traže federalizaciju Ukrajine, što kijevske vlasti odbijaju smatrajući da se time otvaraju vrata za buduće komadanje zemlje.