RT: Kako je NATO osvajao Evropu

Na 65. godišnjicu od stvaranja NATO-a debata o ekspanziji Severnoatlanskog pakta otvara mnoga pitanja, sa nezaobilaznim skretanjem pažnje na prekršeno obećanje dato Rusiji nakon spuštanja Gvozdene zavese da svoj uticaj ne širi na Istok

„Poslednjih 65 godina NATO nije uradio nijednu dobru stvar“, smatra Debra Svit iz pokreta Svet bez ratova ne može da čeka.

„Za početak intervencije u Avganistanu nisu doprinele ničemu osim što su tu zemlju dovele do potpunog haosa. Zatim bombardovanje Jugoslavije 1999. godine u kome je na stotine civila stradalo i povređeno uključujući i decu, a sve pod parolom humanitarne misije. Misija u Iraku 2003. godine koju su vodile SAD i Velika Britanija odnela je mnogo žrtava u raznoraznim vazdušnim i terorističkim napadima. 2009. intervenisali su u Libiji protiv pobunjeničkih snaga“, navodi se u prilogu koji je pripremio Raša tudej.

„To nije bilo obezbeđivanje sigurnosti građanima te zemlje, to je bio akt agresije prema drugoj zemlji“, smatra Ras Bejker, urednik portala Whowhatwhy.com.

„Iako na papiru stoju da su NATO ima za cilj kolektivnu odbranu, nijedna od NATO zemalja nije bila napadnuta“, dodaje se u prilogu.

„SAD koriste NATO da bi pokazale sopstvenu snagu vladara sveta“, tvrdi advokat Eva Golinger.

„Jedina zaštita od internacionalnih zakona NATO-a je činjenica da iza njega stoje SAD i Pentagon velike političke i ekonomske moći, u drugom slučaju lideri NATO bili bi osuđeni u Međunarodnom sudu“, rekao je Brajan Beker, direktor Antirante kaoalicije.

„Nato se na godišnjicu susreće sa pitanjem da li je njegov opstanak potreban, s obzirom da njegov prvobitni neprijatelj SSSR više ne postoji, te bi stoga bilo logično da je njegova misija završena. Ali, NATO predvođen Amerikom odbija da prihvati da je u proteklih 65 godina došlo do promene svetskog poretka i pokušava da svoja krila nadvije nad novim teritorijama“, zaključak je priloga RT.

Referendum na Krimu i njegovo pripajanje Rusiji uzrokovalo je mnogo tenzija i ponovo je NATO počeo da podseća na svoje pristvustvo i snagu vojnim vezbama u blizini ruske granice, vežbama u vazduhu nad teritorijom baltičkih zemalja, a i sama Ukrajina uključila je svoje vojne jedinice u vežbe koje Nato izvodi u zemljama članicama u istočnoj Evropu. Moskva ponavlja da nema nameru da ikoga napadne, ali to izgleda nije dovoljno Zapadu, javlja RT.

„SAD će pokušati , kao i do sada da sa ostalim članicama što više investira u vojne snage, ali se to neće desiti zbog nepovoljne ekonomske situacije u kojoj se nalaze„, rekao je Daglas Mek Gregor, penzionisani pukovnik američke vojske.

Iako je NATO zaoštrio odnose sa Rusujom i dalje od Rusije očekuje kooperaciju u slučaju Avganistana, tako da ovi oprečni stavovi NATO-a i SAD-a samo pokazuju da oni pokušavaju da izvuku najbolje za sebe iz novonastale krize, navodi RT.

„NATO je oduvek bio oruđe Amerike da kroz zastrašivanje dopre do što većeg tržiste i preuzme kontrolu nad energentima“ , zaključak je Mark-Antona de Šrivera, stručnjaka za NATO.

Nastanak i uspon NATO-a

NATO je nastao kao međunarodna vojna alijansa bazirana na Severnoatlaskom sporazumu, potpisanom 4. aprila 1949. godine kada su se SAD, Kanada, Portugalija, Italija, Norveška, Danska i Irska pridružile Briselskom sporazumu i oformile Severnoatlanski sporazumni pakt.

Ideja stvaranja je bila da se obezbedi zaštita od invazije Sovjetskog saveza. Ranih 50-tih dvadesetog veka fokus je bio na suprotstavljanju komunizma kapitalizmu u Aziji, gde je serija krvavih sukoba odigrala važnu ulogu u ubeđivanju Evrope da je Sovjetski Savez ekstremno opasan i mora biti sprečen po svaku cenu.

Nakon ujedinjenja Nemačke, NATO je gotovo udvostručio broj svojih članica , sa 16 država članica, 1990. godine bilo ih je 28.

Ruski zvaničnici osetili su se prevarenim i optužili su Zapad da ne poštuje dogovor koji je postignut tokom ujedinjavanje Nemačke, a kojim se NATO obavezao da ne širi svoj uticaj ka Istoku.

Tadašnji predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov potvrdio je da je NATO obećao da se neće širiti, posebno ne ka Istoku. kako taj dogovor nije formalno dokumentovan, Severnoatlanski pakt se drastično uvećavao.

Nakon raspada SSSR-a NATO se još agresivnije širio ka Istoku, posebno protekle dve decinije, a 1999. godine pridružile su mu se i Češka, Mađarska i Poljska. Jedna od najvećih ekspanzija NATO pakta dogodila se 2004. godine kada su članice postale Bugarska, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Slovačka i Slovenija, a već 2009. godine u članstvo su pristupile i Hrvatska i Albanija.

Gorbačov je stalno isticao prekršeno obećanje i nezadovolstvo politikom SAD-a.

Kako se nastavilo širenje Alijanse na zemlje Baltika i istočne Evrope pojačavala se tenzija.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je 2008. godina nakon propalih pregovora sa NATO-om izjavio da će stacioniranje jakog militantnog bloka u blizini ruske granice biti protumačeno kao direktna pretnja sigurnosti zemlje.