Do izbora "tri putića"

To je za B92 kazao programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Marko Blagojević, koji dodaje da se njemu čini da je najrealniji treći scenario, odnosno nastanak takve krize u vladajućoj koaliciji koja bi rad Skupštine učinila nemogućim i ukoliko bi se to stanje produžilo i trajalo određeno vreme.

"Kada bi se dakle utvrdilo da je to stanje hronično i bespovratno, u toj varijanti jednostavno ne bi bilo izlaza iz takve situacije, osim da se ide na raspuštanje Skupštine i održavanje vanrednih parlamentarnih izbora. To znači, ajde da kažemo uslovno, da bi naprednjaci trebalo da povuku podršku Dačićevoj Vladi i da se isključe iz rada vladajuće koalicije", objašnjava Blagojević.

On dodaje da misli da bi, ukoliko bi se vanredni izbori desili, do njih vodio upravo takav scenario, jer je stav premijera, kom očigledno u ovom trenutku izbori ne bi odgovarali, da su oni nepotrebni. "Teško je dakle očekivati od njega da u takvoj situaciji podnese ostavku", zaključio je Blagojević.

Programski direktor Cesida je naveo da čak i kada bi premijer podneo ostavku, to ne bi automatski značilo raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, odnosno, ne znači automatski raspuštanje skupštine.

"I u takvoj situaciji, kada je premijer podneo ostavku ili kada je izglasano nepoverenje vladi, predsednik Republike pokreće postupak za izbor nove vlade i skupština ima 30 dana da pokuša da izabere novu. Tek po isteku tog roka predsednik države, ukoliko nova vlada nije izabrana, donosi odluku o raspuštanju skupštine i raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora", objasnio je Blagojević.

Sumirajući mogućnosti i procedure, Blagojević je rekao da "naprednjaci mogu da se povuku iz vladajuće koalicije i socijalisti traže neke druge partnere, s kojima bi formirali skupštinsku većinu, i u toj opciji vanrednih parlamentarnih izbora nema".

Druga opcija je, naveo je on, da naprednjaci povuku podršku ili ne pokušaju uopšte da prave novu većinu ili im to ne pođe za rukom i u tom slučaju, nakon određenog vremenskog perioda, nakon što postane saasvim očigledno da od nove većine nema ništa, sledi odluka šefa države o raspuštanju skupštine i raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora.

Treća varijanta je da sve ostaje ovako kako jeste, bez krize, bez dovođenja u pitanje poverenja vladi, bez ostavke premijera, rekao je Blagojević. "U ovom trenutku skupštinska većina postoji tako da taj razlog - hronična paraliza rada Narodne skupštine ne postoji, ali bi mogao da nastane. Dakle, kriza može da eskalira koliko danas ili sutra ili za nedelju dana. Da bi ta kriza postala očigledna, potrebno je da postane očigledno da skupština ne može da funkcioniše, da nema većine, kvoruma ili da nije moguće donošenje odluka", zaključio je Blagojević.

Podsetimo, neki beogradski listovi objavili su da bi predsednik Srbije Tomislav Nikolić mogao već krajem januara raspisati vanredne parlamentarne izbore, koji bi u tom slučaju trebalo da se održe kada i izbori za gradonačelnika i odbornike glavnog grada, tj. 16. marta.